Погибија Јакшића Милоша

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Погибија Јакшића Милоша

Једно јутро, рано у свануће,
у Дренцима код Јакшића куће.
Са истока још зора не сија,
поранила Јакшића Марија.
На грудима прекрстила руке, 5
тешке су је спопануле муке.
Тужно шета, жалосно уздише,
кад не мога издржати више.
Онда стара дозивала мајку,
бијелога дана на уранку: 10
„Мила мајно, сан ми протумачи,
шарна гуја што на сану значи.
Гуја ме је опасала шарка,
а на кућу пала црна чавка.
Црна птица са куће одлеће, 15
ал’ се гуја оканити неће,
она хоће срце да прободе;
у сну вриснух, она некуд оде.“
Кад је тако испричала Мара,
њојзи мајка одговара стара: 20
„Кћери моја, неће бити спаса,
црнога ће нам донети гласа.
Браћа су ти у љутоме боју.
Ја те молим као ћерку своју,
умири се и мало одмори.“ 25
Говори јој тако стара мама,
стиже вијест место телеграма.
Са сремскога фронта он је доша',
за смрт јавља Јакшића Милоша,
капетана, борца и делије, 30
дивног момка и члана Партије.
Мајдан гора и Радан планина
нису бољег одгајили сина.
Милош бјеше понос Јабланице,
од Радана до сремске равнице. 35
Свуд је први у стрељачном строју,
док погибе јуначки у боју.
На ров крену да бомбе убаци,
немачни га доченаше шарци.
Само рече: „Напред, батаљону!", 40
срце стаде, а тело му клону.
Плачи, мајко, браћо и сестрице,
паде Милош у сремске равнице.
Он погибе јуначки у Срему,
историја писаће о њему. 45
Још другова много са њим оста,
ој слободо, скупо ли нас кошта!
Зато, браћо, сви Југословени,
та слобода мора да се цени.

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Момчило Златановић: Епске народне песме југоисточне Србије, Врање, 1987., стр. 91-92.