Шатор пење бан Секула
На Папучи на планини,
На вучјему вијалишћу,
На хајдушком састалишћу,
На вилином игралишћу, 5
Соколовом падалишћу.
Вила га је дозивљала:
„Не пењ' шатор, бан Секула,
На Папучи на планини,
На вучјему вијалишћу, 10
На хајдушком састалишћу,
На вилином игралишћу,
Соколовом падалишћу,
Јер да знадеш, бан Секула,
Коње ћу ти сакатити, 15
А јунаке поморити!"
Кад то чује бан Секула,
Он постави малу стражу,
Пусти коње в равно поље,
А хртове уз лугове, 20
А јунаке под облаке.
Кад је било о полноћи,
Ста од коњих рзгетања,
А од јунацих помагања.
Сускочи се бан Секула, 25
Билу вилу ј' уфатио.
Моли му се била вила:
„Пусти мене, бан Секула,
Троје ћу ти биље дати:
Једно ћу ти биље дати 30
Да си срићан у дружини;
Друго ћу ти биље дати
Да ти жена сине раја;
Трето ћу ти биље дати
Да ти ј' коњић бржи виле!" 35
А говори бан Секула:
„А'д отоле, била вило!
Док је мени ујац Јанко,
Ја сам срићан у дружини;
И докле ми ј' ујац Јанко, 40
Моја жена сине раја;
И докле ми ј' ујац Јанко,
Мој је коњић бржи виле!"
