[Пише књигу царе Сулемане]
Пише књигу царе Сулемане,
па је праћа горе Свете горе,
до онога калуђера Саве.
„Чујеш ли ми Саво калуђере?
Да ми пратиш Неманића благо! 5
Ил' ми прати, или да ме чекаш,
да ме чекаш с мојом силном војском."
Књкгу гледа Саво калуђере,
књигу гледа, грозне сузе рони,
нико не сме Саву да упита, 10
упита га ђаче самоуче:
— „Чујеш ли ме Саво калуђере?
Што је тебе та тешка невоља,
гледаш книгу, грозне сузе рониш?
Што си, Саво, у бригу голему? 15
Да ли ти је мајка погинула?
Или мајка ил стари бабајко?
Или ти се књига досадила?"
— „Чујеш ли ме ђаче самоуче!
Је л' ме питаш, право ћу ти казат. 20
Неје мени мајка погинула,
нити мајка, ни стари бабајко,
а ни ми се књига досадила,
цар ми тражи Неманића благо,
мене ми се благо придоспело, 25
градеући тешке задужбине,
задужбине, цркве, манастире
међу Пећи, међу Ђаковицом
градио сам Високе Дечане
и у Пећи свети Арсеније, 30
и у Девич свети Јанићије,
у сред Призрен цркву свету Петку[1]
и уз реку светог Аранђела,
градеући цркву Хилендарку,
у Косовз цркву Грачаницу." 35
Па говори ђаче самоуче:
„Не бој ми се, Саво калуђере!
Ајд' да идемо цркве Свете Горе,
да узнемо тешка ванђелија,
да узнемо триста калуђера, 40
да узнемо до двеста ђакона,
да узнемо светога Ђорђију,
да идемо на тио језеро,
да служимо триста литурђија
да молимо Бога јединога, 45
Бог ће дати из мора ветрове,
ће се удри талас од таласа,
сва ће војска у море да оде."
Послушао Саво калуђре,
послушао ђаче самоуче, 50
па отишле цркве Свете Горе,
те узеле света ванђелија
и узеле триста калуђера,
и узели до двеста ђакона
и узели светога Ђорђију, 55
те отишли на тио језеро,
те служили триста летурђија,
молили се Богу јединоме.
Маши очи Саво калуђере,
силна војска поље притиснала. 60
Таман пришли при тио језеро,
Бог им даде од мора ветрове,
удари се талас од таласа.
Сва је војска у море отишла,
само сам је царе останао. 65
Говори му ђаче самоуче:
— „Чујеш ли ме царе Сулемане!
Ти обрицај цркве Свете Горе,
ти обрекни тешкога пешкеша
те ти да би, царе, утекнаја." 70
