Пиво пије гонџе Мехемеде
на Вароши насред Сарајева,
а са својим дајом Хасанагом.
Гонџе Мехи књига долазила
и уз књигу увехла јабука. 5
Њега пита дајо Хасанага:
— Мој сестрићу, гонџе Мехемеде,
отклен теби књига шаровита
и са њоме увехла јабука?
Да ти није Злата испрошена? 10
Гонџе Мехо даји одговара:
— Прођи ме се, дајо Хасанага!
Дворих пашу три године дана,
у њег бјеху три кћери дјевојке,
најмлађа му најљепша бијаше. 15
Најмлађа му пред двор исхођаше,
паши бабу сабљу износаше,
ми се, дајо, плахо севдисали.
Па је сада за недрага дали,
у Реповце бегу Мухамеду. 20
Често мени ситну књигу спрема
и уз књигу увехлу јабуку:
— Мехемеде, три жалости моје!
Једна жалост, црне очи твоје,
друга жалост, што се растадосмо, 25
трећа жалост, гдје ми суђен ниси!
Гдје се млада удах за недрага
да ми недраг бијело лице љуби.
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 475.
