Персијанци (трагедија)
Персијанци
- -
Napisao: Есхил
Preveo: Милош Н. Ђурић
|
ЛИЦА:
Позорница представља царски двор у Суси, персијској престоници. У близини гроб цара Дарија. |
САДРЖАЈ: |
ПРВИ ЧИН[уреди]
ПРВИ ЧИН
ПРВА ПОЈАВА
(Хоровођа долази с хором, стане пред царским двором и говри уз пратњу свирача)
УЛАЗНА ПЕСМА
ПРВИ ДЕО
ХОРОВОЋА
Персијанаца оних што кренуше у рат —
на хеленску земљу, верна смо стража;
чувари смо царскога злата и блага.
Нас одабра ценећи године наше
сам Ксерксе, наш господар и владар,
син Дарија цара, и стави у дужност
да брижљиво ово чувамо царство.
У бризи сам како ће цар да се врати,
за блиставу, злата препуну војску
већ страшном зебњом злослутно срце
у грудима ми зебе.
Из Азије целе диже се снага,
и Азија виче за младим јунаком,
ал' никакав гласник, никакав коњик
још не стиже амо у персијски град нам.
Из Сусе, Агбатане пођоше они,
напустише бедеме Кисина древног
и одоше, једни на коњима, а други
на лађама, пешице кренуше трећи,
и ови су језгра ратника свију.
А персијској војсци ово су вођи:
Амистар, Артафрен и Мегабат
и с нама Атаспе,
све војводе силног над царима цара;
са луком на коњу полетеше они,
неизбројну водећи војску,
сви на изглед страшни, а страшни у борби,
кад срце им прегне на јуначка дела.
И Артембар, изврстан борац на коњу,
Масистар
и Имеј, одличан стрелац, Фарадак,
и Состан, што коње одлично игра.
А друге нам посла велики Ниле,
та велика, силна, многохрана река,
Сусискан и Египтов син Пегастагон,
и Арсам ту је, господар Мемфида светог,
и Ариомард,
што управља Тебом, прастарим градом
и још становници баровитог дола,
вештаци веслачи, — неизбројан народ.
А за њима раскошни Лиђани иду
и народи сви
што ово их копно роди и храни,
Митрогат и Арктеј, краљеви врли;
Сард, обилат златом, силу војника
на премногим борним колима диже,
на четир' и на шест коња се возе;
за душмане то је ужасан призор.
А свештеног Тмола суседи прете:
на Хеладу ропски бациће јарам;
ту Мардон и Тариб, наковњи копљу,
и праћара чета из мисијских жупа.
И Бабилон златни војску је посло
шарену и дугу, јунаке на броду
и стрелце што стреле запињу смело.
А за њима хиташе народ са мачем
из Азије целе —
све покорни моћној царевој речи.
Цвет таквих јунака пође нам у рат
из персијске земље.
Свој Азији земљи, која их роди,
од болна чезнућа уздише срце,
а мајке и жене ослушкују време
и дане дршћући броје.
ДРУГИ ДЕО
ХОР
(Прва строфа)
Царска војска већ је, пустошећи земље,
преко мора прешла
у суседну земљу:
она лађе конопима веза,
мост сагради на узини Хеле,
која беше Атаманту ћерка;
ту путању клинцима везану
мору на врат као јарам баци.
(Прва антистрофа)
Азију нам, обилату народима,
божанска јој стада,
силни њен господар
у даљину гони преко целе земље
са две стране — с копна и са мора;
он се узда у јаке војводе,
пешадије и морнара вође —
рода златна боголики човек.
(Друга строфа)
Он очима мрко гледа
попут змаја крвожедног;
с много руку, с много лађа
на колима сирским хита
и на славне копљанике
Ареја нам стрелца води.
(Друга антистрофа)
Нико неће храбра срца
силну струју дочекати,
тврдом браном на пут стати
страшним, грозним таласима,
Персија је неприступна,
а њен народ неодољив.
(Трећа строфа)
А лукавству божјем, варци,
ко ће смртан отети се?
Ко ће моћи лака скока
брзом ногом умаћи му?
(Трећа антистрофа)
Испрва му љупко ласка
и у мрежу беде мами;
отуд више није кадар
ни побећи ни утећи.
(Четврта строфа)
Ја божија од давнина
судбина је превладала,
Персијанцу наредила
да у борби руше куле,
коњском гужвом управљају
и градове разарају.
(Четврта антистрофа)
Научили да гледају
широкога мора стазе,
од олује кад се пене,
и његово тамно ждрело,
верујућ у танку ужад
и превозним бродовима.
ТРЕЋИ ДЕО
(Прва строфа)
Зато мени црним рухом
дух се зави, страх га мори, —
леле, леле! —
војска наша да не страда,
силна Суса, празна варош,
горким плачем да не заплаче!
(Прва антистрофа)
И кисинске древне куле
тешком јеком да не јекну, —
леле, леле! —
Жене глас тај да не чују
и буљуци ојађених
танко рухо не тргају.
(Друга строфа)
Цела наша коњица,
наша сва пешадија
с вођом војске, као пчела рој,
оставише кошницу,
са жала на жал похиташе, —
мору јарам метнуше,
копно с копном везаше.
(Друга антистрофа)
Болна чежња за мужем
сузом роси одар пуст,
Персијанка горко уздише,
свака вене за драгим;
драгог војна, храброг борца,
откад у бој испрати,
сама санак борави.
ХОРОВОЂА
Дед, Персијанци да седнемо амо
крај палате старе,
и трезвеним судом у озбиљној бризи
да видимо сада — јер невоља тражи —
са Ксерксом, са царем како је нашим,
са сином Дарија цара,
са лозом по којој се народ нам зове?
Да л' победи снага нашега лука
ил' убојно копље
гвозденим шиљком победу доби?
(Из царске палате износе на златном престолу царицу Атосу; велика пратња.)
Ко из ока божјег светлост нам грану,
гле, царева мајка долази нама!
(Пада пред њом ничице, додирујући челом земљу, а за њим остали чланови хора.)
О царице моја, ничице падам!
(Хору)
И обичај сада захтева од свих
да поздравном речју кликнемо њојзи!
(Дижу се.)
ХОР
Радуј нам се, витких Персијанки вишња царице,
стара мајко Ксерксова и жено цара Дарија!
Богу персијскоме љуба беше, богу мајка си,
ако стара срећа војску нашу сад не остави!
ДРУГА ПОЈАВА
Атоса, Хор.
АТОСА
Зато дођох оставивши златом искићени двор
и ложницу што сам некад делила је с Даријем.
Мени брига срце кида — вама реч објавићу:
драги, ја ни сама нисам баш без страха икаква;
силни демон — ја се бојим — у прах ногом срушиће
ону срећу што је с божјом вољом стече Дарије.
Зато двострука је брига у мом срцу схватљива:
потребитим не сја слава према снази њиховој,
нити благо има цене ако нико нема га.
Наше благо беспрекорно, али страх ме за око,
јер ја оком куће сматрам господара присутност.
Кад је тако, Персијанци, старо моје уздање,
саветујте ме у оном што ћу вама открити!
За све бриге моје брижљив савет лежи у вама.
ХОРОВОЋА
Добро знај ми, земљо ове царице, не спомињи
двапут речи а ни дела што у нашој снази је!
Зато нас и зовеш: ми смо саветници одани.
АТОСА
У свакој ноћи мене снови походе
мој синак откад силну војску сакупи
и отиде да јонску земљу похара.
Ал' никад још не усних санак тако жив
ко ноћи минуле. Саопштићу ти га.
У лепу руху појаве се женска лика два —
у персијскоме једна беше пеплосу,
у дорском руху друга — стале мени пред очи.
Узрастом надмашаху жене данашње,
лепота им без мане; сестре беху то
од истог рода; овој коцком допаде
Хелада за дом, оној земља варварска.
И кавгу неку, у сну ми се учини,
заподену. А син мој кад то примети,
зауставља их, мири, преже у кола,
у јарам тежак хвата, шију стеже им.
И једна украсом поносила се тим
и покорно у своја уста прими ђем,
а друга бацала се, серсан отргне,
без узда силом га повуче са собом
и јарам она по средини прекине.
Мој син се сруши, Дарије му прискочи
и сажали се. Кад га Ксерксе угледа,
ох рухо своје око тела раздере.
И то вам, ето, ноћас усних, кажем вам.
Кад устадох и лепе воде захитих
са извора, олтару приђох са жртвом
јер хтедох колач жртвовати бозима
што од зла бране, та им жртва припада.
Тад видим како Фебу бежи орао
на олтар: од стра, драги, ја занемех сва.
А потом видим јастреба где крилима
на њ удара и главу чупа канцама,
а он се од стра само сагну, шћућури.
Страхота беше мени све то видети,
а вама слушати. Та знајте синак мој,
насмеје ли се срећа, биће јунак чудесан,
доживи л' пораз, рачун он не полаже,
но спасен опет овом земљом владаће.
ХОРОВОЂА
Нећемо те, мајко, речима ни плашит сувише
ни јуначит, него стани бозима на молитву
ако нешто ружно усни, моли зло да отклоне,
а да добро теби, сину твоме, граду нашему,
свима милим испуни се! Затим земљи, мртвима
излиј жртву ливеницу! Моли мужа Дарија,
кога у сну ноћас виде, нека милостиво он
теби, сину из дубине срећу на свет пошаље,
а несрећу да под земљом стегне, тамом покрије!
То те веран саветујем ја — из свога срца врач.
А мислимо, то ће ти се сасвим добро свршити.
АТОСА
Ти ми први склона срца онај толковаше сан,
сину мом и кући мојој своју мисо исказа.
Да се срећно сврши! А све што си саветовао
одмах боговима даћемо и драгим сенкама
када у двор уђемо. Ал' желим, драги, дознати
где се, кажу, на том свету град Атина находи?
ХОРОВОЂА
Чак далеко на западу где се сунце смирује.
АТОСА
Али опет син ми жуди варош ту да освоји.
ХОРОВОЂА
Сва Хелада онда постала би цару подложна.
АТОСА
Зар толики свет, толику војску они имају?
ХОРОВОЂА
И те какву, многе јаде Међанима зададе.
АТОСА
Шта још има у њих? Да ли блага доста имају?
ХОРОВОЂА
Неки извор сребра, благо што им земља дарује.
АТОСА
Шта је понос руку њиних? Да ли лук ил' стрелица?
ХОРОВОЂА
Не, изблиза бију копљем, штитом се заштићују.
АТОСА
Ко је вођа, ко господар силни томе народу?
ХОРОВОЂА
Робље нису никоме и ником нису подложни!
АТОСА
Како ли ће дочекати напад својих душмана?
ХОРОВОЂА
Ко што Даријеву силну, лепу војску смрвише.
АТОСА
Куку мајци оних што на разбојиште одоше!
(Трком се приближује иасник.)
ХОРОВОЋА
Али, чини ми се, све ђеш тачно брзо дознати, —
та по трку оном познаје се гласник персијски,
и он вести носи поуздане, добре или зле.
ТРЕЋА ПОЈАВА
Атоса, Гласник, Хор.
ГЛАСНИК
0 градови и земље целе Азије,
о Персијо и луко силна богатства,
толика срећа како једним ударцем
сад пропаде и персијски се сломи цвет!
Ах, зло је бити први гласник несреће,
ал' опет, Персијанци, морам открити
сву беду: наша војска цела изгину!
ТУЖАЉКА
ХОР
Прва строфа
Страшних, страшних мука, нових, тешких!
Авај, Персијанци, сузе роните,
чујући невољу такву!
ГЛАСНИК
Јест, све то догоди се, све већ пропаде,
сам преко наде видех данак повратка.
ХОР
Прва антистрофа
Овај живот трајао нам дуто,
и ми, старци, зато сада морамо
неслућен слушати чемер.
ГЛАСНИК
Ко сведок бејах онде, не чух од другог,
и могу, Персијанци, да вам кажем све.
ХОР
Друга строфа
Куку! Леле! Залуд
са свију страна азијских
силних стрела се сручи облак
на душманску Хеладу!
ГЛАСНИК
Мртваца самих пун је саламински жал
и блиска места, јадно изгинуше сви!
ХОР
Друга антистрофа
Куку! Леле! Море
леш, велиш, носи надуо,
силни таласи ваљају га
међ олупцима лађа!
ГЛАСНИК
Лук ништа не поможе, војска страда сва,
кљун хеленскијех лађа сву је растури.
ХОР
Трећа строфа
Сад кобно кукај, запевај
над бедним Персијанцима!
Све несрећно се свршило,
леле, војску море прогута нам!
ГЛАСНИК
Ох, Саламино, мрско име духу мом!
Ах, како стењем кад Атине сетим се!
ХОР
Трећа антистрофа
Атино мрска душману,
морам се тебе сећати,
коликим Персијанкама
оте децу, брачну сломи срећу!
(Кратка пауса; мук.)
АТОСА
Одавно јадна, престрављена несрећом,
ја ћутим, овој беди нема пребола;
не могу ни да зборим ни да питам што.
Ал' ипак треба невољу подносити
кад богови је дају! Откриј беду сву
и кажи мирно, мада стењеш поражен: —
Ко живи? Кога кнеза треба жалити
што храбро погибе са жезлом војводским
и своју војску остави без војводе?
ГЛАСНИК
Сам Ксерксе живи, гледа светлост сунчеву.
АТОСА
Ти моме дому светлост рече велику,
из црне ноћи бео дан ми освану!
ГЛАСНИК
Артембар, вођа миријаде коњика,
на тврду Силенијску Стену бачен би.
А Дадак тисућник би копљем погођен
па с брода лака скока скочи у море.
Тенагон, Бактранима првак домаћи,
на Ајантову хучну лежи острву.
И Лилеј, Арсам и Аргесте трећи још,
крај острва што падоше голубињег,
о тврде стене бију челом јуначким.
Од суседа и врела Нила мисирског —
Адеуе, Арктеј и још Фарнух, штиту вешт,
ко трећи с брода једног се стровалише.
Из Хрисе Матал паде, миријада вођ;
с три крену миријаде црних коњика;
он густој плавој бради боју измени
руменим је замењујући гримизом.
Маг Араб паде и с њим Артем Бактранин,
у тврдој земљи онде раку нађоше.
Амистар и Амфистреј силни коњаник,
и племенити Ариомард, јунак наш,
за којим плаче Сард, и Сисам Мишанин,
и Тариб, красан јунак, родом Лирњанин,
вођ двеју стотина педесет бродова,
сад мртав лежи не на одру мекану.
Сијенес, витез од свих најсмеонији,
Киличанима вођа, муке безбројне
сам душманима зада, славно погибе.
Е, такве беху поменуте војводе, —
од многог јада само мало јавих ти.
АТОСА
0 леле, несрећу ми откри највећу,
срамоту Персијанцу, силно ридање!
Ал' натраг удари, те ово кажи ми:
колико мноштво беше лађа хеленских,
са силом персијском да оне смедоше
у борбу ући, кљуном на брод напасти?
ГЛАСНИК
По броју своме персијска морнарица
победила би. У Хелена бродова
у свему беше десет пут по тридесет.
Уз ове одабраних десет лађа још,
а Ксерксе водио је' лађа хиљаду,
то знам, а беше бржих испред осталих
две стотине и седам. Толико их би.
Да л' мислиш да смо овде били слабији?
Не, нашу војску неки демон уништи,
не метнув коб у кантарнице једнаке.
Град богиње Паладе спасли богови.
АТОСА
Зар још Атина стоји, није срушена?
ГЛАСНИК
Док људи има, њени стоје зидови.
АТОСА
А како поче судар лађа, кажи ми!
Ко поче борбу? Беху ли Хелени то?
Ил' син мој, дичећи се мноштвом бродова?
ГЛАСНИК
Тој целој беди, госпо, беше зачетник
дух осветник ил' демон зао однекуд.
Из војске њине Хелен стиже некакав
и Ксерксу, сину твоме, ово саопштч:
мрак црне ноћи кад се спусти на земљу,
Хелени неће остати, но скочиће
на палубе, свак својим путем хитаће
да живот себи тајним спасе бежањем.
А он коварство хеленско не увиде
ни божју завист, него како чује то,
старешинама свима ово прозбори:
чим сунце земљу зраком жећи престане
и небеског се свода тама ухвати,
нек у три реда бродови се поставе
да излазе и морске стазе чувају,
а друге Ајантово сколе острво;
па коби злој Хелени ако умакну
и нађу негде тајни пут за бежање,
тад сваки вођа мора главом платити.
Толико рече срца врло поносна,
а није знао што му снују богови.
А они не без реда, срца послушна
припремат стану вечеру, и морнар свак
о клинац весло чврсто веза кајишем.
А зраци сунчеви кад сјати престали,
и нојца омркнула, сви на бродове
што веслају и сви што носе оружје;
и броду брод, и реду клицао је ред,
па пловљаху ко куда доби наредбу.
И целу ноћ старешине морнарице
теснацем уским све морнаре врстаху.
И пролажаше ноћ, а војска хеленска
ма нигде не покуша тајно побећи.
А данак бео кад на белим хатима
сву земљу јасном осу светлошћу,
тад најпре од Хелена чу се урнебес,
ко нека песма радосна, а с острва
од стена оних гласна јека одјекну.
Страх освоји ти целу војску персијску,
јер превари се: та Хелени свечан тад
не запеваше пеан ко за бежање,
већ на бој спремаху се срца смеона.
Звук трубин код њих свугде се разлегао.
По такту хучна весла одмах пљаснуше
и стану сећи сиње море дебело.
И за час ето свих пред нашим очима.
У лепу реду десно крило најпре ти
помаљаше се, — за њим војска остала.
У исти мах се граја силна орила:
„Сад у бој крените, о децо хеленска,
домају бран'те, спасавајте дечицу
и жене и кров боговима очинским
и дедовима гроб! Сад за све бијмо бој!"
Из грла персијскога јекну одговор,
оклевању не беше више времена.
Брод о брод одмах кљуном тресну бронзаним,
а напад прва поче лађа хеленска
а цео корман сломи лађи феничкој,
свак бродом својим на другога насрну.
Испрва не узмаче војска персијска,
ал' кад се у теснацу лађе сабише,
не могосмо помоћи један другоме.
Бронзаним кљуном сами себе бодосмо
и ред весала један другом ломисмо.
Заокретањем вештим лађе хеленске
одасвуд притисле нас. Труп се претури
за трупом, — цело море покривено би:
све саме разлупине, људски лешеви,
мртваца пуне обале и гребени.
Без реда свака лађа наже бежати,
колико оста још из војске персијске.
Ко туну или другу рибу тукли нас
весала комађем и олупинама
од бродова, комадали, те кукњава
и плач по свој разлегали се пучини,
док лице мрке ноћи не учини крај.
А силни јад, ни кад бих десет дана ти
казиво, не бих докраја исказао.
Та знај да никада у један само дан
толико мноштво људи не изгину још!
АТОСА
О леле! Цело море јада сручи се
на Персијанце и на целу Азију!
ГЛАСНИК
Ал' добро знај: још ни по зла не рекох ти,
толика на њих сручила се несрећа,
тежином својом двапут ону надмаша!
А који удес био би свирепиЈИ?
Изреци: која војску стиже несрећа
за коју велиш да је бедом тежа још?
ГЛАСНИК
Ах, Персијанци, сви што сјаху младошћу,
јунаци први, сјајни коленовићи,
а самом цару свагда најоданији,
сви смрћу изгинуше најнеславнијом.
АТОСА
Ах, јадне мене! То је, драги, тежак јад!
А каквом смрћу, кажеш, они падоше?
ГЛАСНИК
Пред Саламином налази се острво,
малено, слабо пристаниште лађама,
ту жалом Пан се шеће хорољубиви.
Цар онамо их посла, да, чим душманин
са бродова се избави на острво,
да лако ту сасеку војску хеленску,
а драге избаве из морских таласа.
Ал' слабо виде шта ће бити. Јер чим бог
у боју даде славу броду хеленском,
дан исти још у светлом руху од меди
са лађа они скоче, цело острво
свуд наоколо ошсоле, а наши ти
не знаду куда би. Хелене многи кам
из руку смрска, стрела многа и многа
с тетиве зазуја и смрт им донесе.
Хелени најзад заједнички насрну,
па туци, сеци уде јадним нашима
док свиколици главе не изгубише.
А цар кад сав тај ужас виде, зарида,
јер са свог трона сву је војску гледао
са узвишице близу морске обале.
Он кидајући рухо гласно закука
и одмах узмак нареди пешадији,
те она без реда у бекство удари.
Уз ону и ту још оплакуј несрећу.
АТОСА
О мрски боже! Како Персијанцима
ти срце превари! А горка одмазда
мог сина код Атине славне сустиже!
Зар доста наших не уништи Маратон?
Мој син тај пораз покајати науми,
ал' невоље толике на се напрти!
А реци који бродови се спасоше?
Где остави их? Знаш ли тачно казати?
ГЛАСНИК
Од лађа нешто оста, вође њихове
по ветру ти у брзо бекство нагоше.
Остатак изгибе у земљи беотској:
крај хладна јадни поскапаше извора
од жеђи, а ми други, једва дишући,
докопамо се Фокиде и Дориде
и Малиског се дохватимо залива,
где Сперхеј поља благим плави капљама.
А кад нам неста хране, раван ахејска
и тесалски нас дочекаше градови;
ту многи, многи од нас жеђи подлегну
и глади. Обадвоје ту нас морило.
А одавде у Магнесију стигнемо,
па у Македонију на брод Аксију,
па Болби, пуној трске, коси Пангејској,
у земљу едонску. А оне ноћи баш
бог пошље рану зиму, сав се заледи
ток светом Стримону, ко никад у бога
пре не верова, стане чинит молитве
и земљи и небесима се клањати.
Кад војска преста богове да призива,
тад стаде прелазити путем леденим.
Ко год је пошо, док се зраци божији
не просуше по земљи, свак се спасао.
Јер сунчев круг чим вреле зраке разасу,
пут по средини жаром својим растопи,
и једни на друге се сруше. Срећан би
ко дах живота свога одмах испусти.
Ко оста још и главу живу изнесе,
уз многу муку једва пређе Тракију
и стиже спасен — ал' је таквих мален број —
свом огњишту, и тако персијски нам град
у чежњи уздише за цветом најдражим.
То истина је. Многи јад прећутах ти
на Персијанце што га бог навалио.
(Одлази.)
ЧЕТВРТА ПОЈАВА
Атоса, Хор.
ХОРОВОЂА
О мукотрпни боже, како претешком
ти ногом скочи на све племе персијско!
АТОСА
Ах, јадне мене! Војска наша смрвљена!
О санче ноћни, — разговетно виђење,
ти сву ми сасвим јасно откри несрећу!
А ви ми сасвим лоше толковасте то.
Ал' опет, ви ме тако саветовасте,
пре свега желим да призовем богове,
а потом колач земљи ко и мртвима
из двора мога да донесем за жртву.
Додуше, знам да више нема помоћи,
ал' то ће можда за будућност ваљати.
А своје верне треба ви да саветом
у овој беди верно саветујете.
Мог сина, ако стигне амо пре но ја,
ви тешите и у кућу га пратите,
да несрећи не дода нову несрећу!
(Одлази с пратњом.)
ПЕТА ПОЈАВА
Хор.
ХОРОВОЋА
Први систем
О господе Диве, наш понос и дику,
многољудну ти нам персијску војску
сад сломи и поби;
град Сусу и с њим Агбатану ти нам
у тешку и љуту обрну жалост!
Други систем
И многа нам мајка рукама нежним
сад копрену трга
и сузама грозним полива недра,
и болови љути срце јој ломе.
Трећи систем
У плачу се гуши персијска нева
и чезне за драгим венчана скоро, —
па празан јој брачни раскошни одар
и горка јој радост младости цветне,
па сузе све лије, сита их није,
а од срца и ја плачем над судбом
свих који су на љуту кренули војну.
ПРВА СТАЈАЋА ПЕСМА
ХОР
Прка строфа
ПРВИ ПОЛУХОР
Сад цела земља Азија
без људи празна уздише:
ПРВА ТРЕЋИНА ПОЛУХОРА
„Њу Ксерксе — куку! — одведе!
ДРУГА ТРЕЋИНА
Њу Ксерксе — леле! — уништи!
ТРЕЋА ТРЕЋИНА
То Ксерксе и на мору бродови
све јаде лудо скривише!
ПРВИ ПОЛУХОР
Зашто оно Дарије,
драги вођа Сусиде,
смотрен владар стрелцима,
срећно земљом владаше?"
Прва антистрофа
ДРУГИ ПОЛУХОР
Пешадију, морнарицу
са ланенијем крилима
ПРВА ТРЕЋИНА
црн брод нам — куку! — одвезе!
ДРУГА ТРЕЋИНА
црн брод нам — леле! — уништи!
ТРЕЋА ТРЕЋИНА
црн брод нас кљуном смрви ужасним
и с њиме јонске мишице!
ДРУГИ ПОЛУХОР
Једва — како чујемо —
крену равном Тракијом
бурним праћен временом.
Друга строфа
ПРВИ ПОЛУХОР
Оне што страдаше први — авај!
што их сустиже судба — куку! —
поред Кихрејског Жала — леле! —
талас баца. Стењи, разједај се,
болно врисни, нека јад се
све до неба дигне — јао!
Завијај ми, кукај, ридај,
иза гласа јад оплакуј!
Друга антистрофа
ДРУГИ ПОЛУХОР
Грозно их мотају вали — авај!
неме деру их рибе — куку!
деца чистога мора — леле! —
Пуста кућа жали господара,
и без деце родитељи.
Седи старци ридају нам
вељу беду слушајући.
Трећа строфа
ПРВИ ПОЛУХОР
Земљи ти Азији више
Персија није господар;
данка јој више не даје
владарском стегнута влашћу;
ничице падати неће
нити ће покорна бити, —
царска се угаси снага.
Трећа антистрофа
ДРУГИ ПОЛУХОР
Одсада неће ти људи
метати језик под стражу, —
народи слободно зборе,
чим се поломио јарам.
Крвљу се омасти земља,
Ајанта острво славно
гробница Персије поста.
(Атоса се враћа без царскош украса, праћена дворкињаиа, које носе жртвено вино и остало.)
ДРУГИ ЧИН[уреди]
ДРУГИ ЧИН
Ашоса, Хор
АТОСА
Ко, пријатељи, једном јада окуси,
тај зна, кад хукне бура несреће,
да људи онда од свег лако страхују;
но дува л' ветар благо, тад се уздају
та иста срећа да ће свагда дувати.
Та мени сад се чини страха пуно све,
пред очима ми кобна божја знамења,
у уху граја, а не песма победна.
Сад пораз у срце ми такав лије страх.
И зато из куће се вратих овамо
без носила и пређашњега украса
синовљем оцу благу жртву носећи
што за испокој душе иде мртвима:
од здраве краве бела млека, пријатна,
од пчеле меда, блистава самотока,
и бистре воде с девичанског извора,
и још од мајке земље пиће доиосим
непомешано, с лозе старе окрепу,
и плод мирисав сјајне, тамне маслине
што свагда се зелени, буја младошћу,
и венце цвећа, родне земље дечицу!
Ал' драги, ову жртву покојницима
сад песмом попратите, Даријеву сен
позовите, а ја ћу ове дарове,
напитак земљи, доњим лити бозима.
(Док Атоса приноси жртве, хоц њен посао прати певањем.)
Први систем
ХОРОВОЋА
О царице, прва персијска госпо,
ти изливај жртву земљи у крило,
а ми ћемо песмом молити оне
у Хаду што покојним владају светом
да своју нам искажу милост.
Други систем
ХОР
Ви богови доњи, часни и свети,
о Земљо и Хермо, владару мртвих.
одоздо на светлост пошљите душу!
Јер знаде ли какав јадима устук,
од смртнијех он ће једино рећи.
Прва строфа
ПРВИ ПОЛУХОР
Чује ли ме сен блажена,
боголики наш господар?
Чује ли ми речи разне,
говор јасни, варварски,
нарицање горко, преболно?
Ил' да јаде јаче јадам?
Чује ли ме он под земљом?
Прва антистрофа
ДРУГИ ПОЛУХОР
Чуј ме, Земљо, и ви други
доњег света господари,
из свог двора амо нама
славну сенку пустите,
бога, сина Сусе персијске!
Шаљите га на свет! Такмаца му
гроб персијски још не покри.
Друга строфа
ПРВИ ПОЛУХОР
Мила главо! Мили гробе,
што нам срце кријеш мило!
Царе Хада пусти горе,
пошљи нама, царе Хада,
Дарија нам господара! Јао!
Друга антистрофа
ДРУГИ ПОЛУХОР
Та он никад ратном бедом -
јунаке нам не уништи;
умом божјим н>ега зваху
Персијанци, ум и беше,
врстан војсци беше вођа. Јао!
Трећа строфа
ПРВИ ПОЛУХОР
Устај, дођи, царе, стари царе!
Гробној хумци стани на врхунац!
У обући крочи шафранастој,
и покажи траке царске чалме,
о Дарије, амо добри оче! Ах!
Трсћа антистрофа
ДРУГИ ПОЛУХОР
Господару господара, свани,
свеже, нове да нам чујеш јаде!
Стишка све нас притиснула тама, —
младост већ нам изгинула цела.
0 Дарије, амо, добри оче! Ах!
Епода
ХОР
Авај, авај!
Кад си умро господару,
сви те твоји оплакаше драги,
зашто
(текст у рукопису сасвим осакаћен)
потонуше тровеслице,
лађе нелађе?
(Из гроба се појављује дух Даријек, хор пода ничице.)
ТРЕЋИ ЧИН[уреди]
ТРЕЋИ ЧИН
ПРВА ПОЈАВА
Атоса, Дарије, Хор.
ДАРИЈЕ
Од верних верни, друзи моје младости,
персијски старци, каква брига мори град?
Он стење, буса се, и земља тутњи сва.
Са зебњом ту до гроба гледам друга мог
ал' њени мени свидели се дарови.
А ви крај раке стојите и плачете
и душу моју заклињете ридањем
и призивате, ал' пут амо није лак,
јер подземаљски свагда воле богови
да узму људе, а не да их пуштају.
Ал' опет и њих склоних ја, и ево ме!
Пожур' се, зачамам ли, да не коре ме!
Та какви нови јади море Персију?
(Хор устаје)
ХОРОВОЂА
Строфа
Зазор ми је у те погледати,
зазор ми је теби прозборити,
старом плашњом још се плашим.
ДАРИЈЕ
Ал' кад оздо на свет дођох, твојим дирнут лелеком,
немој говор свој одуљити, но кратко реци ми!
Све ми крају сведи, немој стидети се преда мном!
ХОРОВОЂА
Антистрофа
Ипак зебем теби угодити,
зебем теби у лице казати
што је тешко драгима открити.
ДАРИЈЕ
Ал' кад теби стара зебња не да срцу зборити,
а ти, племенита жено, стара друго одра мог,
престани од плача, ридања и јасно реци ми!
Људске невоље створења смртна лако снаходе.
Многа беда на мору, а многа и на суву зна
смртне људе стићи, ако век се њима отегне.
АТОСА
Ти што срећу свију смртних добром срећом надмаши
докле год си гледо зраке сунца, живот блажен твој
славили су Персијанци, живео си као бог;
завидим ти сад што умре, пре но виде понор зла.
Сву ћеш, Дарије, за један тренут саслушати вест:
оборена лежи персијска нам снага, знадеш све!
ДАРИЈЕ
Како? Да ли чума или буна град нам обори?
АТОСА
Никако! Но код Атине сва нам војска изгибе.
ДАРИЈЕ
Реци ко је од синова мојих тамо одведе?
АТОСА
Ксерксе: смела срца сву нам суву земљу испразни.
ДАРИЈЕ
Да л' ту лудост јадан копном или морем покуша?
АТОСА
Једним и другим: две војске двострук имађаху лик.
ДАРИЈЕ
Како ли толика војска може прећи пешице?
АТОСА
Справама ти Хелин теснац ујарми те створи пут.
ДАРИЈЕ
То зар учини? И силни Боспор тако савлада?
АТОСА
Тако је. А неки демон такву памет ули му.
ДАРИЈЕ
Авај! Силан демон бану па му памет узмути.
АТОСА
По свршетку можеш видети колико створи зло.
ДАРИЈЕ
Каква несрећа их снађе да овако жалите?
АТОСА
Пораз морнарице гурну у пропаст пешадију.
ДАРИЈЕ
Тако, дакле, народ сав од копља сасвим пропаде?
АТОСА
Зато цео град нам Суса уздише опустео.
ДАРИЈЕ
Авај! Верна војска паде, земљи стуб и одбрана!
АТОСА
Бактрија нам оде цела, нико жив се не врати!
ДАРИЈЕ
Јао јадан, какву младост, какав цвет он уништи!
АТОСА
Ксерксе, кажу, једини без војске, с малим бројем њих —
ДАРИЈЕ
Како и где погинуо? Може ли се спасти још?
АТОСА
Весео ми пређе мостом два што копна саставља.
ДАРИЈЕ
И на копно наше спасен ступи? Је ли истина?
АТОСА
Тако тврде тачне вести, нема сумње никакве.
ДАРИЈЕ
Авај! Баш се брзо ево испунило пророштво,
на мом сину Диве смисо божјих речи изврши.
Тек у позно време, мишљах, бог ће то извршити,
ал' кад неко сам пожурује, ту и бог помаже.
Извор беда изби сада свима пријатељима.
Син то не знађаше, скриви све у бесу младићком.
Он Хелеспонт свети — понада се — ланцем везаће
као роба, уставити Боспор, струју божију;
море преобрази, кованим га веза спонама,
својој неизмерној војсци голем мост он начини.
Мишљаше, не мудро, богове ће све савладати,
па и самог Посидона! Није л' болест сину мом
памет смела? Силно благо моје, трудом стицано,
страх ме, биће пленом оном ко га први дохвати.
АТОСА
Дружећи се с лошим људима, то Ксерксе смеони
од њих научи. Говорили му да си деци ти
силно благо борбом стекао, а он нејуначки
Води борбу у кући, не множи бл&го очево.
Такве фдње често слушаше од људи рђавих,
па тај пут и ратни поход на Хелене заснова.
ДАРИЈЕ
И зато дело свршили су џиновско
за вечан спомен, — Суса град још никада
овако не паде и пуста остаде,
Див господ откад ову славу даде нам
да један целом Азијом стадовитом
господари и жезло држи владарско.
И Медо први беше вођа народу,
и он што поче, његов син то доврши,
јер памет управљаше срцем његовим.
Кир дође као трећи срећан штићеник,
и он ко владар свима драгим створи мир.
Под своју власт он стави Лидију и Фригију,
и силом целу Јонију ти покори;
би разуман и бог се не наљути на њ.
Син Киров четврти је војсци био вођ.
Мард пети завлада, срамота земљи нам
и старом нашем престолу, из преваре
у двору погуби га врли Артафрен
са друштвом својим, коме дужност беше то.
Ја потом коцком добих престо жуђени
и с многом војском много пута ратовах,
ал' никад на град толик не навалих јад.
А Ксерксе, син мој, младић, мисли младићки
и опомена мојих он се не сећа.
Та добро знате, друзи моје младости,
да сви ми који ову имађасмо власт
толике јаде не бисмо учинили.
ХОРОВОЋА
Шта сад и куда смераш, царе Дарије,
куд речју својом гађаш? Како ће се сад
из ове беде спасти народ персијски?
ДАРИЈЕ
Не полазите више земљу хеленску,
па била много већа војска медијска!
Та само земљиште уз оне бије бој.
ХОРОВОЂА
Шта рече то? Уз оне како бије бој?
ДАРИЈЕ
Уништава ти глађу војску премногу.
ХОРОВОЂА
Ал' послаћемо војску јаку, бирану.
ДАРИЈЕ
Ни она што вам оста још у Хелади
већ неће дочекати данак повратка.
ХОРОВОЂА
Шта рече то? Зар цела војска персијска
узину отуд неће прећи Хелину?
ДАРИЈЕ
Од многих мало, сме л' се вера божијим
поклонит реч'ма, а њих дело потврди;
та не врши се једно тек, а друго не.
Па кад је тако, многу војску бирану
он оставља, заведен пустим надама,
где река Асоп водом поље натапа
благодат милу земљи лијућ беотској.
Ту највећа их сада чека несрећа,
ко одмазда за охолост и безбожност.
Не стиђаху се божје слике пленити
у Хелади и храмове спаљивати;
олтара неста, света места божија
стубоком страдаше, све оде стрмоглав.
За такво дело сад ће мером једнаком
да плате; извор јада њима суђених
још не пресуши, свагда нови извиру.
Толике жртве у крв запливаће још
од копља дорскога у земљи платејској!
И пре мртвих још ће људским очима
у трећем пасу безгласно сведочити
да смртном створу охолост не приличи.
Кад цвета обест, осуће је беде клас,
и жеће жетву пуну суза, чемера.
Кад видите да такву плату стиче бес,
Атине ви се и Хеладе сећајте,
да нико, презрев своје среће милошту,
не жуди туђе, благо своје не распе!
Див строго кажњава самосиону ћуд,
1над свима нама он је оштар судија.
И зато Ксеркса саветима паметним
упућујте и к памети дозовите,
да дрскост остави и богу не греши.
А ти ми, стара, мила мајко Ксерксова,
сад у двор иди, узми украс достојан,
па у сретање сину! Он је ритав сав,
са сјајног руха рите му се развлаче
у несрећи кад од бола га раздера.
Ал' ти га теши својим благим речима,
јер знадем: само тебе хтеће слушати.
Ја одлазим у таму доле под земљу,
а ви, о старци, збогом! И у несрећи,
док има дана, срцу вам угодите,
јер кад сте мртви, благо вам не користи.
(Духа Даријека нестане у гробу.)
ДРУГА ПОЈАВА
Атоса, Хор.
ХОР
Са болом сазнах многе јаде садашње
и будуће што прете нашем народу.
АТОСА
Ох, боже, какве љуте муке море ме,
а најјаче ме ова гризе несрећа
што чујем за срамоту — рухо сина мог,
што тело бедним покрива му прњама!
Ал' идем сад, у двору накит узећу,
и сина свога покушаћу сусрести,
најдраже нећу оставит у невољи.
(Ошиде у двор.)
ТРЕЋА ПОЈАВА
Хор.
ДРУГА СТАЈАЋА ПЕСМА
Прва строфа
ПРВИ ПОЛУХОР
Еј, како сјајан и прекрасан био нам
живот у негдашњој држави нашој,
док је стари Дарије,
добри, свемоћни, јаки, боголики цар
земљама нашим
мудри владар био!
Прва антистрофа
ДРУГИ ПОЛУХОР
Пређе на војишту славом су блистали
наши војници, а закони свети
свуд ко куле владаху.
С поља бојнога без јада, без бола сви
кућама својим
срећно враћали се.
Друга строфа
ПРВИ ПОЛУХОР
А колике ли градове узе он,
али не пређе ти Халис,
не остави огњиште!
Сва на Стримонском Језеру насеља
што домове на кољу граде
близу места трачких,
Друга антистрофа
ДРУГИ ПОЛУХОР
и на суву крај језера градови,
кулама брањени свугде,
тога цара слушаху,
а и они до Хелина прелаза,
и пропонтидски залив га слуша,
ко и ушће Понта;
Трећа строфа
ПРВИ ПОЛУХОР
па и острва пљускана валима бучним,
поред наше обале,
Лезбос, маслином обрасли Самос и Хијос,
и још Парос, Наксос, Микон
и до острва Тена
Андрос, сусед ближњи.
Трећа антистрофа
ДРУГИ ПОЛУХОР
Чаром беше и онима од жала даље:
Лемну, гробу Икара,
Роду, Книду и местима острва Кипра,
Пафу, Солима, Саламини,
ћерци мајке што нам
извор јада поста.
Епода
ЦЕО ХОР
Јонски градови беху му подложни,
богати, народа пуни.
Својом памећу многим Хеленима владаше.
Неуморну имаше снагу
оружаних људи,
помоћ народа разних.
А сад божја нас погоди рука,
морамо трпети беду,
страшан на мору удар
сад нас грозно сруши.
(Појављује се Ксерксе у шатору на колима, сав у ритама.)
ЧЕТВРТИ ЧИН[уреди]
ЧЕТВРТИ ЧИН
ЕКСОДА
ПРВИ ДЕО: УЗАЈАМНИ ПОЗДРАВ
Ксерксе, Хор.
КСЕРКСЕ
Леле мени!
Ах, несрећна мене! Кивна се судба
оборила на ме, нисам се надо!
Ах, како се демон свирепо сруши
на персијско племе! Што ћу сад јадан?
Та ноге ми клецају, снага ми клону
кад угледах овде грађане старе!
Еј, да је и мене, Диве, са војском
што на војну пође,
судбина вечитом покрила тамом!
ХОРОВОЂА
О леле, о царе, храбре нам нестаде војске,
и велике славе персијске силе,
и цвета јунака,
што демон га покоси сада!
ДРУГИ ДЕО: ТРЕН
УВОДНА ПЕСМА
ХОР
А земља нам плаче за породом својим,
за младошћу што је уништи Ксерксе
и Хадове њоме испуни дворе;
сав цвет нам са земље запути доле,
вештаци нам стрелци, хиљаде силне
по избор јунака прогута борба!
Еј — јуначке снаге!
(Ксерксе сиђе и стане пред хор.)
Ал' Азија земља, царства нам царе,
на колена тужно, тужно се спушта.
Прва строфа
КСЕРКСЕ
Ах! Ево вам мене! Лелечем, кукам,
што јадан се роду и земљи отаца
на несрећу родих!
ХОР
На повратку поздрав учинићу теби
нарицаљком тужном, запевком болном
ко маријадинско племе што кука,
лелекањем, криком, рекама суза.
Прва антистрофа
КСЕРКСЕ
Растегните крик и ридање горко
и у сав плачите мах! Та бог се
окренуо на ме.
ХОР
Нарицаћу плачем жалосног рода
због народног јада, с пораза тешка,
што море га зада броду и граду,
обливаћу лице сузама силним!
Друга строфа
Јоњани их уништише,
јонски Ареј, бродом брањен,
душманима снагу даде,
по пучини врзећи се
и по жалу смрти црне.
ХОР
Куку леле! Вичи и све питај,
где остаде верна чета,
где су ратни другови,
какав беше Фарандак,
Сусан, Пелагон,
Дотам па Агдабат, Псамис
и Сусискан
из Агбатане?
Друга антистрофа
КСЕРКСЕ
Мртви онде остадоше,
с тирске лађе потонуше,
саламинска обала их
љуби сада, телом својим
њене тврде бију хриди.
ХОР
Куку леле! Куд ти Фарнух оде,
и смеони Ариомард?
Куд Сеуалко, витез твој,
Лилеј, славне лозе син,
Мемфис и Тариб?
Куд Масистар и Артембар
и Хистехма?
За њих питам те.
Трећа строфа
КСЕРКСЕ
Авај, авај мени!
Стародревну угледаше
мрску Атину,
један удар све их сруши.
Леле, леле!
Сад се на жалу праћакају јадни!
ХОР
Зар и онај Персијанац,
верно око, неизмерне
миријаде што је бројао,
Батанохов синак мили,
коме Сесам дед је био,
а Мегабат прадед, — онде оста нам?
Па и Парта, големога Ебара
онде пусти, пусти? Тешка удеса!
Зло на зло гордим јављаш Персијанцима.
Трећа антистрофа
КСЕРКСЕ
Подстичеш ми чежњу
за смеоним друговима,
грозан ли, грозан,
мрзак, страшан јад ми збориш!
Вришти ми срце у грудима, вришти.
ХОР
Чезнем и за осталима:
за војводом мардских чета —
Ксантом, храбрим Анхаром,
за Дијексом и Арсаком,
војводама коњаничким,
и за Кегдадатом, и за Литимном,
и за Толмом, копљаником неситим.
Чудно ми је, чудно што те не прате
за шатором, твојим царским колима!
ТРЕЋИ ДЕО:ИЈАЛЕМ
Четврта строфа
КСЕРКСЕ
Изгинуше војске моје војводе.
ХОР
Изгинуше без славе!
КСЕРКСЕ
Авај, авај! Куку леле!
ХОР
Куку леле, богови!
Јасно ненаданим злом
оштар Бедин откристе нам вид!
Четврта антистрофа
КСЕРКСЕ
Удари нас несрећа вековита!
ХОР
Удари нас, јасно је.
КСЕРКСЕ
Свеже, свеже ране, ране!
ХОР
На морнаре јонске нас
не поведе срећан час.
Ратне среће не би за род персијски!
Пета строфа
КСЕРКСЕ
Како не? Толика моћ, а пораз стиже ме!
ХОР
Шта оста, јадниче, од Персијанаца?
КСЕРКСЕ
(показујући на се)
Остатак војске све да л' видиш пред собом?
ХОР
Та видим! Видим.
КСЕРКСЕ
За стреле само овај тул —
ХОР
То само велиш сачува?
КСЕРКСЕ
Ту за стреле ризницу.
ХОР
Од свег блага мрвицу!
КСЕРКСЕ
Сва ми помоћ пропаде!
ХОР
Народ јонски боја се не боји.
Пета антистрофа
КСЕРКСЕ
Храбар народ! Јаде неслућене дочеках.
ХОР
Ти мислиш на потучену морнарицу?
КСЕРКСЕ
Због несреће раздерах рухо на себи!
ХОР
Ах! Леле, леле!
КСЕРКСЕ
Још љући бол но лелек тај!
ХОР
То двострук је и трострук бол.
КСЕРКСЕ
Јад, — ал' радост душману.
ХОР
Сва нам снага сломљена!
КСЕРКСЕ
Сам сам, — пратња паде сва!
ХОР
Све ми драге прогутали вали.
Шеста строфа
КСЕРКСЕ
Оплакуј јад, оплакуј! Хајде у двор ми!
ХОР
0 љуте муке, прељуте.
КСЕРКСЕ
Ја плачем, ти отплакуј ми!
ХОР
Сад кукат морам, господару.
КСЕРКСЕ
Па кукај, песму за мном пој!
ХОР - КСЕРКСЕ
Леле мени! Леле мени!
Притискује нас тешка несрећа!
И љути бол нас гризе!
Шеста антистрофа
КСЕРКСЕ
Ах! Биј се, биј се, стењи мени за вољу!
ХОР
То болну за бол болан дар.
КСЕРКСЕ
Ја плачем, ти отплакуј ми!
ХОР
О јао! Муке, муке моје!
КСЕРКСЕ
Мој лелек прати лелеком!
ХОР - КСЕРКСЕ
Леле мени! Леле мени!
Ко пратња црно, болно бусање
придружује се плачу мом.
Седма строфа
КСЕРКСЕ
И груди биј и ридај мисијски!
ХОР
Болно, болно!
КСЕРКСЕ
И длаке сребрне из браде чупај ми!
ХОР
Свом снагом чупаћу је од муке.
КСЕРКСЕ
Свим вриском вришти ми!
ХОР
Хоћу и то!
Седма антистрофа
КСЕРКСЕ
Са груди рухо кидај прстима!
ХОР
Свом снагом чупаћу је од муке.
КСЕРКСЕ
И сузе проливај!
ХОР
Облише ме!
Епода
КСЕРКСЕ
Ја плачем, ти отплакуј ми!
ХОР
Ах! Леле, леле!
КСЕРКСЕ
Хајде у двор с лелеком!
ХОР
Авај, авај!
КСЕРКСЕ
Јао, јао, страшни путе, земљо персијска!
ХОР
...................................
КСЕРКСЕ
У граду врисак свугде.
ХОР
Да, врисак разлеже се!
КСЕРКСЕ
Плачи, тихо крачи!
ХОР
Јао, јао, страшни путе, земљо персијска!
КСЕРКСЕ
Авај, авај! Тровеслице —
авај, авај! — лађе спремише им гроб.
ХОР
Горким пратићу те ридањем.
(Хор иде за Ксерксом.)