Поранио краљевићу Марко
са својијем побратимом драгим,
побратимом Рељом крилатицом.
Кад пођосе гором Романијом,
ондар вели краљевићу Марко: 5
— Побратиме Рељо от Пазара,
запјевај де танко гласовито!
— Не смијем ти побро запјевати.
велма сам се с вилма завадио.
Побратиме краљевићу Марко, 10
мене оће јустријелит виле
међу пуца ђе ми срце куца.
— Побратиме Рељо от Пазара,
ти се не бој никога до Бога,
док је теби побратима твога, 15
побратима краљевића Марка!
А, запјевај Реља от Пазара!
Док запјева му танко гласовито.
Шест је вила у горици било.
Док зачула најстарија вила, 20
бесједила понајмлађој вили:
— Посестримо понајмлађа вило!
иузми дере понајвишу стрјелу
па изиђи на друм на планину.
Ено курве Реље Бошњанина, 25
ђе он пјева гором Романијом.
Устријели Рељу Бошњанина
међу пуца ђе му срце куца
па побјегни небу под облаке,
јера има ш њиме жесток јунак, 30
зешћи јунак него Реља Бошњак.
Убићете Богом посестримо!
Узе вила највишу стријелу
па отиде на друме широке,
устријели Рељу Бошњанина 35
међу пуца ђе му срце куца.
Жив се наже Реља Бошњанине,
жив се наже, мртав земљи паде.
Бјежи вила небу под облаке,
Узе Марко тешку топузину 40
па удари вилу под облаком.
Вил' опаде у траву зелену,
вила паде, Марко јој допаде
па ју живу увати ју руке.
Бесједи му нагоркиња вила: 45
— Богом брате краљевићу Марко!
немој мене живе погубити,
ја ћу теби побру повратити,
твога побру Рељу Бошњанина
па ће бити, ко што је и био, 50
пиће вино, ко што је и пио.
Ондар вели краљевићу Марко:
—Богом сестро нагоркињо вило!
ти ћеш мени побру повратити,
мога побру Рељу Бошњанина, 55
ја ћу теби живот поклонити.
Ондар оде нагоркиња вила;
за њом иде краљевићу Марко.
Док дођоше Рељи Бошњанину
тури вила у њедарца руке 60
па јизвади сребрну јабуку
па протрља Рељу Бошњанина
па протрља, ђе је ударила.
Скочи Реља од земље на ноге
па узима сабљу димишћију 65
па он вили осијече главу.
Ондар вели краљевићу Марко:
— Јер то, побро, живота ти твога?
живу сам се Богу заклињао,
да је живе погубити не ћу! 70
Slavische Volkforschungen, Abhandlungen über Glauben, Gewohnheitrechte, Sitten, Bräuche und die Guslarenlieder der Südslaven Vorwiegend auf Grund eigener Erhebungen Von Dr. Friedrich S. Krauss., Verlag von Wilhelm Heims, Leipzig 1908., str. 373-376.
