Pismo sestri (Jesenjin)
| ←Snežno polje (Jesenjin) | Pismo sestri Pisac: Sergej Jesenjin |
Ne, ne krši ruke, ne, osmeh ne krivi (Jesenjin)→ |
O Deljvigu je pisao Aleksandar naš,
O lobanji redove je
Iznedrio.
Tako divan i tako dalek je bio,
Pa opet blizak,
K'o rascvetani vrt baš.
Zdravo, zdravo!
Pozdravljam te, sestro!
Da l' sam seljak il' otpadnik, gad?
Da li deda obilazi često
Naše višnje u Rjazanu sad?
Ah, te višnje!
Još ih pamtiš, draga?
Koliko je tek otac strepeo
Da im naša
Ta kobila-raga
Ne iščula plugom koren ceo.
Ocu krompir potreban je bio.
Nama draga bila je gradina.
Ali su je sekli,
Sekli, jao!
O tome bi mokri jastuk znao
Od pre sedam...
Il' osam godina.
Ja pamtim praznik,
Zvonki praznik majski.
Cvetala je trešnja,
Cvao jorgovan.
I svaku brezu grleći istinski
Pijanije bejah
Nego plavi dan.
Pa te breze!
Breze lepotice!
Voleti ih samo onaj neće
Ko čak ni kod nevine dečice
Ne nazire trag ploda, zameće.
Sestro, sestro!
U životu, mila,
Tako malo prijatelja ima!
Mene pečat k'o i svakog davi...
Ako ti se nežno
Srce umorilo,
Nek zaćuti i sve zaboravi.
Ti znaš Sašu.
Kakav beše tek!
I Ljermontov
Kraj Saše je mali.
Ali ja sam bolan...
Jorgovana lek
Jedino će
Dušu da razgali.
Žalim te, ostaćeš
Sama, a ja
I za duel sam
Gotov, rad nas.
„Blažen ko nije ispio do dna”
I nije dočuo pištaljke glas.
Ali vrt naš!...
Bašta mlada...
I po njemu će tvoja deca draga
Ići kad se proleće probudi.
O!
Neka ona
Pomenu nekada
Da su na svetu...
Živeli čudni ljudi.
prev. Branko Jovanović