Плијен
Верзија 1
Ноћ сјеверна. Коњик стиже,
Јури преко степе пусте.
Мјесец гори... Прах се диже
Кô прамење магле густе.
Но гле! Јунак самац није,
За њим сједи цура нека;
Врана јој се коса вије
Кô просута свила мека.
Знаш гдје лака срна пасе,
Вода пада с хриди голе,
Како бршљан обвија се
Око брезе и тополе?
Тако она, вита, ломка,
Обви руке обадвије
Око паса смјела момка
Што му чело самур крије.
Не питај их куда језде,
То не смије нико знати,
До ли поноћ и звијезде
И пун мјесец што их прати!
Не стој на пут!... Мрко слути
Онај што кô вихор гони...
Руком држи кинџал љути,
Крвав као мјесец они.
Верзија 2
Јури коњик, кроз ноћ стиже,
Под њим тутњи степа пуста,
За коњиком вјетар диже
Сури облак праха густа;
А коњику срце бије,
Уза-њ сједи чедо страсно, -
Очи су јој зв'језде двије
А зора јој лице красно.
Као што се бршљан сплеће
Око струка вите јеле,
Тако она, пуна среће,
Обвила је руке б'јеле,
Око млада коњаника,
Што му чело самур скрива,
А са оштрог, мрког лика
Муњом пр'јети смјелост жива.
Не питај их куда нагле,
То не смије нико знати, -
Предупреш ли путе драге
Кинџал ће ти отпор дати!
Љути кинџал, он ће бити
Браниоцем свете тајне,
Коју поноћ миром штити,
А трептањуем зв'језде сјајне.