Писмо сестри (Јесењин)

Писмо сестри
Писац: Сергеј Јесењин

Не, не крши руке, не, осмех не криви (Јесењин)→

О Дељвигу је писао Александар наш,
О лобањи редове је
Изнедрио.
Тако диван и тако далек је био,
Па опет близак,
К'о расцветани врт баш.

Здраво, здраво!
Поздрављам те, сестро!
Да л' сам сељак ил' отпадник, гад?
Да ли деда обилази често
Наше вишње у Рјазану сад?

Ах, те вишње!
Још их памтиш, драга?
Колико је тек отац стрепео
Да им наша
Та кобила-рага
Не ишчула плугом корен цео.

Оцу кромпир потребан је био.
Нама драга била је градина.
Али су је секли,
Секли, јао!
О томе би мокри јастук знао
Од пре седам...
Ил' осам година.

Ја памтим празник,
Звонки празник мајски.
Цветала је трешња,
Цвао јоргован.
И сваку брезу грлећи истински
Пијаније бејах
Него плави дан.

Па те брезе!
Брезе лепотице!
Волети их само онај неће
Ко чак ни код невине дечице
Не назире траг плода, замеће.

Сестро, сестро!
У животу, мила,
Тако мало пријатеља има!
Мене печат к'о и сваког дави...
Ако ти се нежно
Срце уморило,
Нек заћути и све заборави.

Ти знаш Сашу.
Какав беше тек!
И Љермонтов
Крај Саше је мали.
Али ја сам болан...
Јоргована лек
Једино ће
Душу да разгали.

Жалим те, остаћеш
Сама, а ја
И за дуел сам
Готов, рад нас.
„Блажен ко није испио до дна”
И није дочуо пиштаљке глас.

Али врт наш!...
Башта млада...
И по њему ће твоја деца драга
Ићи кад се пролеће пробуди.
О!
Нека она
Помену некада
Да су на свету...
Живели чудни људи.

прев. Бранко Јовановић