Писмо кћери на поласку из Америке
Ево писмо из Мерике пође.
Слушај, ћерко, што ти пише овђе.
У Мерики окреће на боље,
Ал’ ја у њој немам бити воље.
Док си здраво, свакоме је право; 5
Кад заболи, нико те не воли.
Најтеже је ко се за гроб спрема,
А од свога ниђе никог нема.
Туђина се око тебе смије,
Она воли да те жива није. 10
Овђе, дјецо, има земље дости,
Ал’ без новца у њу нејду кости;
И гроб ладни платити се има,
Туђа земља џабе те не прима.
Фала богу, до шифкарте дође, 15
Зато смрти нећу чекат’ овђе.
Сад се Тимо преко мора спрема,
У Мерики никог свога нема;
Макар народ што ми за то река’,
Знадем да ме моје д’јете чека. 20
Триест годин’ овђе био дости,
Нећу да ми овђе труну кости.
Моја снага остала је овђе,
Па сад старац ка својима пође.
А о срећи много збора није, 25
Никада ме ни пратила није.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
