Песица
Ако је дете неразвијено, слабуњаво и кржљаво, онда се каже да болује од песице, односно, постало је песичаво.
Бајач узме сито и у њега наспе пепела, па да дететовој мајци да сеје, али држећи сито иза себе. Док мајка то ради, бајач говори: „Песичава свиња, песичава овца, коза, ћурка, гуска, петао, псето и мачка“. А онда продужи: „Од детета прешла песица на свињу, од свињу на овцу, од овцу на козу, од козу на ћурку, од ћурку на гуску, од гуску на петла, од петла на псето, од псето на мачке, од мачке у ваздух“.
После тога дететова мајка напреде, опет иза себе, седам кратких конаца, исто говорећи.
Затим бајач узме онај одсејани пепео и седам конаца; пепео проспе унакрст а кончиће разреди свуда наоколо а у средини метне бакрач пун воде. Узевши гребенце, бајач размахује по води и говори: „Песичава овца, песичава свиња, итд.“ Онда заједно дигну бакрач, у коме су бајале, на верижњак, и још у њега наспу разне траве, које је бајач раније спремио, да се загрева.
Послс овога, бајач узме једаи празан бакрач и парче сала сланиие, а дететовој мајци да пет врбових прутића, с којим она обилази око куће. За то време, бајач седи поред котла и с парчетом сланине „џипка“ по њему. Чим мајка детета направи круг око куће, улази у кућу и каже:
- Добро јутро, бабо!
- Бог ти помогао, снахо! - Одговара бајач.
- Какво вариш туј?
- Варим суво месо, да стане сирово!
- Вари, вари!
Тада мајка баци један прутић у кућу. Тако чини два пута, а трећи пут баци преостала три прутића.
На крају, скину котао с верижњака и водом из котла окупају дете, и то три пута. Између купања га увек мажу оним салом, и сво сало потроше.
Ово бајање је записано у тимочком Боровцу (Најдан С. Ланковић. Врачање од „песице“, „Кића“, VIII (1912), бр. 6.
Други начин бајања наводи Миодраговић (268, с. 203-204).
Ова болест се помиње и као пешица (једна басма је дата у 338, с. 51; а једно кратко лечење у 417, с. 65).
Бајање под називом „песица“ среће се и код Бугара. Болест се јавља кад дете ухвате песице (524, с. 150; 581, с. 159).
Референце[уреди]
Извор[уреди]
- Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 422-423.