Погибија Лима барјактара
Пију вино тридес Тановића
у лијепу шеру Метоији
међу њима Амза капетане.
А кад су се напојили вина,
о свачему збора затурили, 5
а највише зборе о јунаштву.
Но што рече Амза капетане:
“Видите ли, браћо Тановићи,
како су се Власи осилили;
ево има три године дана 10
да Пивљани не дају 'арана
ни икакве цареве верђије,
нит признају цара ни везира;
широко су Гацко затворили.
Но тако ми дина и амана 15
и турскога поста рамазана,
појахаћу дебела дорина,
оћерат' га земљом по ћенару
и доћерат' до Травника града,
до Турчина травничког везира, 20
на Пивљане даву учињети,
па ћу молит’ травничког везира,
да ми даде сићана фермана,
да покупим војске неколико
и поведем тридес Тановића; 25
да уљезем у Пиву крваву,
да умирим по Пиви Пивљане,
и покупими данке и 'араче.
У Пиви ћу кулу начинити,
на кулу ћу пандуре ставити; 30
па се онда Туре оженити
од некаква кнеза ил' витеза
из питоме Пиве поточљиве”.
Што се пјано Туре заклињало
то тријезно оде учинити. 35
Па ујутру рано поранило
и дората коња опремило;
дорату се на сриједу баци,
поћера га пољем гатачкијем.
Па га ето сентом и крајином, 40
докле дође до Травника града.
А кад дође у Травника града
од дората коња одкрочио,
па га ево травничком везиру,
па пред њега паде на кољена, 45
а капицу држи под мишицу;
грозне сузе од очију ваља.
А гледа га травнички везире,
па оваку ријеч проговара:
“Јабанлија, окле си дошао, 50
од кога си соја и кољена?
Како ли те по имену вичу?
Каква ти је голема невоља,
те прољеваш сузе низ образе?”
А бесједи Амза Тановићу: 55
“Ја сам сада из Херцеговине,
са широка поља гатачкога,
од лијепе варош Метоије.
Невоља ме тебе доћерала.
Ево има три године дана 60
да Пивљани не дају 'арача,
не примају цара ни везира.
Широко су Гацко затворили.
Па сам тебе дош'о господаре,
да ми дадеш сићана фермана, 65
да покупим силовиту војску
и да одем у Пиву крваву,
да умирим пивске јарамазе
и покупим данке и 'араче;
па ћу пола тебе оправити, 70
а пола ћу себи оставити,
ја у Пиву да начиним кулу
и на кулу намјестим пандуре”.
Кад га зачу травнички везире,
удари га по плећима руком 75
и овако њему проговори:
“Бе аферим, Амза Тановићу,
таки ми се рађали јунаци!”
Начини му сићана фермана,
да он купи силовиту војску 80
и да иде у Пиву крваву
и да купи гроше и 'араче.
Ферман Амза под капу турио
и од земље на ноге скочио,
па га ево низ бијелу кулу. 85
До дората коња докрочио,
па посједе дебела дората
и сенту га и крајини врати.
Када дође Гацку пољу равну.
није Турчин много оставио, 90
а и Гацко брзо прегазио.
Дође Амза у шер - Метоију.
Многе Турке на окупу нађе
и Турцима турски селам викну.
Сви му Турци на селам станули, 95
испред њега на ноге скочили,
широко му мјесто начињели.
А кад сједе Амза Тановићу,
донесоше кафу и ракију.
Док се Амза мало одморио, 100
па извади сићана фермана,
међу Турке ферман проучио.
Кад су Турци ферман саслушали,
о томе се Турци зазборили.
Ни спаваше, нити сна имаше, 105
но су сву ноћ Турци презборили,
а како ће војску покупити,
а како ће у Пиву 'одити
и какав ће зулум проводити.
Кад ујутру сунце огрануло 110
и малене тице запјевале,
велика се окупила војска
и пред њоме тридес Тановића
на хатима а под миздрацима,
а за њима 'рти и огари. 115
Па их ево пољем гатачкијем
до Равнога и до Трештеника.
То је било о Госпођи првој.
На путу им нико не стајаше,
док дођоше Пивском манастиру. 120
Пивљани се бјеху окупили
код бијела Пивског манастира,
а да чине славу и весеље.
Амза своју војску разредио,
опколио Пивског манастира 125
и велики народ заробио;
доћераше пред авлију Турци
и зазваше од Пиве кнежеве,
па им сићан ферман прочиташе.
А кнежеви силне страшљивице, 130
Турцима су 'арач обећали
да ће бити у суботу прву.
Отолен се Турци подигоше
и пред њима Амза Тановићу.
Оде бират' низ Пиву крваву 135
ђе ће танку начињети кулу.
Намјера га нанијела била
те он дође на село Сељане;
ту намисли танку правит' кулу
ђе је била Пивљанина Баја. 140
Па добави камене мајсторе
и још рају многу аргатију,
да му камен око куле ваља.
Отолен се Амза подигнуо
на дорату коњу од мејдана, 145
па га ево низ Пиву крваву.
Намјера га нанијела била
у онога Јоковића кнеза,
те у њега на конак пануо.
А кнез њега дивно дочекао: 150
уби челу, а скува цицвару,
а закла му испод звона овна,
а донесе слатку медовину.
Гостио га што боље умио,
и ту мрклу ноћцу преноћио, 155
а ујутро рано уранио,
па с' умио и Богу молио
и по турски адет проводио.
Па се Турчин по камари шета,
док дошета џаму и прозору, 160
па на прозор наслонио руку,
а на руку навалио главу;
па он гледа уз Брезна широка,
неће л' Турчин штогођ угледати.
Даде му се оком погледати, 165
док угледа добар крд оваца,
има брава пет стотина глава,
а за њима лијепа ђевојка;
у руци јој танана преслица.
Чим је виђе Амза Тановићу, 170
чим је виђе, тим му се допаде,
па говори Јоковићу кнезу:
“О богати Јоковићу кнеже,
што те питам право да ми кажеш:
чије овце, чија чобаница?” 175
Говори му Јоковићу кнеже:
“Овце моје - моја чобаница”.
А бесједи Амза Тановићу:
“Јадан био кнеже Јоковићу,
јеси л' чуо, је л' ти ико прич'о, 180
ђе ја јесам Метоије глава;
па сам глава и Пиве крваве,
а Турчин се нисам оженио,
а у тебе цура на удају.
Дај ти мене лијепу ђевојку 185
да будемо главни пријатељи,
да идемо један у другога
и питамо један за другога.
Вазда ћу ти бити у помоћи”.
Кад то зачу Јоковићу кнеже, 190
велики га јади задесише;
нити може дати, ни не дати.
Но повика Јоковића љуба:
"А ђаволе Јоковићу кнеже,
та што си се тако замислио? 195
Коме би је бољем поклонио,
а кад нећеш Амзи капетану?
Ја му дајем Јелицу ђевојку”.
Кад то Амза зачу капетане,
прстен ставља, а јабуку дава, 200
на јабуку свадбу уговара:
"Ова свадба за петнаест дана
док покупим киту и сватове
и начиним на Сељане кулу,
тад ћу тебе за ђевојку доћи”. 205
Па дарова свасти и пунице,
и посједе дебела дората.
Оде Амза на село Сељане.
И та бијел данак пролазио,
па кад сунце брду прилазило, 210
поврати се Јелица ђевојка;
она гони пет стотина брава,
привија их тору и обору.
Сусрете је Јоковица млада,
па оваку ријеч проговара: 215
“О Јелице, моја јединице,
дивно сам те данас удомила,
дала сам те Амзи капетану,
кој' је глава Метоије града,
па је глава и Пиве крваве”. 220
Кад то зачу Јелица ђевојка,
проли сузе низ бијело лице.
У обору стоку оставила,
па је ево на бијелу кулу,
ђе ту нађе свога мила баба: 225
дуван пуши, мрку каву срче.
Јелка сузе низ образе ваља
и про суза бабу проговара:
“Зашто бабо рђа те убила,
ти ме даде мрској потурици 230
да ми Турчин опогани лице?”
Ту ђевојка одвише паметна
и ту мрклу ноћцу преноћила,
а ујутро рано уранила,
из обора стоку појавила, 235
па је ево уз Брезна широка.
На Стублине стоку напојила,
па отоле врати под Осоје;
и под букву стоку спландовала.
Ту узела лист књиге бијеле 240
и калема чим се књиге пишу,
па је ситну књигу направила,
и послала Рисну и Перасту,
а на руке Пивљанину Бају.
у књизи му цура бесједила: 245
“А ђе си ми мој стрикане Бајо?
У Пиву се најавише Турци
и по Пиви зулум почињеше;
по Пиви се скупише 'арачи;
ено танку направише кулу 250
на Сељане ђе је твоја била.
Ође Амза Тановићу дође,
у мог баба Јоковића кнеза,
па је мене младу испросио
нема рока но петнаест дана, 255
па се млада 'оћу објесити,
јали завит' очи у мараму,
па скочити низ греду у воду,
нек ме вода носи Комарница,
а вас гријех на те и дружину”. 260
Кад је ситну књигу начинила
и под књигу књигоношче нађе,
што ће ситну књигу однијети;
књигоношче књигу приватило,
па га ево сентом и свијетом, 265
докле дође Рисну и Перасту.
Даде књигу Пивљанину Бају.
Када виђе Пивљанине Бајо,
шта му пише лијепа ђевојка,
себи зове Лима барјактара 270
и каже му што се догодило
у пространу Пиву каловиту.
Саставише тридесет 'ајдука,
понијеше храну и џебану,
да путују у Пиву крваву. 275
Кад су дошли јами у Јаворак
у пространу Пиву валовиту,
ту оћаху конак коначити;
па бесједи барјактаре Лимо:
“Је ли мајка родила јунака, 280
да он узме торбу и мјешину,
и донесе воде са Стублине,
да се трудни воде напојимо
и да ође конак учинимо?”
Сва дружина ником поникнула 285
и у црну земљу погледала,
а не хоће Пивљанине Бајо,
но узима торбу и мјешину,
по сриједи бистра џефердара.
Заска се момак низ планину, 290
докле сиђе на Брезна широка.
А кад дође на воду Стублину,
на Стублину стока пристигнула,
а код стоке лијепа ђевојка,
у руци јој игла од биљура, 295
она себе потпуњаше платно,
платно везе, тужно попијева:
“Жарко сунце на високо ти си,
стрико Бајо на далеко ти си?
Нема рока но неђеља дана, 300
па се млада 'оћу објесити,
јали завит' очи у мараму
па скочити низ греду у воду,
нек ме вода носи Комарница,
па вас гријех о твојему врату!” 305
А то Бајо и слуша и гледа
па ђевојци божју помоћ назва.
Ђевојка му поздрав приватила,
испред њега на ноге скочила.
Па је пита Пивљанине Бајо: 310
“О ђевојко добре среће била,
каква ти је голема невоља;
зашто сузе низ образе ваљаш,
а помињеш Пивљанина Баја?”
Ђевојка му по истини каже, 315
да с’ у Пиву најавили Турци
и да су је младу испросили,
да је танку књигу отправила,
арамбаши Пивљанину Бају.
А бесједи Пивљанине Бајо: 320
"Ој ђевојко, добре среће била,
би ли по чем' препознала Баја?”
Ђевојка му 'вако одговори:
"Јесам чула ђе причају људи,
кад се с бегом сјек'о на Корита, 325
те је беже њега обранио
по десници и мишици руци
и ту да му биљег начинио;
по томе бих препознала Баја”.
Кад то зачу Пивљанине Бајо 330
он заврати рукав од доламе,
па ђевојци биљег указао.
Кад то виђе Јелица ђевојка
врисну, писну ка' и гуја љута,
па се Бају сави око врата 335
и овако проговори млада:
“Благо мене, мој стрикане Бајо!”
А пита је Пивљанине Бајо:
“Ој ђевојко, добре среће била,
ђе су данас тридест Тановића?” 340
Бесједи му Јелица ђевојка:
“Јесу данас мобу сакупили,
те сијеку дрвену јапију
у зелену гору Заводишта
а да граде пребијелу кулу, 345
на Сељане ђе је твоја била;
а сјутра ће другу сакупити,
да им вуку дрвену јапију”.
Кад то зачу Пивљанине Бајо,
више цуру питат' не 'оћаше, 350
него цури ријеч говораше:
“Ој ђевојко, добре среће била,
немој ми се душо преварити,
те довече кулу затворити;
ја ћу с четом на конака доћи”. 355
Не понесе воде у мјешини,
но се јопет преко поља врати,
докле чети у Јаворак дође.
А бесједи Лимо барјактаре:
“А ђаволе, Бајо Пивљанине! 360
Та нијеси така страшивица,
што нијеси воде наточио?”
Бесједи му Пивљанине Бајо:
“Побратиме барјактаре Лимо,
ми нећемо коначити ође”. 365
Све му што је и како је каже.
Кад је акшам на земљу пануо,
отолен се чета подигнула,
па их ево низ Брезна широка
док дођоше Јоковића кули. 370
Кад на кули отворена врата.
Са четом се ујавио Бајо
на бијелу Јоковића кулу;
те он кули зулум учинио:
уфатио Јоковића кнеза, 375
на живе га муке ударио
и на муке душу ишћерао.
Па “посеби” готови вечеру.
Кад вечера тридесет 'ајдука,
отолен се подигла дружина 380
и широка Брезна прегазила,
па приспјела у поље Миљковско;
ту падоше у проклете кланце,
куда ће им налазити Турци.
Око пута узели бусије, 385
око пута с обадвије стране.
Но бесједи Пивљанине Бајо:
“Браћо моја тридесет 'ајдука,
немојте се који преварити
прије мене пушку истурити, 390
док чујете мога џефердара.
Ја ћу гађат' Амзу капетана,
а ви сваки гледај по Турчина,
нећете ли убит' по Турчина;
па за оштра гвожђа доватите, 395
на збуњене Турке ударите,
да тридесет посјечемо глава”.
Ту дружина Баја послушала.
Кад ујутро сунце огрануло,
стаде јека пољем Миљковскијем: 400
друмом иде тридесет волова,
а за њима Власи сиромаси,
што их бјеху присилили Турци,
да ћерају дрвену јапију.
Туда их је чета пропуштила. 405
Мало стало, дуго не трајало,
док ево ти тридест Тановића
на атима а под миздрацима,
за њима су 'рти и огари.
Међу собом Турке упуштише. 410
Да видите Пивљанина Баја,
ђе он пали бистра џефердара
на Турчина Амзу капетана;
ма не уби Амзу капетана
но код њега друга најбољега. 415
У том пуче тридесет пушака
двадес и шес згодише Турака,
што убише, што ли обранише.
Двадес и шес посјекоше глава,
а четири здраво побјегоше, 420
од добријех коња одскочише
и су њима Амза капетане;
они бјеже пјешке на опанке,
а гони их Пивљанине Бајо.
У јаму се завукоше Турци 425
не би л' иђе нашли спасенија.
Али не да Пивљанине Бајо,
но довати сламе и сијена
да запали у пећину Турке.
Но се Турчин и мртав освети: 430
из пећине гађе џефердаром
и погоди Лима барјактара
посред прси и сјајнијех тока;
паде јунак у зелену траву,
а повика грлом бијелијем: 435
"Побратиме Бајо Пивљанине,
погибох ти данас на мејдану”.
Кад то виђе Пивљанине Бајо,
да му неста најбољега друга,
проли сузе низ јуначко лице, 440
па извади крвава анџара;
на пећину загон учинио
и три турске главе откинуо.
А измаче Амза Тановићу,
па побјеже низ Брезна широка, 445
а за њиме Бајо Пивљанине
са голијем у шакама ножем;
док га Бајо стиже у Пусташу
и русу му посијече главу.
Па се врну Пивљанине Бајо 450
су његово тридесет 'ајдука.
Начинише дрвена носила,
понијеше барјактара Лима.
Кад су били јами у Јаворак,
ту је Лимо душу испуштио. 455
А 'ајдуци као соколови,
анџарима раку ископаше,
сахранише Лима барјактара.
Но да видиш Пивљанина Баја,
узе главу Амзе Тановића, 460
па је тури букви у вр'ове;
устави се букви у рачвама
и овако Бајо проговори:
“Побратиме Лимо барјактаре
ето главе Амзе Тановића 465
нек ти стражу од Никшића чува!”
Отолен се Бајо подигнуо
и отиш'о завичају своме.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
