Pogibija Lima barjaktara
Piju vino trides Tanovića
u lijepu šeru Metoiji
među njima Amza kapetane.
A kad su se napojili vina,
o svačemu zbora zaturili, 5
a najviše zbore o junaštvu.
No što reče Amza kapetane:
“Vidite li, braćo Tanovići,
kako su se Vlasi osilili;
evo ima tri godine dana 10
da Pivljani ne daju 'arana
ni ikakve careve verđije,
nit priznaju cara ni vezira;
široko su Gacko zatvorili.
No tako mi dina i amana 15
i turskoga posta ramazana,
pojahaću debela dorina,
oćerat' ga zemljom po ćenaru
i doćerat' do Travnika grada,
do Turčina travničkog vezira, 20
na Pivljane davu učinjeti,
pa ću molit’ travničkog vezira,
da mi dade sićana fermana,
da pokupim vojske nekoliko
i povedem trides Tanovića; 25
da uljezem u Pivu krvavu,
da umirim po Pivi Pivljane,
i pokupimi danke i 'arače.
U Pivi ću kulu načiniti,
na kulu ću pandure staviti; 30
pa se onda Ture oženiti
od nekakva kneza il' viteza
iz pitome Pive potočljive”.
Što se pjano Ture zaklinjalo
to trijezno ode učiniti. 35
Pa ujutru rano poranilo
i dorata konja opremilo;
doratu se na srijedu baci,
poćera ga poljem gatačkijem.
Pa ga eto sentom i krajinom, 40
dokle dođe do Travnika grada.
A kad dođe u Travnika grada
od dorata konja odkročio,
pa ga evo travničkom veziru,
pa pred njega pade na koljena, 45
a kapicu drži pod mišicu;
grozne suze od očiju valja.
A gleda ga travnički vezire,
pa ovaku riječ progovara:
“Jabanlija, okle si došao, 50
od koga si soja i koljena?
Kako li te po imenu viču?
Kakva ti je golema nevolja,
te proljevaš suze niz obraze?”
A besjedi Amza Tanoviću: 55
“Ja sam sada iz Hercegovine,
sa široka polja gatačkoga,
od lijepe varoš Metoije.
Nevolja me tebe doćerala.
Evo ima tri godine dana 60
da Pivljani ne daju 'arača,
ne primaju cara ni vezira.
Široko su Gacko zatvorili.
Pa sam tebe doš'o gospodare,
da mi dadeš sićana fermana, 65
da pokupim silovitu vojsku
i da odem u Pivu krvavu,
da umirim pivske jaramaze
i pokupim danke i 'arače;
pa ću pola tebe opraviti, 70
a pola ću sebi ostaviti,
ja u Pivu da načinim kulu
i na kulu namjestim pandure”.
Kad ga začu travnički vezire,
udari ga po plećima rukom 75
i ovako njemu progovori:
“Be aferim, Amza Tanoviću,
taki mi se rađali junaci!”
Načini mu sićana fermana,
da on kupi silovitu vojsku 80
i da ide u Pivu krvavu
i da kupi groše i 'arače.
Ferman Amza pod kapu turio
i od zemlje na noge skočio,
pa ga evo niz bijelu kulu. 85
Do dorata konja dokročio,
pa posjede debela dorata
i sentu ga i krajini vrati.
Kada dođe Gacku polju ravnu.
nije Turčin mnogo ostavio, 90
a i Gacko brzo pregazio.
Dođe Amza u šer - Metoiju.
Mnoge Turke na okupu nađe
i Turcima turski selam viknu.
Svi mu Turci na selam stanuli, 95
ispred njega na noge skočili,
široko mu mjesto načinjeli.
A kad sjede Amza Tanoviću,
donesoše kafu i rakiju.
Dok se Amza malo odmorio, 100
pa izvadi sićana fermana,
među Turke ferman proučio.
Kad su Turci ferman saslušali,
o tome se Turci zazborili.
Ni spavaše, niti sna imaše, 105
no su svu noć Turci prezborili,
a kako će vojsku pokupiti,
a kako će u Pivu 'oditi
i kakav će zulum provoditi.
Kad ujutru sunce ogranulo 110
i malene tice zapjevale,
velika se okupila vojska
i pred njome trides Tanovića
na hatima a pod mizdracima,
a za njima 'rti i ogari. 115
Pa ih evo poljem gatačkijem
do Ravnoga i do Treštenika.
To je bilo o Gospođi prvoj.
Na putu im niko ne stajaše,
dok dođoše Pivskom manastiru. 120
Pivljani se bjehu okupili
kod bijela Pivskog manastira,
a da čine slavu i veselje.
Amza svoju vojsku razredio,
opkolio Pivskog manastira 125
i veliki narod zarobio;
doćeraše pred avliju Turci
i zazvaše od Pive kneževe,
pa im sićan ferman pročitaše.
A kneževi silne strašljivice, 130
Turcima su 'arač obećali
da će biti u subotu prvu.
Otolen se Turci podigoše
i pred njima Amza Tanoviću.
Ode birat' niz Pivu krvavu 135
đe će tanku načinjeti kulu.
Namjera ga nanijela bila
te on dođe na selo Seljane;
tu namisli tanku pravit' kulu
đe je bila Pivljanina Baja. 140
Pa dobavi kamene majstore
i još raju mnogu argatiju,
da mu kamen oko kule valja.
Otolen se Amza podignuo
na doratu konju od mejdana, 145
pa ga evo niz Pivu krvavu.
Namjera ga nanijela bila
u onoga Jokovića kneza,
te u njega na konak panuo.
A knez njega divno dočekao: 150
ubi čelu, a skuva cicvaru,
a zakla mu ispod zvona ovna,
a donese slatku medovinu.
Gostio ga što bolje umio,
i tu mrklu noćcu prenoćio, 155
a ujutro rano uranio,
pa s' umio i Bogu molio
i po turski adet provodio.
Pa se Turčin po kamari šeta,
dok došeta džamu i prozoru, 160
pa na prozor naslonio ruku,
a na ruku navalio glavu;
pa on gleda uz Brezna široka,
neće l' Turčin štogođ ugledati.
Dade mu se okom pogledati, 165
dok ugleda dobar krd ovaca,
ima brava pet stotina glava,
a za njima lijepa đevojka;
u ruci joj tanana preslica.
Čim je viđe Amza Tanoviću, 170
čim je viđe, tim mu se dopade,
pa govori Jokoviću knezu:
“O bogati Jokoviću kneže,
što te pitam pravo da mi kažeš:
čije ovce, čija čobanica?” 175
Govori mu Jokoviću kneže:
“Ovce moje - moja čobanica”.
A besjedi Amza Tanoviću:
“Jadan bio kneže Jokoviću,
jesi l' čuo, je l' ti iko prič'o, 180
đe ja jesam Metoije glava;
pa sam glava i Pive krvave,
a Turčin se nisam oženio,
a u tebe cura na udaju.
Daj ti mene lijepu đevojku 185
da budemo glavni prijatelji,
da idemo jedan u drugoga
i pitamo jedan za drugoga.
Vazda ću ti biti u pomoći”.
Kad to začu Jokoviću kneže, 190
veliki ga jadi zadesiše;
niti može dati, ni ne dati.
No povika Jokovića ljuba:
"A đavole Jokoviću kneže,
ta što si se tako zamislio? 195
Kome bi je boljem poklonio,
a kad nećeš Amzi kapetanu?
Ja mu dajem Jelicu đevojku”.
Kad to Amza začu kapetane,
prsten stavlja, a jabuku dava, 200
na jabuku svadbu ugovara:
"Ova svadba za petnaest dana
dok pokupim kitu i svatove
i načinim na Seljane kulu,
tad ću tebe za đevojku doći”. 205
Pa darova svasti i punice,
i posjede debela dorata.
Ode Amza na selo Seljane.
I ta bijel danak prolazio,
pa kad sunce brdu prilazilo, 210
povrati se Jelica đevojka;
ona goni pet stotina brava,
privija ih toru i oboru.
Susrete je Jokovica mlada,
pa ovaku riječ progovara: 215
“O Jelice, moja jedinice,
divno sam te danas udomila,
dala sam te Amzi kapetanu,
koj' je glava Metoije grada,
pa je glava i Pive krvave”. 220
Kad to začu Jelica đevojka,
proli suze niz bijelo lice.
U oboru stoku ostavila,
pa je evo na bijelu kulu,
đe tu nađe svoga mila baba: 225
duvan puši, mrku kavu srče.
Jelka suze niz obraze valja
i pro suza babu progovara:
“Zašto babo rđa te ubila,
ti me dade mrskoj poturici 230
da mi Turčin opogani lice?”
Tu đevojka odviše pametna
i tu mrklu noćcu prenoćila,
a ujutro rano uranila,
iz obora stoku pojavila, 235
pa je evo uz Brezna široka.
Na Stubline stoku napojila,
pa otole vrati pod Osoje;
i pod bukvu stoku splandovala.
Tu uzela list knjige bijele 240
i kalema čim se knjige pišu,
pa je sitnu knjigu napravila,
i poslala Risnu i Perastu,
a na ruke Pivljaninu Baju.
u knjizi mu cura besjedila: 245
“A đe si mi moj strikane Bajo?
U Pivu se najaviše Turci
i po Pivi zulum počinješe;
po Pivi se skupiše 'arači;
eno tanku napraviše kulu 250
na Seljane đe je tvoja bila.
Ođe Amza Tanoviću dođe,
u mog baba Jokovića kneza,
pa je mene mladu isprosio
nema roka no petnaest dana, 255
pa se mlada 'oću objesiti,
jali zavit' oči u maramu,
pa skočiti niz gredu u vodu,
nek me voda nosi Komarnica,
a vas grijeh na te i družinu”. 260
Kad je sitnu knjigu načinila
i pod knjigu knjigonošče nađe,
što će sitnu knjigu odnijeti;
knjigonošče knjigu privatilo,
pa ga evo sentom i svijetom, 265
dokle dođe Risnu i Perastu.
Dade knjigu Pivljaninu Baju.
Kada viđe Pivljanine Bajo,
šta mu piše lijepa đevojka,
sebi zove Lima barjaktara 270
i kaže mu što se dogodilo
u prostranu Pivu kalovitu.
Sastaviše trideset 'ajduka,
poniješe hranu i džebanu,
da putuju u Pivu krvavu. 275
Kad su došli jami u Javorak
u prostranu Pivu valovitu,
tu oćahu konak konačiti;
pa besjedi barjaktare Limo:
“Je li majka rodila junaka, 280
da on uzme torbu i mješinu,
i donese vode sa Stubline,
da se trudni vode napojimo
i da ođe konak učinimo?”
Sva družina nikom poniknula 285
i u crnu zemlju pogledala,
a ne hoće Pivljanine Bajo,
no uzima torbu i mješinu,
po srijedi bistra džeferdara.
Zaska se momak niz planinu, 290
dokle siđe na Brezna široka.
A kad dođe na vodu Stublinu,
na Stublinu stoka pristignula,
a kod stoke lijepa đevojka,
u ruci joj igla od biljura, 295
ona sebe potpunjaše platno,
platno veze, tužno popijeva:
“Žarko sunce na visoko ti si,
striko Bajo na daleko ti si?
Nema roka no neđelja dana, 300
pa se mlada 'oću objesiti,
jali zavit' oči u maramu
pa skočiti niz gredu u vodu,
nek me voda nosi Komarnica,
pa vas grijeh o tvojemu vratu!” 305
A to Bajo i sluša i gleda
pa đevojci božju pomoć nazva.
Đevojka mu pozdrav privatila,
ispred njega na noge skočila.
Pa je pita Pivljanine Bajo: 310
“O đevojko dobre sreće bila,
kakva ti je golema nevolja;
zašto suze niz obraze valjaš,
a pominješ Pivljanina Baja?”
Đevojka mu po istini kaže, 315
da s’ u Pivu najavili Turci
i da su je mladu isprosili,
da je tanku knjigu otpravila,
arambaši Pivljaninu Baju.
A besjedi Pivljanine Bajo: 320
"Oj đevojko, dobre sreće bila,
bi li po čem' prepoznala Baja?”
Đevojka mu 'vako odgovori:
"Jesam čula đe pričaju ljudi,
kad se s begom sjek'o na Korita, 325
te je beže njega obranio
po desnici i mišici ruci
i tu da mu biljeg načinio;
po tome bih prepoznala Baja”.
Kad to začu Pivljanine Bajo 330
on zavrati rukav od dolame,
pa đevojci biljeg ukazao.
Kad to viđe Jelica đevojka
vrisnu, pisnu ka' i guja ljuta,
pa se Baju savi oko vrata 335
i ovako progovori mlada:
“Blago mene, moj strikane Bajo!”
A pita je Pivljanine Bajo:
“Oj đevojko, dobre sreće bila,
đe su danas tridest Tanovića?” 340
Besjedi mu Jelica đevojka:
“Jesu danas mobu sakupili,
te sijeku drvenu japiju
u zelenu goru Zavodišta
a da grade prebijelu kulu, 345
na Seljane đe je tvoja bila;
a sjutra će drugu sakupiti,
da im vuku drvenu japiju”.
Kad to začu Pivljanine Bajo,
više curu pitat' ne 'oćaše, 350
nego curi riječ govoraše:
“Oj đevojko, dobre sreće bila,
nemoj mi se dušo prevariti,
te doveče kulu zatvoriti;
ja ću s četom na konaka doći”. 355
Ne ponese vode u mješini,
no se jopet preko polja vrati,
dokle četi u Javorak dođe.
A besjedi Limo barjaktare:
“A đavole, Bajo Pivljanine! 360
Ta nijesi taka strašivica,
što nijesi vode natočio?”
Besjedi mu Pivljanine Bajo:
“Pobratime barjaktare Limo,
mi nećemo konačiti ođe”. 365
Sve mu što je i kako je kaže.
Kad je akšam na zemlju panuo,
otolen se četa podignula,
pa ih evo niz Brezna široka
dok dođoše Jokovića kuli. 370
Kad na kuli otvorena vrata.
Sa četom se ujavio Bajo
na bijelu Jokovića kulu;
te on kuli zulum učinio:
ufatio Jokovića kneza, 375
na žive ga muke udario
i na muke dušu išćerao.
Pa “posebi” gotovi večeru.
Kad večera trideset 'ajduka,
otolen se podigla družina 380
i široka Brezna pregazila,
pa prispjela u polje Miljkovsko;
tu padoše u proklete klance,
kuda će im nalaziti Turci.
Oko puta uzeli busije, 385
oko puta s obadvije strane.
No besjedi Pivljanine Bajo:
“Braćo moja trideset 'ajduka,
nemojte se koji prevariti
prije mene pušku isturiti, 390
dok čujete moga džeferdara.
Ja ću gađat' Amzu kapetana,
a vi svaki gledaj po Turčina,
nećete li ubit' po Turčina;
pa za oštra gvožđa dovatite, 395
na zbunjene Turke udarite,
da trideset posječemo glava”.
Tu družina Baja poslušala.
Kad ujutro sunce ogranulo,
stade jeka poljem Miljkovskijem: 400
drumom ide trideset volova,
a za njima Vlasi siromasi,
što ih bjehu prisilili Turci,
da ćeraju drvenu japiju.
Tuda ih je četa propuštila. 405
Malo stalo, dugo ne trajalo,
dok evo ti tridest Tanovića
na atima a pod mizdracima,
za njima su 'rti i ogari.
Među sobom Turke upuštiše. 410
Da vidite Pivljanina Baja,
đe on pali bistra džeferdara
na Turčina Amzu kapetana;
ma ne ubi Amzu kapetana
no kod njega druga najboljega. 415
U tom puče trideset pušaka
dvades i šes zgodiše Turaka,
što ubiše, što li obraniše.
Dvades i šes posjekoše glava,
a četiri zdravo pobjegoše, 420
od dobrijeh konja odskočiše
i su njima Amza kapetane;
oni bježe pješke na opanke,
a goni ih Pivljanine Bajo.
U jamu se zavukoše Turci 425
ne bi l' iđe našli spasenija.
Ali ne da Pivljanine Bajo,
no dovati slame i sijena
da zapali u pećinu Turke.
No se Turčin i mrtav osveti: 430
iz pećine gađe džeferdarom
i pogodi Lima barjaktara
posred prsi i sjajnijeh toka;
pade junak u zelenu travu,
a povika grlom bijelijem: 435
"Pobratime Bajo Pivljanine,
pogiboh ti danas na mejdanu”.
Kad to viđe Pivljanine Bajo,
da mu nesta najboljega druga,
proli suze niz junačko lice, 440
pa izvadi krvava andžara;
na pećinu zagon učinio
i tri turske glave otkinuo.
A izmače Amza Tanoviću,
pa pobježe niz Brezna široka, 445
a za njime Bajo Pivljanine
sa golijem u šakama nožem;
dok ga Bajo stiže u Pustašu
i rusu mu posiječe glavu.
Pa se vrnu Pivljanine Bajo 450
su njegovo trideset 'ajduka.
Načiniše drvena nosila,
poniješe barjaktara Lima.
Kad su bili jami u Javorak,
tu je Limo dušu ispuštio. 455
A 'ajduci kao sokolovi,
andžarima raku iskopaše,
sahraniše Lima barjaktara.
No da vidiš Pivljanina Baja,
uze glavu Amze Tanovića, 460
pa je turi bukvi u vr'ove;
ustavi se bukvi u račvama
i ovako Bajo progovori:
“Pobratime Limo barjaktare
eto glave Amze Tanovića 465
nek ti stražu od Nikšića čuva!”
Otolen se Bajo podignuo
i otiš'o zavičaju svome.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
