Пијеро Музувијер2/17
| ←Шена шеснеста | Пијеро Музувијер Писац: Непознати аутор Шена седамнаеста |
Шена осамнеста→ |
ЏИВА: Ко умије — тему двије! ја ти сам све аџустала, да Кола не доходи до седам ура.
ФРАНО: „Кола до седам ура“ — жалосни Франо! tradimento in bottega [издајство у дућану]! Амо стани, ти смрдећа полтроно [блудницо]! ко је ти Кола? што ли су те седам ура?
ЏИВА: Свјетан човјече, теби се њешто причиња! одкуд ти дође на памет Кола и седам ура? Пођи неборе, Франо, дома тер се изаспи.
ФРАНО: Курвина ометино сасрана! пара цијениш да сам ја пјан али махнит, да не знам све ваше фрфантарије? брзо говори тдје си била у ово доба.
ЏИВА: А гдје сам била? отишла сам за њекога авизат [јавити] да ћемо сутра пећат.
ФРАНО: Лажеш како кушка! Ако сад не речеш истину, искубсти[т] ти ћу све косе из главе и прибит главу, да не останеш жива. Брзо реци што си оно о Коли говорила! (Овди је бије.)
ЏИВА: Ајмех, не би’ ме — ријећу истину да...
ФРАНО: Да, говори!
ЏИВА: Ишла сам авизат Катарину, дјевојку Пијера Музувијера, нека мијеси ноћас; то ме и сусрела она фраскета — они Кола Пуљиз, то ми је и реко: „Реци Луцији: спијо сам да ти није мужа дома; зато доћу свакако на седам ура“, ма му сам ја омакла рог на то.
ФРАНО: Ти ми све лажеш; тријеба је да ја теби чиним под батима говорити! (Овди је опета бије.)
ЏИВА: Овако је како ти ја говорим, и ако нађеш да је инако, чини ме на осла ставит и обрезат нос и уши на кари.
ФРАНО: Брзо дома, рофијано јарашка! ово ти сад — ако што унапријед обазнам, имаћеш другу плату.
ЏИВА: Врагови вас носили са свијем каргом! једа ти сам ја крива, ако ти жена курва хоће бити?
ФРАНО: Жалосни Франо, које ти се фрфантарије чине а ти и не знаш! Тријеба је овди све ово вечерас развиђет, нека видим ко ми се врти око куће; отићу дома и спијават, једа уловим миша у ступицу.
Референце[уреди]
