Полетела соко птица сива,
а са земље, са Јерусалима,
(и) у кљуну носи писмо Христа;
то не беше соко птица сива,
већ то беше светитељ Илија, 5
он не носи птицу ластавицу,
већ(е) писмо од (Свете) Богородице;
однесе га у Крушевцу граду,
па га пусти у дворац славноме,
а у дворац славном цару Лазару, 10
и у књигу овако беседале:
„Царе Лазо, које волиш царство:
ако волиш (то) царство земаљско,
седлај коња, притежи колане,
витезове сабљом припасуј(те), 15
па у Турке јуриш удари(те),
ти ћеш, царе, задобити царство;
ако волиш (ти) царство небеско,
(ти) причести и нареди војску,
па у Турке јуриш учини(те), 20
све ће ти царе војска погинути,
па и сам ћеш и ти погинути!"
Владимир Бован, Лирске и епске песме Косова и Метохије (студентски записи српских народних умотворина са Косова и Метохије); Приштина, Институт за српску културу; Београд, Народно дело, Стручна књига; Исток, Дом културе, 2001., стр. 482.
