Pesnik
Manite me mome miru, ne rušite rajske snove,
Ta sujeta, što vas kreće, ne prija mi i ne gove.
Ja ne tražim od vas ništa. U podneblju moga sveta
Bolje mislim, slađe snevam, i svaka mi sreća cveta.
Svud zvezdano nebo jasno, sanjalačka ponoć tija,
A pod nebom u daljini jezero se plavo nija;
Kraj jezera anđô stoji i proleće večno deli,
A veselo na valima leluja se labud beli.
Tu ja živim. Duša moja čas uzleće nebu gore,
Il' s labudom mirno plovi sa osmejkom rujne zore;
Il' doleti do anđela, pa ga grli, ljubi, gine,
Il' se spusti među vale i tu sluša pesme njine.
Manite me mome miru, ne rušite rajske snove,
Ta sujeta, što vas kreće, ne prija mi i ne gove.
Ja ne tražim od vas ništa! A taj kikot, što mi hiti,
Na vratima groba moga nekada će jauk biti.
