Пијеро Музувијер3/22

Извор: Викизворник
Пијеро Музувијер
Писац: Непознати аутор
Шена двадест и друга


Шена двадест и друга
Митар пјан, Тријескало, Франо и Губица

МИТАР: Дај, Тријескало, још ме тока једна; ули’ ми из те бачве један жмуо.
ТРИЈЕСКАЛО: Разбио си жмуо, Митре! разбио си жмуо, Митре! врло ти си, жалостан, ускисо! о кому вину вачелаш [тлапиш]?
ФРАНО: Жинти је ко реп пјан.
ГУБИЦА: Мајде ја нијесам; ма по ране гере њешто се наводим.
МИТАР: Стани, маркезу, овамо; а ти, маслане, дај вјдрицу; нашо је даж, да се скрију у бутигу.
ТРИЈЕСКАЛО: А лијепе оказијони [прилике] за франкат му је! А ја ти га сам управ и опио, да му се осветим за малопријашњу насамбечу.
ФРАНО: Ако ти је, брате, учинио ко си нам повидио, мерита [заслужује] per certo [заиста].
МИТАР: Lunare mea vino et ralegrare cornibus bekaria.
ТРИЈЕСКАЛО: Ти си — ја видим — велик дoктур, гдје тако аргументаш [разложиш].
МИТАР: Dostore bocara, mangiantibus kuglienationibus omnibus, parscuctatibus, skuriencjabus, jegugliabus, butargabus, dubus rebus, rumbus у кунус.
ТРИЈЕСКАЛО: Нека ти речем, Signor Dottor, не ваља да тако овди тратиш то знање; видиш колико се чељади скупило, да ти тако доктурижаш. Неборе, нека те ја обучем ко мештра и ставићу те у катедру сјестит; то ћеш отоле и парлансати. (Овди Тријескало одходи за донијет хаљине.)
МИТАР: Али ми се донеси и напит; ходи брзо, grandissimas тиква tarbiana, astrorogia, roganzia, roghorum, ovnorum, jarzorum, svignorum, ghidiorum, strorogorum, quantum roffiano me stato quello appicato rubato vino delicato. (Овди Тријескало доходи с кошем од кокоши и с хаљинам асшрологовијем.)
ТРИЈЕСКАЛО: Заимо сам ове хаљине у астролога. — Митрс, немој се уморит; нека те у ње ја прво обучем.
ГУБИЦА: Жинти ти ће бит смијеха до воље.
МИТАР: Пара се скаче вечерас тер сте ужегли ове огње.
ФРАНО: Прискочио си ти јако и укисо!
ТРИЈЕСКАЛО: Ходц веће овамо, нека те ко доктура у катедру ставим.
МИТАР: Stercora, globire, guero, despero, tarbarlantia, sparavanzia, date vestro pulcchia, vino, bibanzia, klentes, flentes, loquentes, scliros, toviernis, datos gherris priganis.
ТРИЈЕСКАЛО: А сад уљези унутра и стани управ; стаћеш ко под балдакином, и лијепо аргументај. Немој ти фалит, да се с тобом не ругају како с онијем што је скоро аргументо.
ФРАНО: Куријоз [чудан] ти је виђет, ха ха ха!
МИТАР: Quaeris, fleris, meris, vado statim, abudanzia, Luciariza, kuciatas, дћоЂотгаз, ghobovizas Bricentes, dievojkatos, jascterizas.
ГУБИЦА: И мене је воља дошла ш њим диспутат [расправљати]! — Lunciariza mi gha dare mangiare, ematare, lardare, destra minestra, quattro scargnate pardigiornate, kupusata, skorgnata, et merdognata.
ТРИЈЕСКАЛО: Отићу и ја! — Masculinorum trepiglis, komostris, popardanza, kreanza, imbriagos vobiscos, scilintros, flintros, lustra.
ФРАНО: Да чујте мене! хоћу и ја аргументат. — Ed io saputoghase [и ја умијем] латински bene [добро], клинци venutaverunt Mitris nostris et pria ђидија у нос porcosa њему tasculavit, tutos, cojonosque mersque, prasosque есс. есс.
МИТАР: Лажеш, јебен праче неужирени! кад је мене прасац ушкопио? voi zienuto che non разумијем тебе? Orsu seguitamus nos alter: ovi lordi, lustri, mordi, striki rai barbarai, aasto forti, et morti lorti, striki гнусна камарата [дружина].
ТРИЈЕСКАЛО: Tanti farfanti inlardati, sardielati запанти a chi importati.
МИТАР: Да principiamus, cominciamus. (Овди пада кош и покрива га, а он говори:) Јаох мени, che disgratiamus!
ТРИЈЕСКАЛО: Ха ха ха! ова је најбоља! добио је и није залуду мједи спенџо, ко и Бено Вентатур што јс чинио штампат конклузијони [закључке], а пака није зно што је говорио ни прдио; боље му ’е било и корисније ити на сиглару, што му ’е и ћаће чинио, а не диспутат, да се пака ш њиме ругају.
ТРИЈЕСКАЛО: Ајмех, ево Катарина, која Митра добро хоће; бјежимо, да нас скандо не нађе — ово је дјевојка чувена и стимана [поштована] међу виланима госпара и умије познават каква је ко анима. (Овди бјежу свиколици.)

Референце[уреди]