Pređi na sadržaj

Petao, pas i lisica

Izvor: Викизворник
Petao, pas i lisica
Pisac: Ezop, prevodilac: Dositej Obradović
Basnu je napisao Ezop a Dositej ju je preveo i napisao naravoučenije.


Petao i pas veliki putovali su skupa. Omrknu na polju i nađu veliki hrast, šupalj. Petao se popne na grane, a pas legne u šupljinu za prenoćiti tu. U noći, petao po svojim običaju zapoje. Lisica čuje i prštrči tu; no videći ga na visini, kaže mu da je ona od starine imala veliko prijateljstvo s njegovim rodom, i da bi pada i s njim zagrliti se i pocelovati. „Ja sam tome vrlo pad, dražajšaja lisice”, — odgovori petao — „no uđider u šupljinu i probudi vratara moga.” Uđe ova. „He, ko tu spava” vikne. Skoči pas na nju, ščepa je za grkljan, i učini konac prijateljstvu.

Naravoučenije

Kad god ko s lukavim i zlim ima što raspačavati, neka gleda da ga zamrsi jošt s kim koji ga je kadar naučiti pameti. A dok se ko vidi slabiji od svoga protivoborca, nek se s njime ne hvata za perčin.

Izvori

[uredi]
  • Antologija srpske književnosti [1]


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Ezop, umro -560, pre 2584 godine.
Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Dositej Obradović, umro 1811, pre 213 godina.