Pismo kćeri na polasku iz Amerike
Evo pismo iz Merike pođe.
Slušaj, ćerko, što ti piše ovđe.
U Meriki okreće na bolje,
Al’ ja u njoj nemam biti volje.
Dok si zdravo, svakome je pravo; 5
Kad zaboli, niko te ne voli.
Najteže je ko se za grob sprema,
A od svoga niđe nikog nema.
Tuđina se oko tebe smije,
Ona voli da te živa nije. 10
Ovđe, djeco, ima zemlje dosti,
Al’ bez novca u nju nejdu kosti;
I grob ladni platiti se ima,
Tuđa zemlja džabe te ne prima.
Fala bogu, do šifkarte dođe, 15
Zato smrti neću čekat’ ovđe.
Sad se Timo preko mora sprema,
U Meriki nikog svoga nema;
Makar narod što mi za to reka’,
Znadem da me moje d’jete čeka. 20
Triest godin’ ovđe bio dosti,
Neću da mi ovđe trunu kosti.
Moja snaga ostala je ovđe,
Pa sad starac ka svojima pođe.
A o sreći mnogo zbora nije, 25
Nikada me ni pratila nije.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
