Повријеђени понос младог Секула Сењанина
0001 Бијела је кликовала вила
0002 Са Кунаре високе планине,
0003 Тер дозивље старца Јанковића;
0004 Овако му вила говорила:
0005 „Зашто посла до два своја сина
0006 У планину за овцам’ на пашу,
0007 Јер су ти их ухватили Турци.
0008 Бранила се до два твоја сина
0009 Док у ћесам’ трајало фишека;
0010 Кад у ћесам’ нестало фишека,
0011 За бритке се сабље ухватише,
0012 Па на Турке снажно ударише,
0013 Погубише стотину Турака.
0014 Ал скочио Мујо и Алија,
0015 Па ухвате до два твоја сина,
0016 Те им вежу наопако руке,
0017 Па их мећу на дно у тамницу,
0018 У студену воду до кољена,
0019 У зелену траву до рамена,
0020 Па их море и гладом и жеђом.”
0021 Кад то чуо старац Јанковићу,
0022 Проли сузе низ бијело лице,
0023 Мисли старац, што ће и како ће.
0024 Стаде Јанко обећиват благо:
0025 Тко би њему дјецу избавио,
0026 Три товара жутијех цекина.
0027 То се чудо надалеко чуло,
0028 Тко год знаде Муја и Алију
0029 Тко год знаде, богме нитко не ће,
0030 А тко не зна, други њему каже.
0031 То се чудо надалеко чуло,
0032 То се чуло Смедерији равној,
0033 То зачуо Смедеровац Ђуро,
0034 Чим је чуо, на ноге скочио,
0035 Па појаше дебела ђогина;
0036 Куд год иде, у Котаре сиде
0037 А у Јанка до бијеле куле.
0038 Ту находи старца Јанковића,
0039 Гдје без посла начиња опанке;
0040 Рони сузе низ бијело лице,
0041 Отире их везеном махрамом;
0042 Те му Ђуро божју помоћ виче,
0043 А он њему боље прихватио:
0044 „Да си здраво, Смедеровац Ђуро!
0045 Што те имам ка граду Котару
0046 А у мене на бијелу кулу?”
0047 Ал му вели Смедеровац Ђуро:
0048 „Чуо јесам, стари Јанковићу,
0049 Да ти имаш до два своја сина
0050 У Удбини, у турској тамници,
0051 А да има седам годиница,
0052 Да су ти их ухватили Турци,
0053 Па ти силно обећиваш благо,
0054 Тко би твоју дјецу избавио.”
0055 Ал говори старац Јанковићу,
0056 „Истина је, Смедеровић Ђуро,
0057 Истина је, што говоре људи,
0058 И још ћу те љепше даровати.”
0059 И потрча уз бијелу кулу,
0060 Донесе му у боци ракије,
0061 У махрами жутијех цекина:
0062 „На то теби, Смедеровић Ђуро,
0063 Што ћеш на пут вина и духана!”
0064 Из боце се напио ракије,
0065 А прихвати жућене цекине,
0066 Па појаши дебела ђогина
0067 И врати се двору бијелому,
0068 Па се свлачи, тер се преоблачи;
0069 По тијелу свилену кошуљу,
0070 Сврх кошуље љута панцијера,
0071 Па пригрну зелену доламу,
0072 Што су пуце с обадвије стране
0073 Свака пуца од по литре злата;
0074 Што му двије стоје под гр'оцем,
0075 У њих даје до дв’је литре злата:
0076 У једној му куцају сахати,
0077 А друга се на бурму окреће;
0078 У којој је чаша од биљура,
0079 Она држи три литре ракије.
0080 А на ноге копче и чакшире,
0081 А на глави крило и челенка.
0082 За пас меће двије пушке мале,
0083 А међу њих љутога ханџара,
0084 А низ бедру сабљу оковану.
0085 На врат меће св’јетла џевердара,
0086 Па изађе пред бијелу кулу,
0087 Те појаше дебела ђогина.
0088 Па окрену јунак уз планину:
0089 Куд год иде, ка Удбини сиде.
0090 Кад је био на поље удбинско,
0091 Он угледа чадор под Удбином.
0092 На чадора окрену ђогина,
0093 Ал кад пред њим Мујо и Алија
0094 И са њима тридест Удбињана.
0095 Њима Ђуро божју помоћ виче:
0096 „Бог помого, Мујо и Алија!”
0097 А они му здравље повратили:
0098 „Да си здраво, Смедеровац Ђуро!
0099 Куд су тебе врази донијели,
0100 Откле главу изнијети не ћеш,
0101 Ни алата добра коња свога?”
0102 Ал им вели Смедеровац Ђуро:
0103 „А Бога вам, Мујо и Алија,
0104 Је л’ истина, што говоре људи,
0105 Да имаде два Јанкова сина
0106 Да с’ налазе у вас у тамници?”
0107 Њему вели од Удбине Мујо:
0108 „Истина је, Смедеровац Ђуро.”
0109 Кад то зачу Смедеровац Ђуро,
0110 Он Турцима оштро проговара:
0111 »Оба брата, Мујо и Алија,
0112 Ја вас оба зовем на мегдане!”
0113 Кад то чула два брата рођена,
0114 Оба брата, двије горске виле,
0115 Добријех се коња дохватише,
0116 Па по пољу коње разиграше.
0117 Кад то видје Смедеровац Ђуро,
0118 Какви јесу коњи у Турака:
0119 Да их љутим уздам’ не устежу,
0120 Скочили би граду на бедеме.
0121 Кад видио, он се преплашио,
0122 Па Турцима тихо проговара:
0123 „Чу ли мене, Мујо и Алија,
0124 Ја вам данас не ћу на мегдане;
0125 Чекајте ме до прве недјеље.
0126 Куп’те војске, колико вам драго,
0127 Тврда вјера, преварит вас не ћу!”
0128 Па отоле поврати ђогина,
0129 Оде Ђуро под јелу зелену,
0130 Ондје сједе, б’јелу књигу пише,
0131 Тер је шаље старцу Јанковићу;
0132 Овако му у тој књизи пише:
0133 „Побратиме, старче Јанковићу!
0134 Ти сакупи друга пет стотина,
0135 Све по избор силених јунака,
0136 Поведи их у поље удбинско
0137 У недјељу, која прва дође,
0138 Да идемо Турком на мегдане
0139 Избавити до два твоја сина.”
0140 Па је другу књигу накитио,
0141 Тер је шаље у равне Котаре
0142 А на руке Смиљанић Илији;
0143 Овако му у тој књизи пише:
0144 „Побратиме, Смиљанић Илија!
0145 Ти сакупи друга пет стотина,
0146 Поведи их у поље удбинско
0147 У недјељу, која прва дође,
0148 Да идемо Турцим’ на мегдане
0149 Избавити два Јанкова сина.”
0150 Па је трећу књигу накитио,
0151 Тер је шаље у Приморје равно
0152 А на руке Бојчића Милоша;
0153 Овако му у тој књизи пише:
0154 „О Милоше, драги побратиме,
0155 Ти сакупи друга пет стотина,
0156 Поведи их на поље удбинско
0157 У недјељу, која прва дође,
0158 Да идемо Турцим’ на мегдане
0159 Избавити два Јанкова сина.”
0160 Кад је књиге Ђуро отправио,
0161 Онда сједне хладно пити вино.
0162 Дан по данак до недјеље дође.
0163 Кад недјеља јутро освануло,
0164 Сађе Ђуро у поље удбинско.
0165 Равно поље дуго и широко,
0166 Све то били притиснули Турци:
0167 Коњ до коња, јунак до јунака,
0168 Б’јели чадор један до другога,
0169 А барјаци, како и облаци.
0170 Кад ето ти старца Јанковића,
0171 А за њиме друга пет стотина,
0172 Међу њима дијете Секуле
0173 На махниту коњу од мегдана,
0174 Носи барјак у десници руци,
0175 А за њима Смиљанић Илија
0176 Са својијех друга пет стотина.
0177 Кад ето ти Бојчића Милоша,
0178 А за њима друга пет стотина.
0179 Сва се сила под Удбину збила,
0180 Под Удбину на то поље равно.
0181 Ту су добре коње одјашили
0182 И попели б’јеле чадорове.
0183 А кад су се мало одморили,
0184 Да ти ’е видјет Смиљанић Илију!
0185 Сву је војску добро уредио
0186 И огледо млађахне јунаке,
0187 Док до старца Јанка долазио,
0188 Тер овако њему говорио:
0189 „Чу ли мене, старац Јанковићу!
0190 У тебе је најбоља дружина,
0191 Ма што ће ти сестрићу Секуле,
0192 Младо момче од петнаест љета?
0193 Сву је твоју изгрдио војску,
0194 Већ га пошљи у гору на пашу!”
0195 Све то слуша млађахан Секуле,
0196 Па се д’јете мало постидило,
0197 Па говори Смиљанић Илији:
0198 „Копилане, Смиљанић Илија!
0199 Ја ћу поћи у гору на пашу:
0200 Ако би те погубили Турци,
0201 Добро бих се теби насладио.
0202 Ако икад дођеш у Котаре,
0203 Изаћ’ ћеш ми на мегдан јуначки,
0204 Нека немам ни петнаест година!”
0205 И отоле посједе ђогина,
0206 Па отиде Секул у планину,
0207 У планину под јелу зелену,
0208 Па он гледа у поље удбинско:
0209 Што се има радит од Турака,
0210 Од Турака, јали од Сењана.
0211 Уто видиш голема Алије,
0212 Гдје изађе насред поља равна,
0213 Па дозивље Смиљанић Илију,
0214 Зове Илу на мегдан јуначки.
0215 Мучи Иле ко да и не чује.
0216 Ал да видиш голема Алије,
0217 Гдје под собом удари ђогина,
0218 Па до сењске чете долазио,
0219 А са бедра сабљу повадио,
0220 Па ти с’јече млађане Сењане:
0221 Све су момци по двадест година.
0222 Док на једну долазио страну,
0223 Стотину је глава одсјекао,
0224 Док се с љутом гујом сударио,
0225 С љутом гујом Смиљанић Илијом.
0226 Па се бритким сабљам’ ударише,
0227 Оба добра, тер се изранише,
0228 Оба добра мегдан оставише.
0229 Све то гледа дијете Секуле
0230 Испод јеле са зелене траве,
0231 Све то гледа, а сузе прол’јева,
0232 И он жали млађахне Сењане.
0233 Своме срцу одољет не може,
0234 А што би му срце одољело,
0235 Ал не може сила ни јунаштво,
0236 Па појаше дебела ђогина,
0237 Тер га гони у поље широко,
0238 Добро Секул поље запрашио
0239 Све од силе своје и ђогина.
0240 До Турака Секул долазио,
0241 А са бедре сабљу повадио,
0242 Па сијече пашине делије.
0243 Док на једну страну пролазио,
0244 Стотину је глава откинуо,
0245 Док се с љутом гујом сударио,
0246 Љутом гујом Осман Танковићем,
0247 Па се бритким сабљим’ ударише.
0248 Ал Секулу Бог и срећа дала,
0249 Би му сабља од љута челика,
0250 Пресијеца панцијер-кошуљу,
0251 Па му русу посијече главу,
0252 Тер се отол’ натраг повратио,
0253 До сењске је чете долазио,
0254 Ту находи Смиљанић Илију:
0255 Нађе њега насред друма пута,
0256 Гдје он љуте ране утегњива,
0257 Туда Секул натјера ђогина,
0258 Па Илији срдно проговара:
0259 „Уклони се, Смиљанић Илија,
0260 Уклони се сасред друма пута!
0261 Ако ми се уклонити не ћеш,
0262 Мојом сабљом посјећ’ ћу ти главу!„
0263 Кад то зачу Смиљанић Илија,
0264 Уклони се мало ил’ нимало.
0265 Туда Секул протјера ђогина,
0266 Ал му вели Бојчићу Милоше:
0267 „Ход отале, дијете Секуле,
0268 Ни та сила није за јунака!”
0269 Док до старца Јанка долазио
0270 Дарова му главу за јабуку.
0271 Уто Иле ране утегнуо,
0272 Па се скаче на ноге лагане,
0273 Те појаше дебела ђогина,
0274 Па на мегдан позове Секула.
0275 Младо момче дијете Секуле,
0276 Младо момче погинут не мари,
0277 Па се скаче на ноге лагане,
0278 Да Илији иде на мегдане.
0279 Ал му не да Бојчићу Милоше,
0280 Већ говори Смиљанић Илији:
0281 „Ни та сила није за јунака,
0282 Ето поља, ето шириљака,
0283 А ето ти на пољу Турака!
0284 Кад си јунак и кад си делија,
0285 Ти с Турцима учини мегдане!”
0286 Кад то зачу Смиљанић Илија,
0287 Свому срцу одољет не може,
0288 А што би му срце одољело,
0289 Ал не може сила ни јунаштво,
0290 Већ под собом удари ђогина,
0291 Па до турске силе долазио,
0292 А са бедре сабљу повадио,
0293 Стаде сјећи пашине делије.
0294 А да видиш, побратиме драги,
0295 Много ли је објадило мајка,
0296 А љубовца у црно завило,
0297 И сестрицам’ браће погубило!
0298 Док Илију узбољеле руке
0299 Под Удбином сијекући Турке.
0300 Па дозивље побратима свога:
0301 „Побратиме, Бојчићу Милоше,
0302 Оли сада, оли већ никада!
0303 Ево су ме узбољеле руке
0304 Под Удбином сијекући Турке.”
0305 То не зачу Бојчићу Милоше,
0306 Већ то зачу дијете Секуле,
0307 Па говори Бојчићу Милошу:
0308 „О Милоше, драги побратиме,
0309 Илију су узбољеле руке
0310 Под Удбином сијекући Турке,
0311 Па дозивље тебе побратима,
0312 Оли сада, оли већ никада.
0313 Сад на ноге и на добре коње,
0314 Да идемо Турком на мегдане
0315 Избавити два Јанкова сина!”
0316 Кад то зачу Бојчићу Милоше,
0317 Скочио се на ноге лагане,
0318 Те појаше дебела ђогина,
0319 Пак је Милош ријеч бесједио:
0320 „Видјет ћемо, дијете Секуле,
0321 Тко ће боље разгонити војску.”
0322 И то реко, коња ударио,
0323 А за њима сва војска остала,
0324 Тер на Турке јуриш учинише.
0325 А да видиш Бојчића Милоша,
0326 Кад је свога коња разгорио,
0327 На буљуке Турке разгонио.
0328 Близу тога језер-вода бише,
0329 У води их више потопио,
0330 Него бритком сабљом посјекао.
0331 Ту се војске љуто исјекоше.
0332 Стоји звека мача и гадара
0333 И св’јетлијех сабља и ханџара.
0334 Стоји јека рањених јунака,
0335 Стоји хрпа одсјечених глава.
0336 Нетко вели: „Јао, моја мајко!”
0337 Нетко вели: „Придигни ме с пута,
0338 Да ме коњи не погазе бојни!”
0339 Ту брат брата познат не могаше,
0340 А камо ли Турчин каурина,
0341 Већ удара један по другому.
0342 Турска војска бише добивена:
0343 Све изгибе, мало тко утече,
0344 Сам побјеже од Удбине Мујо.
0345 Ал га видје дијете Секула,
0346 Пак у језер’ коња нагонио,
0347 Којино се с оне стране вијо;
0348 Добар коњиц језер’ препливао.
0349 Ал да видиш дијете Секула,
0350 Гдје за Мујом натјера ђогина.
0351 Ал му вели од Удбине Мујо:
0352 „А Бога ти, сестрићу Секуле,
0353 Пусти мене жива на Удбину;
0354 Нема мајка већ мене једнога,
0355 И доста се са мном оклињала,
0356 Али одсле више с киме нема.”
0357 За то Секул хаје и не хаје,
0358 Већ за Мујом пригони ђогина.
0359 Кад се Мујо на невољи нађе,
0360 Он се своје пушке дохватио,
0361 Па погађа дијете Секула:
0362 По злу га је мјесту погодио,
0363 Преби њему ногу по кољену
0364 И под њиме убије ђогина.
0365 Коњ му паде у зелену траву,
0366 А до њега дијете Секуле.
0367 Кад то видје од Удбине Мујо,
0368 Стаде Мујо узвртат ђогина,
0369 Да Секулу посијече главу,
0370 Ал Секулу Бог и срећа дала,
0371 Гдје се друмом дорат положио,
0372 А на њему Смиљанић Илија,
0373 Па он с врата сними џевердара,
0374 Уз десни га образ прислонио,
0375 Код образа ватру наложио,
0376 Тер погоди од Удбине Муја,
0377 Међу очи у чело бијело.
0378 Чело пуче, очи испадоше,
0379 Турчин паде у траву на главу.
0380 А кад видје дијете Секуле,
0381 Он се боји свога побратима,
0382 Побратима Смиљанић Илије,
0383 Да му русу не откине главу,
0384 Јер се с њиме љуто завадио,
0385 Пад извади двије пушке мале.
0386 Ал му вели Смиљанић Илија:
0387 „Ој Бога ти, дијете Секуле,
0388 Што ће теби двије пушке мале,
0389 Већ их баци у зелену траву!”
0390 Баци Секул двије пушке мале.
0391 А да видиш Смиљанић Илије!
0392 Он Секула на плећи јамио,
0393 Пак га носи у своју дружину.
0394 Још да видиш Смиљанић Илију!
0395 Узе Иле друга пет стотина,
0396 Сву Удбину листом поробио,
0397 Па узимље кључе од тамнице,
0398 Пак испушти два Јанкова сина,
0399 И са њима тридесет сужања,
0400 Пак им вели Смиљанић Илија:
0401 „Ајте с Богом, тридесет сужања,
0402 Ви молите Бога за јунака,
0403 За јунака Смиљанић Илију.
0404 Никад не би ви Сења видјели!”
0405 Пак с’ отоле они подигоше,
0406 Па одоше у равне Котаре,
0407 Пјевајући, коње играјући:
0408 Кога није, да круха не ије,
0409 А ми, браћо, да се веселимо!
