Povrijeđeni ponos mladog Sekula Senjanina
0001 Bijela je klikovala vila
0002 Sa Kunare visoke planine,
0003 Ter dozivlje starca Jankovića;
0004 Ovako mu vila govorila:
0005 „Zašto posla do dva svoja sina
0006 U planinu za ovcam’ na pašu,
0007 Jer su ti ih uhvatili Turci.
0008 Branila se do dva tvoja sina
0009 Dok u ćesam’ trajalo fišeka;
0010 Kad u ćesam’ nestalo fišeka,
0011 Za britke se sablje uhvatiše,
0012 Pa na Turke snažno udariše,
0013 Pogubiše stotinu Turaka.
0014 Al skočio Mujo i Alija,
0015 Pa uhvate do dva tvoja sina,
0016 Te im vežu naopako ruke,
0017 Pa ih meću na dno u tamnicu,
0018 U studenu vodu do koljena,
0019 U zelenu travu do ramena,
0020 Pa ih more i gladom i žeđom.”
0021 Kad to čuo starac Jankoviću,
0022 Proli suze niz bijelo lice,
0023 Misli starac, što će i kako će.
0024 Stade Janko obećivat blago:
0025 Tko bi njemu djecu izbavio,
0026 Tri tovara žutijeh cekina.
0027 To se čudo nadaleko čulo,
0028 Tko god znade Muja i Aliju
0029 Tko god znade, bogme nitko ne će,
0030 A tko ne zna, drugi njemu kaže.
0031 To se čudo nadaleko čulo,
0032 To se čulo Smederiji ravnoj,
0033 To začuo Smederovac Đuro,
0034 Čim je čuo, na noge skočio,
0035 Pa pojaše debela đogina;
0036 Kud god ide, u Kotare side
0037 A u Janka do bijele kule.
0038 Tu nahodi starca Jankovića,
0039 Gdje bez posla načinja opanke;
0040 Roni suze niz bijelo lice,
0041 Otire ih vezenom mahramom;
0042 Te mu Đuro božju pomoć viče,
0043 A on njemu bolje prihvatio:
0044 „Da si zdravo, Smederovac Đuro!
0045 Što te imam ka gradu Kotaru
0046 A u mene na bijelu kulu?”
0047 Al mu veli Smederovac Đuro:
0048 „Čuo jesam, stari Jankoviću,
0049 Da ti imaš do dva svoja sina
0050 U Udbini, u turskoj tamnici,
0051 A da ima sedam godinica,
0052 Da su ti ih uhvatili Turci,
0053 Pa ti silno obećivaš blago,
0054 Tko bi tvoju djecu izbavio.”
0055 Al govori starac Jankoviću,
0056 „Istina je, Smederović Đuro,
0057 Istina je, što govore ljudi,
0058 I još ću te ljepše darovati.”
0059 I potrča uz bijelu kulu,
0060 Donese mu u boci rakije,
0061 U mahrami žutijeh cekina:
0062 „Na to tebi, Smederović Đuro,
0063 Što ćeš na put vina i duhana!”
0064 Iz boce se napio rakije,
0065 A prihvati žućene cekine,
0066 Pa pojaši debela đogina
0067 I vrati se dvoru bijelomu,
0068 Pa se svlači, ter se preoblači;
0069 Po tijelu svilenu košulju,
0070 Svrh košulje ljuta pancijera,
0071 Pa prigrnu zelenu dolamu,
0072 Što su puce s obadvije strane
0073 Svaka puca od po litre zlata;
0074 Što mu dvije stoje pod gr'ocem,
0075 U njih daje do dv’je litre zlata:
0076 U jednoj mu kucaju sahati,
0077 A druga se na burmu okreće;
0078 U kojoj je čaša od biljura,
0079 Ona drži tri litre rakije.
0080 A na noge kopče i čakšire,
0081 A na glavi krilo i čelenka.
0082 Za pas meće dvije puške male,
0083 A među njih ljutoga handžara,
0084 A niz bedru sablju okovanu.
0085 Na vrat meće sv’jetla dževerdara,
0086 Pa izađe pred bijelu kulu,
0087 Te pojaše debela đogina.
0088 Pa okrenu junak uz planinu:
0089 Kud god ide, ka Udbini side.
0090 Kad je bio na polje udbinsko,
0091 On ugleda čador pod Udbinom.
0092 Na čadora okrenu đogina,
0093 Al kad pred njim Mujo i Alija
0094 I sa njima tridest Udbinjana.
0095 Njima Đuro božju pomoć viče:
0096 „Bog pomogo, Mujo i Alija!”
0097 A oni mu zdravlje povratili:
0098 „Da si zdravo, Smederovac Đuro!
0099 Kud su tebe vrazi donijeli,
0100 Otkle glavu iznijeti ne ćeš,
0101 Ni alata dobra konja svoga?”
0102 Al im veli Smederovac Đuro:
0103 „A Boga vam, Mujo i Alija,
0104 Je l’ istina, što govore ljudi,
0105 Da imade dva Jankova sina
0106 Da s’ nalaze u vas u tamnici?”
0107 Njemu veli od Udbine Mujo:
0108 „Istina je, Smederovac Đuro.”
0109 Kad to začu Smederovac Đuro,
0110 On Turcima oštro progovara:
0111 »Oba brata, Mujo i Alija,
0112 Ja vas oba zovem na megdane!”
0113 Kad to čula dva brata rođena,
0114 Oba brata, dvije gorske vile,
0115 Dobrijeh se konja dohvatiše,
0116 Pa po polju konje razigraše.
0117 Kad to vidje Smederovac Đuro,
0118 Kakvi jesu konji u Turaka:
0119 Da ih ljutim uzdam’ ne ustežu,
0120 Skočili bi gradu na bedeme.
0121 Kad vidio, on se preplašio,
0122 Pa Turcima tiho progovara:
0123 „Ču li mene, Mujo i Alija,
0124 Ja vam danas ne ću na megdane;
0125 Čekajte me do prve nedjelje.
0126 Kup’te vojske, koliko vam drago,
0127 Tvrda vjera, prevarit vas ne ću!”
0128 Pa otole povrati đogina,
0129 Ode Đuro pod jelu zelenu,
0130 Ondje sjede, b’jelu knjigu piše,
0131 Ter je šalje starcu Jankoviću;
0132 Ovako mu u toj knjizi piše:
0133 „Pobratime, starče Jankoviću!
0134 Ti sakupi druga pet stotina,
0135 Sve po izbor silenih junaka,
0136 Povedi ih u polje udbinsko
0137 U nedjelju, koja prva dođe,
0138 Da idemo Turkom na megdane
0139 Izbaviti do dva tvoja sina.”
0140 Pa je drugu knjigu nakitio,
0141 Ter je šalje u ravne Kotare
0142 A na ruke Smiljanić Iliji;
0143 Ovako mu u toj knjizi piše:
0144 „Pobratime, Smiljanić Ilija!
0145 Ti sakupi druga pet stotina,
0146 Povedi ih u polje udbinsko
0147 U nedjelju, koja prva dođe,
0148 Da idemo Turcim’ na megdane
0149 Izbaviti dva Jankova sina.”
0150 Pa je treću knjigu nakitio,
0151 Ter je šalje u Primorje ravno
0152 A na ruke Bojčića Miloša;
0153 Ovako mu u toj knjizi piše:
0154 „O Miloše, dragi pobratime,
0155 Ti sakupi druga pet stotina,
0156 Povedi ih na polje udbinsko
0157 U nedjelju, koja prva dođe,
0158 Da idemo Turcim’ na megdane
0159 Izbaviti dva Jankova sina.”
0160 Kad je knjige Đuro otpravio,
0161 Onda sjedne hladno piti vino.
0162 Dan po danak do nedjelje dođe.
0163 Kad nedjelja jutro osvanulo,
0164 Sađe Đuro u polje udbinsko.
0165 Ravno polje dugo i široko,
0166 Sve to bili pritisnuli Turci:
0167 Konj do konja, junak do junaka,
0168 B’jeli čador jedan do drugoga,
0169 A barjaci, kako i oblaci.
0170 Kad eto ti starca Jankovića,
0171 A za njime druga pet stotina,
0172 Među njima dijete Sekule
0173 Na mahnitu konju od megdana,
0174 Nosi barjak u desnici ruci,
0175 A za njima Smiljanić Ilija
0176 Sa svojijeh druga pet stotina.
0177 Kad eto ti Bojčića Miloša,
0178 A za njima druga pet stotina.
0179 Sva se sila pod Udbinu zbila,
0180 Pod Udbinu na to polje ravno.
0181 Tu su dobre konje odjašili
0182 I popeli b’jele čadorove.
0183 A kad su se malo odmorili,
0184 Da ti ’e vidjet Smiljanić Iliju!
0185 Svu je vojsku dobro uredio
0186 I ogledo mlađahne junake,
0187 Dok do starca Janka dolazio,
0188 Ter ovako njemu govorio:
0189 „Ču li mene, starac Jankoviću!
0190 U tebe je najbolja družina,
0191 Ma što će ti sestriću Sekule,
0192 Mlado momče od petnaest ljeta?
0193 Svu je tvoju izgrdio vojsku,
0194 Već ga pošlji u goru na pašu!”
0195 Sve to sluša mlađahan Sekule,
0196 Pa se d’jete malo postidilo,
0197 Pa govori Smiljanić Iliji:
0198 „Kopilane, Smiljanić Ilija!
0199 Ja ću poći u goru na pašu:
0200 Ako bi te pogubili Turci,
0201 Dobro bih se tebi nasladio.
0202 Ako ikad dođeš u Kotare,
0203 Izać’ ćeš mi na megdan junački,
0204 Neka nemam ni petnaest godina!”
0205 I otole posjede đogina,
0206 Pa otide Sekul u planinu,
0207 U planinu pod jelu zelenu,
0208 Pa on gleda u polje udbinsko:
0209 Što se ima radit od Turaka,
0210 Od Turaka, jali od Senjana.
0211 Uto vidiš golema Alije,
0212 Gdje izađe nasred polja ravna,
0213 Pa dozivlje Smiljanić Iliju,
0214 Zove Ilu na megdan junački.
0215 Muči Ile ko da i ne čuje.
0216 Al da vidiš golema Alije,
0217 Gdje pod sobom udari đogina,
0218 Pa do senjske čete dolazio,
0219 A sa bedra sablju povadio,
0220 Pa ti s’ječe mlađane Senjane:
0221 Sve su momci po dvadest godina.
0222 Dok na jednu dolazio stranu,
0223 Stotinu je glava odsjekao,
0224 Dok se s ljutom gujom sudario,
0225 S ljutom gujom Smiljanić Ilijom.
0226 Pa se britkim sabljam’ udariše,
0227 Oba dobra, ter se izraniše,
0228 Oba dobra megdan ostaviše.
0229 Sve to gleda dijete Sekule
0230 Ispod jele sa zelene trave,
0231 Sve to gleda, a suze prol’jeva,
0232 I on žali mlađahne Senjane.
0233 Svome srcu odoljet ne može,
0234 A što bi mu srce odoljelo,
0235 Al ne može sila ni junaštvo,
0236 Pa pojaše debela đogina,
0237 Ter ga goni u polje široko,
0238 Dobro Sekul polje zaprašio
0239 Sve od sile svoje i đogina.
0240 Do Turaka Sekul dolazio,
0241 A sa bedre sablju povadio,
0242 Pa siječe pašine delije.
0243 Dok na jednu stranu prolazio,
0244 Stotinu je glava otkinuo,
0245 Dok se s ljutom gujom sudario,
0246 Ljutom gujom Osman Tankovićem,
0247 Pa se britkim sabljim’ udariše.
0248 Al Sekulu Bog i sreća dala,
0249 Bi mu sablja od ljuta čelika,
0250 Presijeca pancijer-košulju,
0251 Pa mu rusu posiječe glavu,
0252 Ter se otol’ natrag povratio,
0253 Do senjske je čete dolazio,
0254 Tu nahodi Smiljanić Iliju:
0255 Nađe njega nasred druma puta,
0256 Gdje on ljute rane utegnjiva,
0257 Tuda Sekul natjera đogina,
0258 Pa Iliji srdno progovara:
0259 „Ukloni se, Smiljanić Ilija,
0260 Ukloni se sasred druma puta!
0261 Ako mi se ukloniti ne ćeš,
0262 Mojom sabljom posjeć’ ću ti glavu!„
0263 Kad to začu Smiljanić Ilija,
0264 Ukloni se malo il’ nimalo.
0265 Tuda Sekul protjera đogina,
0266 Al mu veli Bojčiću Miloše:
0267 „Hod otale, dijete Sekule,
0268 Ni ta sila nije za junaka!”
0269 Dok do starca Janka dolazio
0270 Darova mu glavu za jabuku.
0271 Uto Ile rane utegnuo,
0272 Pa se skače na noge lagane,
0273 Te pojaše debela đogina,
0274 Pa na megdan pozove Sekula.
0275 Mlado momče dijete Sekule,
0276 Mlado momče poginut ne mari,
0277 Pa se skače na noge lagane,
0278 Da Iliji ide na megdane.
0279 Al mu ne da Bojčiću Miloše,
0280 Već govori Smiljanić Iliji:
0281 „Ni ta sila nije za junaka,
0282 Eto polja, eto širiljaka,
0283 A eto ti na polju Turaka!
0284 Kad si junak i kad si delija,
0285 Ti s Turcima učini megdane!”
0286 Kad to začu Smiljanić Ilija,
0287 Svomu srcu odoljet ne može,
0288 A što bi mu srce odoljelo,
0289 Al ne može sila ni junaštvo,
0290 Već pod sobom udari đogina,
0291 Pa do turske sile dolazio,
0292 A sa bedre sablju povadio,
0293 Stade sjeći pašine delije.
0294 A da vidiš, pobratime dragi,
0295 Mnogo li je objadilo majka,
0296 A ljubovca u crno zavilo,
0297 I sestricam’ braće pogubilo!
0298 Dok Iliju uzboljele ruke
0299 Pod Udbinom sijekući Turke.
0300 Pa dozivlje pobratima svoga:
0301 „Pobratime, Bojčiću Miloše,
0302 Oli sada, oli već nikada!
0303 Evo su me uzboljele ruke
0304 Pod Udbinom sijekući Turke.”
0305 To ne začu Bojčiću Miloše,
0306 Već to začu dijete Sekule,
0307 Pa govori Bojčiću Milošu:
0308 „O Miloše, dragi pobratime,
0309 Iliju su uzboljele ruke
0310 Pod Udbinom sijekući Turke,
0311 Pa dozivlje tebe pobratima,
0312 Oli sada, oli već nikada.
0313 Sad na noge i na dobre konje,
0314 Da idemo Turkom na megdane
0315 Izbaviti dva Jankova sina!”
0316 Kad to začu Bojčiću Miloše,
0317 Skočio se na noge lagane,
0318 Te pojaše debela đogina,
0319 Pak je Miloš riječ besjedio:
0320 „Vidjet ćemo, dijete Sekule,
0321 Tko će bolje razgoniti vojsku.”
0322 I to reko, konja udario,
0323 A za njima sva vojska ostala,
0324 Ter na Turke juriš učiniše.
0325 A da vidiš Bojčića Miloša,
0326 Kad je svoga konja razgorio,
0327 Na buljuke Turke razgonio.
0328 Blizu toga jezer-voda biše,
0329 U vodi ih više potopio,
0330 Nego britkom sabljom posjekao.
0331 Tu se vojske ljuto isjekoše.
0332 Stoji zveka mača i gadara
0333 I sv’jetlijeh sablja i handžara.
0334 Stoji jeka ranjenih junaka,
0335 Stoji hrpa odsječenih glava.
0336 Netko veli: „Jao, moja majko!”
0337 Netko veli: „Pridigni me s puta,
0338 Da me konji ne pogaze bojni!”
0339 Tu brat brata poznat ne mogaše,
0340 A kamo li Turčin kaurina,
0341 Već udara jedan po drugomu.
0342 Turska vojska biše dobivena:
0343 Sve izgibe, malo tko uteče,
0344 Sam pobježe od Udbine Mujo.
0345 Al ga vidje dijete Sekula,
0346 Pak u jezer’ konja nagonio,
0347 Kojino se s one strane vijo;
0348 Dobar konjic jezer’ preplivao.
0349 Al da vidiš dijete Sekula,
0350 Gdje za Mujom natjera đogina.
0351 Al mu veli od Udbine Mujo:
0352 „A Boga ti, sestriću Sekule,
0353 Pusti mene živa na Udbinu;
0354 Nema majka već mene jednoga,
0355 I dosta se sa mnom oklinjala,
0356 Ali odsle više s kime nema.”
0357 Za to Sekul haje i ne haje,
0358 Već za Mujom prigoni đogina.
0359 Kad se Mujo na nevolji nađe,
0360 On se svoje puške dohvatio,
0361 Pa pogađa dijete Sekula:
0362 Po zlu ga je mjestu pogodio,
0363 Prebi njemu nogu po koljenu
0364 I pod njime ubije đogina.
0365 Konj mu pade u zelenu travu,
0366 A do njega dijete Sekule.
0367 Kad to vidje od Udbine Mujo,
0368 Stade Mujo uzvrtat đogina,
0369 Da Sekulu posiječe glavu,
0370 Al Sekulu Bog i sreća dala,
0371 Gdje se drumom dorat položio,
0372 A na njemu Smiljanić Ilija,
0373 Pa on s vrata snimi dževerdara,
0374 Uz desni ga obraz prislonio,
0375 Kod obraza vatru naložio,
0376 Ter pogodi od Udbine Muja,
0377 Među oči u čelo bijelo.
0378 Čelo puče, oči ispadoše,
0379 Turčin pade u travu na glavu.
0380 A kad vidje dijete Sekule,
0381 On se boji svoga pobratima,
0382 Pobratima Smiljanić Ilije,
0383 Da mu rusu ne otkine glavu,
0384 Jer se s njime ljuto zavadio,
0385 Pad izvadi dvije puške male.
0386 Al mu veli Smiljanić Ilija:
0387 „Oj Boga ti, dijete Sekule,
0388 Što će tebi dvije puške male,
0389 Već ih baci u zelenu travu!”
0390 Baci Sekul dvije puške male.
0391 A da vidiš Smiljanić Ilije!
0392 On Sekula na pleći jamio,
0393 Pak ga nosi u svoju družinu.
0394 Još da vidiš Smiljanić Iliju!
0395 Uze Ile druga pet stotina,
0396 Svu Udbinu listom porobio,
0397 Pa uzimlje ključe od tamnice,
0398 Pak ispušti dva Jankova sina,
0399 I sa njima trideset sužanja,
0400 Pak im veli Smiljanić Ilija:
0401 „Ajte s Bogom, trideset sužanja,
0402 Vi molite Boga za junaka,
0403 Za junaka Smiljanić Iliju.
0404 Nikad ne bi vi Senja vidjeli!”
0405 Pak s’ otole oni podigoše,
0406 Pa odoše u ravne Kotare,
0407 Pjevajući, konje igrajući:
0408 Koga nije, da kruha ne ije,
0409 A mi, braćo, da se veselimo!
