Погибија Бејзе Вараткиње
0001 Што се били под Канижом билом
0002 А под кулом Јусуф-алајбега?
0003 Ил се биле беглук чадорови,
0004 Ил су пале тице лабудови,
0005 Ил је груда пролитнога снига?
0006 Нит се биле беглук чадорови,
0007 Нит су пале тице лабудови,
0008 Нит је груда пролитнога снига,
0009 Већ сватови Јусуф-алајбега,
0010 Јер он сина жени Мехмедбега
0011 Од Варада, од свога акрама,
0012 Од акрама Даут-алајбега,
0013 Па се купе кићени сватови,
0014 Савијају под кулу камену.
0015 Кад Јусуфбег савио сватове,
0016 Хиљаду свата стотину бајрака,
0017 Вакат био свате подизати:
0018 Развише се зелени бајраци,
0019 А куцнуше јасни даулбази,
0020 Јер се диже Хасанпаша Тиро.
0021 Како паша у сватове пође,
0022 У паше је јасна дабулхана,
0023 Зиле мичу, а борије ричу.
0024 Кад с’ дигоше кићени сватови,
0025 А прати их дите Мехмедбеже
0026 А са својих двадесет делија.
0027 Пратио их до поља канишког,
0028 Мехмедбег се натраг повратио,
0029 Па окрену кули уз мостове,
0030 Од џаме је чекму отворио,
0031 А на чекму глава наслонио,
0032 Па он гледа бабу и сватове.
0033 Једноч беже оком погледао
0034 Под Бакоњу у бакоњске кланце,
0035 А из кланца коњик искочио
0036 На гаврану, коњу косатоме,
0037 Необичан с’ бегу учинио.
0038 Далеко се оно прегодило,
0039 Не море га добро сагледати,
0040 Па скочио, дурбин дофатио,
0041 Па на дурбин гледа коњаника.
0042 Ал истина, да је необичан:
0043 Сав у црну праху потавнио
0044 И у црној крви огризнуо,
0045 Слива му се низ доламу крвца
0046 До копита низ коња гаврана.
0047 Кад ишћера на поље гаврана,
0048 Он повика јасно гласовито:
0049 „О Јусуфбег од Каниже града!
0050 Јеси л’ диго свате до Варада?
0051 Ако си их, беже, подигнуо,
0052 Свате врати, хајде у Канижу,
0053 А не иди нашему Вараду,
0054 Не задаји јада код Варада,
0055 Вараткиње у Вараду нејма.
0056 Бог убио коморскога бана,
0057 Бан коморски зухур учинио,
0058 Силовиту војску подигнуо,
0059 Па на Варад душман ударио,
0060 Поробио, ватром попалио,
0061 Млогу секу у црну завио,
0062 А млогу је мајку уцвилио,
0063 Даудбегу кулу поробио,
0064 Даудбега главом раставио,
0065 Вараткињу твоју осужњио.“
0066 Ал не чује Јусуф-алајбеже
0067 Од пашине јасне дабулхане,
0068 Вен му чује дите Мехмедбеже.
0069 Кад је чуо, ричи разумио,
0070 У одаји на ноге скочио,
0071 Па полети кули низ мостове,
0072 А повика на своје делије:
0073 „О делије, сиви соколови!
0074 Брже коњма притеж’те колане,
0075 Пашите се пасом и силахом,
0076 Око себе сабље припасујте,
0077 Док изиђем из куле камене.“
0078 То им рече, натраг се поврати.
0079 Док се беже такум учинио
0080 И у мрке чизме ускочио,
0081 Око себе сабљу прифатио,
0082 Док Мехмедбег из куле изиђе,
0083 Већ делије коње појахале,
0084 И под њега дору подмакоше.
0085 Бег отишће од куле дората,
0086 А за њиме двадесет делија,
0087 Брже беже спаде у капију,
0088 Из капије ишћера дората.
0089 Кад се спушћа пољу канишкоме,
0090 Он дорату одложи кајасе,
0091 Не би л’ стиго бабу и сватове.
0092 Кад поблизо сустиже сватове,
0093 Он повика јасно гласовито:
0094 „Родитељу, Јусуф-алајбеже,
0095 Ти застави пашу и сватове!
0096 Јер ето нам једног коњаника
0097 Од Бакоње, високе планине,
0098 На гаврану, коњу косатоме.
0099 На коњика, бабо, гледајући,
0100 Како ми се чини необичан,
0101 Да ј’ у црну праху потавнио,
0102 А у црној крви огризнуо:
0103 Низ њега се црна крвца слива
0104 Низ доламу и коња гаврана,
0105 Салива се врану у копита.“
0106 Кад му чуо бабо Јусуфбеже,
0107 Он застави пашу и сватове,
0108 Из сватова ишћера ђогата,
0109 У томе се коњик прекучио,
0110 А Мехмедбег сустиже сватове.
0111 Сви сватови познају коњика,
0112 Ал га нико познати не море.
0113 И ближе се коњик прекучио.
0114 А Мехмедбег баби говорио:
0115 „Родитељу, Јусуф-алајбеже!
0116 На онога момка гледајући,
0117 Оно ј’ глава Ахмед-бајрактара,
0118 Даудбега, бабалука мога.“
0119 У том момак најаха гаврана,
0120 Салам дао, врана уставио,
0121 Њеко њему хожгелдију виче,
0122 Њеко виче, њеко и не виче,
0123 Јер је сила хиљада сватова,
0124 А крај њега свати пролазили.
0125 Онда рече Јусуф-алајбеже:
0126 „Сине драги, Ахмед-бајрактару!
0127 Гдје си тако био у разбоју,
0128 Гдје си грдних рана задобио,
0129 Гдје л’ у праху тако потавнио?“
0130 Јусуфбегу бајро говорио:
0131 „О Јусуфбег од Каниже града!
0132 Добио их под нашим Варадом,
0133 Јусуфбеже, седам грдних рана,
0134 Свака рана смрти одговара.
0135 Бог убио коморскога бана!
0136 Он је силну војску покупио,
0137 Ударио у прво прозорје,
0138 Велики је гадар учинио,
0139 Поробио, ватром попалио,
0140 Јусуфбеже, граду до бедена,
0141 Даудбега главом раставио,
0142 Вараткињу твоју ујагмили
0143 И млогу су мајку уцвилили,
0144 Ихтијаре коњма пригазили,
0145 А исикли момке по сокацих.“
0146 Тад му рече Јусуф-алајбеже:
0147 „Сине драги, Ахмед-бајрактару!
0148 Јесу л’, сине, Варад оставили?“
0149 Њему вели Ахмет бајрактару:
0150 „Јесу, беже, Варад оставили,
0151 Примили се гори зеленици
0152 И ћуприји ћораве Марије.
0153 Ја сам пошо, да вам хабер дадем.
0154 Док сам, беже, ја логор промишо,
0155 Добио сам седам грдних рана.“
0156 Њему вели Јусуф-алајбеже:
0157 „Сине драги, Ахмед-бајрактару!
0158 Мореш ли ми ране приболити?
0159 Ако мореш ране приболити,
0160 Врана гони, хајде у Канижу.
0161 Док се, сине, од Варада вратим,
0162 Ја ћу теби ране изличити.“
0163 Тад му рече Ахмет бајрактару:
0164 „Јусуфбеже, господине драги!
0165 Мога више путовања нејма,
0166 Нит ја могу до Каниже доћи,
0167 Нит ћу више носити бајрака.“
0168 То му рече, осиде гаврана,
0169 И он паде у траву зелену.
0170 Док Јусуфбег осиде ђогата,
0171 Теслим бајро душу учинио.
0172 А кад виђа Јусуф-алајбеже,
0173 Он окрену Ахмед-бајрактара,
0174 Прикрио га црљеним бињишом,
0175 И фатиху код њег проучио,
0176 Ахмед-бајри рахмет оставио.
0177 Кад погледа беже око себе,
0178 А код њега нигди никог нејма,
0179 Јер сватови бега не чекају,
0180 Вен одоше под гору Бакоњу,
0181 А Јусуфбег полети ђогату,
0182 Па ђогату паде по перчину,
0183 За сватови наврже ђогата.
0184 Брз је ђогат бега Јусуфбега,
0185 Сустигује кићене сватове:
0186 Једне стиже на пољу канишком,
0187 Други алај под гором Бакоњом,
0188 Трећи алај у студених стинах,
0189 А четврти у бакоњском кланцу:
0190 Нигди Мехе у сватових нејма.
0191 Том се беже врло зачудио,
0192 Па се с пашом беже разговара:
0193 „Хасанпаша, од Каниже главо!
0194 Што би било од мог Мехмедбега?“
0195 „ „Не знам, беже, вјеру ти задајем!“ “
0196 Да виђамо, гди је Мехмедбеже!
0197 Није ћио ићи са сватови,
0198 Вен је причу стазу ујагмио,
0199 А дорату пао по перчину,
0200 Окрено га кроз гору Бакоњу,
0201 Не би л’ прије стиго душманина.
0202 Већ Бакоњу гору пригазио,
0203 Па он спаде пољу коморскоме,
0204 Он угледа силовиту војску
0205 Под зеленом гором Буковицом,
0206 Све је поље душман притиснуо.
0207 Да удари од Бога година,
0208 Не би црној земљи прокапала
0209 Од шкрљака и од бајунета.
0210 Још Мехмедбег више угледао:
0211 Влашчић момче изнад војске хода,
0212 Влашчић хода, а путаља вода,
0213 У руци му кратка гарабина,
0214 И златна му стриха над очима.
0215 Тад Мехмедбег најаха дората,
0216 А запива танко гласовито.
0217 Какву беже писму запиваше:
0218 „Бијахоше тице припелице
0219 У Вараду, у бијелу граду,
0220 Па дођоше црни јастребови,
0221 Рашћераше тице припелице,
0222 Ујагмише тицу припелицу.
0223 Наметну се сив-зелен соколе,
0224 Да поврати тицу припелицу.“
0225 У том влашче од путаља викну:
0226 „О Турчине, весео ти бабо!
0227 Кад ми тако умиш запивати,
0228 Још меника писму ти запивај!“
0229 Тад Мехмедбег њему говорио:
0230 „О влашчићу код коња путаља!
0231 Хоћу теби пјесму запивати,
0232 Тако тебе жива уфатио,
0233 А свео те у нашу Канижу,
0234 Узео за те тешко дуговање,
0235 Дуговања стотину дуката!“
0236 Тад му влашче поче говорити:
0237 „О Турчине на коњу дорату!
0238 И ја твоју главу укинуо,
0239 Снио т’ главу Бечу и ћесару,
0240 Твоју главу пред круну бацио,
0241 Мене цесар за њу омилово,
0242 За њу ми дао триста маџарија!“
0243 А Мехмедбег влаху говорио:
0244 „О влашчићу код коња путаља!
0245 Дај ми право по истини кажи,
0246 Чија вам је силовита војска,
0247 Чија ј’ војска, а чија управа,
0248 Ко л’ управља с отом вашом војском,
0249 Ко ли трча до Варада града,
0250 Ко пороби, а ватром попали,
0251 Ко попали Даут-алајбега,
0252 Ко ујагми Бејзу Вараткињу?“
0253 Тад му влашће поче говорити:
0254 „О Турчине на коњу дорату!
0255 Хоћу теби по истини каз’ти:
0256 „Ово ј’ војска бана коморскога,
0257 Бан управља силовитом војском,
0258 Бан је силној војсци сахибија.
0259 Он је сишо до Варада града,
0260 Поробио граду до бедена,
0261 Погубио Даут-алајбега
0262 И однио Вараткињу Бејзу.“
0263 Кад Мехмедбег те разуми ричи,
0264 Тад Мехмедбег поче говорити:
0265 „О влашчићу, тако ти закона!
0266 Послушај ме, што цу говорити:
0267 Да ми одеш бану коморскоме,
0268 Замоли се њему испред мене,
0269 Нек ми Бејзу за хатор поврати.
0270 Ако не ће за хатор вратити,
0271 Нек је врати за готове новце;
0272 Ако не ће за новце готове,
0273 Нек је мени за јунаштво врати;
0274 Ако не ће за јунаштво тврдо,
0275 А ти кажи бану коморскоме,
0276 Нек ми сада на мејдан изиђе.“
0277 Када влашче те разуми ричи,
0278 Тад он бегу поче говорити:
0279 „О Мехмедбег Јусуфбеговићу,
0280 Мог им поста и свију годова!
0281 За хатор је повратити не ће,
0282 За новце је повратити не ће.
0283 Ако с’ јунак, колико се кажеш,
0284 Јаши, беже, да се огледамо!
0285 Ово ј’ глава коморскога бана,
0286 Чини, Турко, што си замислио!“
0287 То му рече, узјаха путаља.
0288 Мало вриме, дуго не потеже,
0289 У томе се свати помолише.
0290 Ког ће беже најпри угледати?
0291 Он угледа бабу Јусуфбега,
0292 Гдје из кланца искака ђогата.
0293 Кад угледа сина Мехмедбега,
0294 А угледа влаха и путаља,
0295 Тад Јусуфбег из грла подвикну:
0296 „Мој Мехмедбег, мој рођени сине,
0297 Што се туди с влахом приговараш?
0298 Дај ударај, црн ти образ био!“
0299 Мехмедбег се бабе застидио,
0300 Па му паде по балчаку рука,
0301 А дорату паде по перчину,
0302 Па за влахом нагоди дората.
0303 У то влашче упаде у војску,
0304 За њим беже на глије удари,
0305 А глије га плахо дочекаше.
0306 Смрти није, док Бог не нареди:
0307 Растргује глије и параде,
0308 Све за њиме модар пламен хода.
0309 Док остали ударише Турци,
0310 Запуцаше душманске лубарде.
0311 Турци на њих врућо ударише,
0312 Три пута се ватре преметнуше,
0313 Па за голо гвожђе префатише,
0314 Халакнуше, Бога споменуше.
0315 И с њима се Турци помишаше.
0316 Да је стати било погледати,
0317 Каква се је заметнула кавга:
0318 Пушка пуца, бритка ћорда сива,
0319 А копљета стоји крхљевина,
0320 А излићу коњи седленици,
0321 А по пољу падају војници.
0322 Рањеници на себи чекају,
0323 Све из траве цврче џехведари.
0324 Турци вичу: хала и халија!
0325 А Каури: Језус и Марија!
0326 Да видимо бега Мехмедбега!
0327 Седам пута кроз војску промиша
0328 И он тражи бана коморскога
0329 И Бејзаду своју јауклију;
0330 Ал што тражи, кад наћи не море:
0331 Бан побиго, однио дивојку
0332 И побиго низ поље зелено.
0333 Мехмедбегу касно на ум пало,
0334 Из разбоја изтишће дората,
0335 Па дорату паде по перчину.
0336 Кад испаде на поље зелено,
0337 Он потеже из чизме татарку.
0338 На око је намаче дорату.
0339 Добар му се дорат прегодио,
0340 Ко када се подиже на крила.
0341 Мало беже низ поље полети,
0342 Он угледа бана коморскога,
0343 Гдје ј’ путаљу пао по перчину,
0344 А за њим се дивичица били.
0345 А Мехмедбег дофати дората,
0346 Дофати га и два и три пута.
0347 Кад побоље бана прикупио,
0348 Са дората из грла подвикну:
0349 „О чуј, бане, један копилане!
0350 Зар побиже, однесе дивојку?
0351 Тебе фале, ни мене не хуле.
0352 Ако с’ јунак, колико те кажу,
0353 Застав’ коња, одбаци дивојку,
0354 Копилане, да се огледамо!
0355 Ако мене згубиш на мејдану,
0356 Другога ти заступника нејма;
0357 Ако ли те згубим на мејдану,
0358 И јест Бејза моја јауклија.“
0359 То му бане никад и не хаје,
0360 Већ он гони великог путаља,
0361 Три пута га Мехо подвикнуо.
0362 Види среће бана коморскога:
0363 Путаљ му се хамли прегодио,
0364 А дивојка засобица тешка,
0365 Од коња се пиња одваљује.
0366 И боље га Мехо прикупио,
0367 Па га Мехо из грла повика:
0368 „О чуј, бане, један копилане,
0369 Нит с’ утеко, нит Бејзе однио!
0370 Сад ћу твојом мртвом говорити.“
0371 Кад видио Коморане бане,
0372 Да му ј’ коњу Бејза дотешчала,
0373 Бан устави великог путаља,
0374 Узе Бејзу за бијелу руку,
0375 Отишће је у зелену траву,
0376 Па подвикну из грла јуначког:
0377 „О Турчине, беже Мехмедбеже!
0378 Кад ме не ће запасти дивојка,
0379 Баш, Турчине, не ће ни тебека.“
0380 Па окрену пушку у дивојку:
0381 Пуче пушка, пуста му остала!
0382 А дивојку пушка погодила,
0383 Под тканицу Бејзу ударила,
0384 Притрже јој ибришим-тканицу,
0385 Прекова ју за црну земљицу.
0386 Бан путаљу паде по перчину,
0387 Ко кад му се подиже на крила,
0388 А наскака беже на дорату.
0389 Кад угледа рањену дивојку,
0390 Не кће коња код ње заставити,
0391 Вен покрај ње протишће дората,
0392 Дорату је пао по перчину.
0393 Јагми бане води и ћуприји,
0394 Ујагмио води на ћуприју.
0395 На ћуприји Голуб харамбаша,
0396 Код Голуба тријест шережана,
0397 Што чувају воде и ћуприје:
0398 Ујагмише бана на ћуприју,
0399 Дочекаше бега Мехмедбега,
0400 И на њега платум оборише,
0401 Мехмедбега натраг повратише.
0402 Бег поврати помамна дората,
0403 Па га гони уз поље зелено
0404 До дивојке Бејзе Вараткиње,
0405 Док дотира до дивојке дору,
0406 Мртва Бејза у трави лежала.
0407 Бег код Бејзе одсиде дората,
0408 А пролива сузе низ образе,
0409 А погледа под гору Бакоњу:
0410 Ал се један алај помолио,
0411 Позна бабу Јусуф-алајбега
0412 И за бабом двајест коњаника.
0413 Кад допаде Јусуф-алајбеже,
0414 Па угледа сина Мехмедбега,
0415 А угледа Бејзу Вараткињу,
0416 Мехмедбегу сину говорио:
0417 „Мој Мехмедбег, мој рођени сине!
0418 Зар је, сине, Бејза погинула?
0419 Камо теби Коморане бане?“
0420 „ „Родитељу, Јусуф-алајбеже!
0421 Бан утече води на ћуприју,
0422 Мене, бабо, власи повратише.“ “
0423 Кад Јусуфбег ричи разумио,
0424 Ту носила Бејзи начинише,
0425 На носила Бејзу подигоше,
0426 Вратише се под гору Бакоњу;
0427 Ал се туди Турци искупили,
0428 Па шехите своје покопали,
0429 Рањеником сале поградили.
0430 Отален се Турци повратили,
0431 Мртву они Бејзн понесоше.
0432 Кад су сишли у поље канишко
0433 До сокола Ахмед-бајрактара,
0434 Ту су коње добре разјахали,
0435 А Ахмеду кућу начинили
0436 И код њега Бејзи Вараткињи.
0437 Више бајре турбе начинили,
0438 Око њега башчу оградили,
0439 А по башчи воће посадили,
0440 А у башчу воду навратили,
0441 Око воде клупе поградили,
0442 Крај турбета џаду начинили:
0443 Ко је жедан, нека воде пије,
0444 Ко је гладан, нека воће јиде,
0445 Ко је сусто, нека отпочине,
0446 А спомиње Ахмед-бајрактара
0447 И дивојку Бејзу Вараткињу.
0448 Отален су расап учинили:
0449 Свак је своме дому окренуо,
0450 А Јусуфбег својим Мехмедбегом
0451 У Канижу својој билој кули.
