[Piše knjigu care Sulemane]
Piše knjigu care Sulemane,
pa je praća gore Svete gore,
do onoga kaluđera Save.
„Čuješ li mi Savo kaluđere?
Da mi pratiš Nemanića blago! 5
Il' mi prati, ili da me čekaš,
da me čekaš s mojom silnom vojskom."
Knjkgu gleda Savo kaluđere,
knjigu gleda, grozne suze roni,
niko ne sme Savu da upita, 10
upita ga đače samouče:
— „Čuješ li me Savo kaluđere?
Što je tebe ta teška nevolja,
gledaš knigu, grozne suze roniš?
Što si, Savo, u brigu golemu? 15
Da li ti je majka poginula?
Ili majka il stari babajko?
Ili ti se knjiga dosadila?"
— „Čuješ li me đače samouče!
Je l' me pitaš, pravo ću ti kazat. 20
Neje meni majka poginula,
niti majka, ni stari babajko,
a ni mi se knjiga dosadila,
car mi traži Nemanića blago,
mene mi se blago pridospelo, 25
gradeući teške zadužbine,
zadužbine, crkve, manastire
među Peći, među Đakovicom
gradio sam Visoke Dečane
i u Peći sveti Arsenije, 30
i u Devič sveti Janićije,
u sred Prizren crkvu svetu Petku[1]
i uz reku svetog Aranđela,
gradeući crkvu Hilendarku,
u Kosovz crkvu Gračanicu." 35
Pa govori đače samouče:
„Ne boj mi se, Savo kaluđere!
Ajd' da idemo crkve Svete Gore,
da uznemo teška vanđelija,
da uznemo trista kaluđera, 40
da uznemo do dvesta đakona,
da uznemo svetoga Đorđiju,
da idemo na tio jezero,
da služimo trista liturđija
da molimo Boga jedinoga, 45
Bog će dati iz mora vetrove,
će se udri talas od talasa,
sva će vojska u more da ode."
Poslušao Savo kaluđre,
poslušao đače samouče, 50
pa otišle crkve Svete Gore,
te uzele sveta vanđelija
i uzele trista kaluđera,
i uzeli do dvesta đakona
i uzeli svetoga Đorđiju, 55
te otišli na tio jezero,
te služili trista leturđija,
molili se Bogu jedinome.
Maši oči Savo kaluđere,
silna vojska polje pritisnala. 60
Taman prišli pri tio jezero,
Bog im dade od mora vetrove,
udari se talas od talasa.
Sva je vojska u more otišla,
samo sam je care ostanao. 65
Govori mu đače samouče:
— „Čuješ li me care Sulemane!
Ti obricaj crkve Svete Gore,
ti obrekni teškoga peškeša
te ti da bi, care, uteknaja." 70