Песник (Милорад Митровић)

Извор: Викизворник
Песник
Писац: Милорад Митровић





        
Песник

Маните ме моме миру, не рушите рајске снове,
Та сујета, што вас креће, не прија ми и не гове.
Ја не тражим од вас ништа. У поднебљу мога света
Боље мислим, слађе сневам, и свака ми срећа цвета.

Свуд звездано небо јасно, сањалачка поноћ тија,
А под небом у даљини језеро се плаво нија;
Крај језера анђô стоји и пролеће вечно дели,
А весело на валима лелуја се лабуд бели.

Ту ја живим. Душа моја час узлеће небу горе,
Ил' с лабудом мирно плови са осмејком рујне зоре;
Ил' долети до анђела, па га грли, љуби, гине,
Ил' се спусти међу вале и ту слуша песме њине.

Маните ме моме миру, не рушите рајске снове,
Та сујета, што вас креће, не прија ми и не гове.
Ја не тражим од вас ништа! А тај кикот, што ми хити,
На вратима гроба мога некада ће јаук бити.



Извор[уреди]

  • Милорад Ј. Митровић: Песме, СКЗ, Београд, 1910, стр. 17


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Митровић, умро 1907, пре 117 година.