Pesica
Ako je dete nerazvijeno, slabunjavo i kržljavo, onda se kaže da boluje od pesice, odnosno, postalo je pesičavo.
Bajač uzme sito i u njega naspe pepela, pa da detetovoj majci da seje, ali držeći sito iza sebe. Dok majka to radi, bajač govori: „Pesičava svinja, pesičava ovca, koza, ćurka, guska, petao, pseto i mačka“. A onda produži: „Od deteta prešla pesica na svinju, od svinju na ovcu, od ovcu na kozu, od kozu na ćurku, od ćurku na gusku, od gusku na petla, od petla na pseto, od pseto na mačke, od mačke u vazduh“.
Posle toga detetova majka naprede, opet iza sebe, sedam kratkih konaca, isto govoreći.
Zatim bajač uzme onaj odsejani pepeo i sedam konaca; pepeo prospe unakrst a končiće razredi svuda naokolo a u sredini metne bakrač pun vode. Uzevši grebence, bajač razmahuje po vodi i govori: „Pesičava ovca, pesičava svinja, itd.“ Onda zajedno dignu bakrač, u kome su bajale, na verižnjak, i još u njega naspu razne trave, koje je bajač ranije spremio, da se zagreva.
Posls ovoga, bajač uzme jedai prazan bakrač i parče sala slaniie, a detetovoj majci da pet vrbovih prutića, s kojim ona obilazi oko kuće. Za to vreme, bajač sedi pored kotla i s parčetom slanine „džipka“ po njemu. Čim majka deteta napravi krug oko kuće, ulazi u kuću i kaže:
- Dobro jutro, babo!
- Bog ti pomogao, snaho! - Odgovara bajač.
- Kakvo variš tuj?
- Varim suvo meso, da stane sirovo!
- Vari, vari!
Tada majka baci jedan prutić u kuću. Tako čini dva puta, a treći put baci preostala tri prutića.
Na kraju, skinu kotao s verižnjaka i vodom iz kotla okupaju dete, i to tri puta. Između kupanja ga uvek mažu onim salom, i svo salo potroše.
Ovo bajanje je zapisano u timočkom Borovcu (Najdan S. Lanković. Vračanje od „pesice“, „Kića“, VIII (1912), br. 6.
Drugi način bajanja navodi Miodragović (268, s. 203-204).
Ova bolest se pominje i kao pešica (jedna basma je data u 338, s. 51; a jedno kratko lečenje u 417, s. 65).
Bajanje pod nazivom „pesica“ sreće se i kod Bugara. Bolest se javlja kad dete uhvate pesice (524, s. 150; 581, s. 159).
Reference[uredi]
Izvor[uredi]
- Radenković, Ljubinko: Narodne basme i bajanja; Gradina, Niš; : Jedinstvo, Priština; Svetlost Kragujevac, 1982., str. 422-423.