Шетао се ј' Алин-беже
Крај Дунаја мутне воде.
Каконо се назгледује
И уз Дунај и низ Дунај,
Гледа слугу Вукосава 5
Роби ли му, води ли му.
Нит' му роби, нит' му води,
Већ у десној руки носи
Покрхане буздохане,
А у другој руци носи 10
Приломњено бојно копје,
А уза се јунак носи
Прибијену мисиркињу.
Тере му је говорио:
„Вукосаве, слуго моја, 15
Не би теби, слуго моја,
Прелијепи град Цариград
Буздохана наперио;
Нит' би теби, слуго моја,
Прелијепа Босна земља 20
Бојних копја наградила;
Нит’ би теби, слуго моја,
Прелијепо Мисир мисто
Мисиркиња наградило!"
Кад то чује Вукосаве, 25
То се ј’ њему на жал дало,
Алин-бегу ј' говорио:
„Алин-беже господине,
Да ти ходиш куд ја ходим
И да робиш куд ја робим, 30
Ја бин теби, господине,
Од убоге кесе моје
През лијепа Цариграда
Буздохана наперио;
И ја бин ти, господине, 35
Од убоге кесе моје
През лијепе Босне земље
Бојних копја наградио;
И ја бин ти, господине,
Од убоге кесе моје 40
През лијепа Мисир миста
Мисиркињу наградио!"
Кад то чује Алин-беже,
То се ј’ њему на жал дало,
Он удари Вукосава 45
Десном ногом и папучом,
Ливом руком наопако.
А говори Вукосаве:
„Не ударај, господине,
Десном ногом и папучом, 50
Ливом руком наопако,
Каконо се жене бију,
Већ ударај, господине,
Позлаћеним буздоханом
И бријетком ћордом својом, 55
Каконо се људи бију!"
Пак је сабљу извадио,
Главу му је оцикао.
