Pogibija kod Dubice
Oj Dubice, ti se ne bjelila,
Mnoge ti si majke razcvjelila,
I ljubovce u crno zavila,
Zaručnice u rod odpravila,
Junake si zemlji oborila, 5
I viteštvo njima ukinula,
Oficire mlade pogubila,
I bedeme glavam' nakitila!
Di je glava Simić kapetana,
I škola od banjskoga kraja, 10
Koji bješe lepa dika naša?
Žalte, braćo, to je dužnost naša,
On je bio dika od vojnika,
Kraišnika pešca i konjika,
I na vrata gradu dolijeta, 15
I od vrata nije odstupio,
Dokle nije glave izgubio.
Njega žali malo i veliko:
„Oj Simiću, naša lepša diko,
„Što će tvoja samorana majka? 20
„Ko će majku smrti doraniti?
„Ko će sada hajduke ćerati,
„I njihove glave odsecati?
„Đe je glava Medved-kapetana,
„Od Kraйne roda izabrana?“ 25
Đe li glava Bisadžića Pavla,
Od Petrinje bijeloga grada,
Koga ljuba u crnini plače,
I nikad se ustaviti ne će?
„Davor Pavle, mili gospodine, 30
„O žalosti i žestoke bolje,
„Tvoje glave niko ne osjeđe,
„Već Dubica, da se ne bjelila!
„Davor Pavle, milo pogledanje,
„Kako tvoje oči trnjinice, 35
„Jao dušo, i ljubljeno srce,
„Kamo idem, tamo te ne nađem,
„Kuda gledam tebe ne ugledam,
„Oj jabuko, već si uvenula,
„Koja nisi jošte usanula, 40
„Turska te je sablja pogubila,
„Turska ruka zemlji oborila,
„Oči moje tužno razcveljela,
„I devojka srce raztužila!“
Te je glava Mikašinovića, 45
Đuručkoga na glavu plemića?
Njega žale Đuraci-junaci
Suze rone ovako govore:
„Pogibe nam i otac i majka,
„Žalićemo do suđenog danka, 50
„Jer je junak jako dobar bio,
„I junake lepo slobodio!“
Rebraha je silan junak bio,
Zbog Dubice i on poginuo,
I njegova cela kompanija, 55
Veruj, brate, to je sve istina!
S njim pogibe Mandel kapetane,
Oberlajtnant Volgemut Adame,
Za kim ljuba i danaske cvjeli:
„O Adame, mili gospodine, 60
„O Adame, rumena jabuko,
„Gde li rasla, gde li usahnula!“
I pogibe lajtnant Kronenfeldi,
I zastavnik Jozepija mladi,
I felbebel Niko Stankoviću, 65
Njeg'va ljuba cvili bez prestanka,
Suze roni, kroz suze govori:
„Jao Niko, moja ljena diko,
„Što su bili vitezovi slavni,
„I Turkom su na putu stajali, 70
„Tu su glave naši sokolova
„Plemeniti mladi oficira,
„Što su svoju krvcu prolivali,
„A kamo li drugi dični tići,
„Od Kraine naše plemenite, 75
„Koji no su pogubiti ljuto,
„Ali čekaj, platićeš nam skupo!
„Sad mi kaži o Dubice bjela,
„Što li ću te junak zapitati:
„Je l' istina to, što nam se kaže, 80
„Jer zadade jada i nevolje,
„I odviše našijem junakom.
„Mnoge jesi Dubice saran'la,
„Saran'la si grofa Nadaždija,
„I lajtnata tajnfelda mlada, 85
„I falbebla Mihajla Jovića,
„Pogubila silne kompanije,
„Pogubila ni broja se ne zna,
„Još junake kraišnike mlade,
„Ali čekaj, ti Dubice bjela: 90
„Tušta već je tvojega jogunstva!
„Junaci će ranu preboleti,
„Svoje britke sablje naoštriti,
„Udariće, meni vjeruj, na te.
„Drž' se dobro nije sreća sade, 95
„Bićeš naša, ne uzdaj se više,
„Ali čekaj, ti Dubice bjela,
„Biće sunca više nego kiše
„Kad nam staneš račune davati,
„I sokole glavama plaćati!“100
