Платно бели црнорил девојка,
платно бели, своје очи куне:
„Море, очи, данас не гледале!
Проћиће ју три синџира роблље:
један синџир све млади момака, 5
други синџир све млади невести,
трећи синџир млади девојака."
Марко плаче, а Мартин га теши:
„Ћути, Марко, мој рођени брате!"
— Како ћу се јадан ућутати? 10
Мајка мене врло је проклела:
„Немој, сине, буздован бацати,
немој, сине, боја учинити,
немој, сине, ће изгубиш главу!
Силни Турци земљу ће преотму, 15
што ће Марку такво тад јунаштво,
к’д не може робље да откупи!
Давај, Марко, немерено благо,
да отпустиш три синџира робље."
Па се Марко Богу помолио: 20
„Дај ми, Боже, ата крилатога!"
Дава Марко благо небројено,
да откупи три синџира робље.
Врло се је Марку дожалило,
а за она три синџира робље, 25
понајвише њему се дожали
за те младе лијепе девојке.
К’д је Марко робље откупио,
зачула га остарела мајка,
па му дала голем благослова, 30
још му даде три товара блага.
— Сине, Марко, мој добри јунаку!
Колико си, још више да будеш!
Обычаи и пѣсни турецкихЪ СербовЪ : (вЪ Призрѣнѣ, Ипекѣ, Моравѣ и Дибрѣ) : изЪ путевыхЪ записокЪ И. С. Ястребова. С. ПетербургЪ : Типографія В. С. Балашева, 1886, XXIV+626., стр. 156-157.
