Platno beli crnoril devojka,
platno beli, svoje oči kune:
„More, oči, danas ne gledale!
Proćiće ju tri sindžira robllje:
jedan sindžir sve mladi momaka, 5
drugi sindžir sve mladi nevesti,
treći sindžir mladi devojaka."
Marko plače, a Martin ga teši:
„Ćuti, Marko, moj rođeni brate!"
— Kako ću se jadan ućutati? 10
Majka mene vrlo je proklela:
„Nemoj, sine, buzdovan bacati,
nemoj, sine, boja učiniti,
nemoj, sine, će izgubiš glavu!
Silni Turci zemlju će preotmu, 15
što će Marku takvo tad junaštvo,
k’d ne može roblje da otkupi!
Davaj, Marko, nemereno blago,
da otpustiš tri sindžira roblje."
Pa se Marko Bogu pomolio: 20
„Daj mi, Bože, ata krilatoga!"
Dava Marko blago nebrojeno,
da otkupi tri sindžira roblje.
Vrlo se je Marku dožalilo,
a za ona tri sindžira roblje, 25
ponajviše njemu se dožali
za te mlade lijepe devojke.
K’d je Marko roblje otkupio,
začula ga ostarela majka,
pa mu dala golem blagoslova, 30
još mu dade tri tovara blaga.
— Sine, Marko, moj dobri junaku!
Koliko si, još više da budeš!
Reference
Izvor
Obыčai i pѣsni tureckihЪ SerbovЪ : (vЪ Prizrѣnѣ, Ipekѣ, Moravѣ i Dibrѣ) : izЪ putevыhЪ zapisokЪ I. S. Яstrebova. S. PeterburgЪ : Tipografія V. S. Balaševa, 1886, XXIV+626., str. 156-157.
