Persijanci (tragedija)
Persijanci
- -
Napisao: Eshil
Preveo: Miloš N. Đurić
|
LICA:
Pozornica predstavlja carski dvor u Susi, persijskoj prestonici. U blizini grob cara Darija. |
SADRŽAJ: |
PRVI ČIN[uredi]
PRVI ČIN
PRVA POJAVA
(Horovođa dolazi s horom, stane pred carskim dvorom i govri uz pratnju svirača)
ULAZNA PESMA
PRVI DEO
HOROVOĆA
Persijanaca onih što krenuše u rat —
na helensku zemlju, verna smo straža;
čuvari smo carskoga zlata i blaga.
Nas odabra ceneći godine naše
sam Kserkse, naš gospodar i vladar,
sin Darija cara, i stavi u dužnost
da brižljivo ovo čuvamo carstvo.
U brizi sam kako će car da se vrati,
za blistavu, zlata prepunu vojsku
već strašnom zebnjom zloslutno srce
u grudima mi zebe.
Iz Azije cele diže se snaga,
i Azija viče za mladim junakom,
al' nikakav glasnik, nikakav konjik
još ne stiže amo u persijski grad nam.
Iz Suse, Agbatane pođoše oni,
napustiše bedeme Kisina drevnog
i odoše, jedni na konjima, a drugi
na lađama, pešice krenuše treći,
i ovi su jezgra ratnika sviju.
A persijskoj vojsci ovo su vođi:
Amistar, Artafren i Megabat
i s nama Ataspe,
sve vojvode silnog nad carima cara;
sa lukom na konju poleteše oni,
neizbrojnu vodeći vojsku,
svi na izgled strašni, a strašni u borbi,
kad srce im pregne na junačka dela.
I Artembar, izvrstan borac na konju,
Masistar
i Imej, odličan strelac, Faradak,
i Sostan, što konje odlično igra.
A druge nam posla veliki Nile,
ta velika, silna, mnogohrana reka,
Susiskan i Egiptov sin Pegastagon,
i Arsam tu je, gospodar Memfida svetog,
i Ariomard,
što upravlja Tebom, prastarim gradom
i još stanovnici barovitog dola,
veštaci veslači, — neizbrojan narod.
A za njima raskošni Liđani idu
i narodi svi
što ovo ih kopno rodi i hrani,
Mitrogat i Arktej, kraljevi vrli;
Sard, obilat zlatom, silu vojnika
na premnogim bornim kolima diže,
na četir' i na šest konja se voze;
za dušmane to je užasan prizor.
A sveštenog Tmola susedi prete:
na Heladu ropski baciće jaram;
tu Mardon i Tarib, nakovnji koplju,
i praćara četa iz misijskih župa.
I Babilon zlatni vojsku je poslo
šarenu i dugu, junake na brodu
i strelce što strele zapinju smelo.
A za njima hitaše narod sa mačem
iz Azije cele —
sve pokorni moćnoj carevoj reči.
Cvet takvih junaka pođe nam u rat
iz persijske zemlje.
Svoj Aziji zemlji, koja ih rodi,
od bolna čeznuća uzdiše srce,
a majke i žene osluškuju vreme
i dane dršćući broje.
DRUGI DEO
HOR
(Prva strofa)
Carska vojska već je, pustošeći zemlje,
preko mora prešla
u susednu zemlju:
ona lađe konopima veza,
most sagradi na uzini Hele,
koja beše Atamantu ćerka;
tu putanju klincima vezanu
moru na vrat kao jaram baci.
(Prva antistrofa)
Aziju nam, obilatu narodima,
božanska joj stada,
silni njen gospodar
u daljinu goni preko cele zemlje
sa dve strane — s kopna i sa mora;
on se uzda u jake vojvode,
pešadije i mornara vođe —
roda zlatna bogoliki čovek.
(Druga strofa)
On očima mrko gleda
poput zmaja krvožednog;
s mnogo ruku, s mnogo lađa
na kolima sirskim hita
i na slavne kopljanike
Areja nam strelca vodi.
(Druga antistrofa)
Niko neće hrabra srca
silnu struju dočekati,
tvrdom branom na put stati
strašnim, groznim talasima,
Persija je nepristupna,
a njen narod neodoljiv.
(Treća strofa)
A lukavstvu božjem, varci,
ko će smrtan oteti se?
Ko će moći laka skoka
brzom nogom umaći mu?
(Treća antistrofa)
Isprva mu ljupko laska
i u mrežu bede mami;
otud više nije kadar
ni pobeći ni uteći.
(Četvrta strofa)
Ja božija od davnina
sudbina je prevladala,
Persijancu naredila
da u borbi ruše kule,
konjskom gužvom upravljaju
i gradove razaraju.
(Četvrta antistrofa)
Naučili da gledaju
širokoga mora staze,
od oluje kad se pene,
i njegovo tamno ždrelo,
verujuć u tanku užad
i prevoznim brodovima.
TREĆI DEO
(Prva strofa)
Zato meni crnim ruhom
duh se zavi, strah ga mori, —
lele, lele! —
vojska naša da ne strada,
silna Susa, prazna varoš,
gorkim plačem da ne zaplače!
(Prva antistrofa)
I kisinske drevne kule
teškom jekom da ne jeknu, —
lele, lele! —
Žene glas taj da ne čuju
i buljuci ojađenih
tanko ruho ne trgaju.
(Druga strofa)
Cela naša konjica,
naša sva pešadija
s vođom vojske, kao pčela roj,
ostaviše košnicu,
sa žala na žal pohitaše, —
moru jaram metnuše,
kopno s kopnom vezaše.
(Druga antistrofa)
Bolna čežnja za mužem
suzom rosi odar pust,
Persijanka gorko uzdiše,
svaka vene za dragim;
dragog vojna, hrabrog borca,
otkad u boj isprati,
sama sanak boravi.
HOROVOĐA
Ded, Persijanci da sednemo amo
kraj palate stare,
i trezvenim sudom u ozbiljnoj brizi
da vidimo sada — jer nevolja traži —
sa Kserksom, sa carem kako je našim,
sa sinom Darija cara,
sa lozom po kojoj se narod nam zove?
Da l' pobedi snaga našega luka
il' ubojno koplje
gvozdenim šiljkom pobedu dobi?
(Iz carske palate iznose na zlatnom prestolu caricu Atosu; velika pratnja.)
Ko iz oka božjeg svetlost nam granu,
gle, careva majka dolazi nama!
(Pada pred njom ničice, dodirujući čelom zemlju, a za njim ostali članovi hora.)
O carice moja, ničice padam!
(Horu)
I običaj sada zahteva od svih
da pozdravnom rečju kliknemo njojzi!
(Dižu se.)
HOR
Raduj nam se, vitkih Persijanki višnja carice,
stara majko Kserksova i ženo cara Darija!
Bogu persijskome ljuba beše, bogu majka si,
ako stara sreća vojsku našu sad ne ostavi!
DRUGA POJAVA
Atosa, Hor.
ATOSA
Zato dođoh ostavivši zlatom iskićeni dvor
i ložnicu što sam nekad delila je s Darijem.
Meni briga srce kida — vama reč objaviću:
dragi, ja ni sama nisam baš bez straha ikakva;
silni demon — ja se bojim — u prah nogom srušiće
onu sreću što je s božjom voljom steče Darije.
Zato dvostruka je briga u mom srcu shvatljiva:
potrebitim ne sja slava prema snazi njihovoj,
niti blago ima cene ako niko nema ga.
Naše blago besprekorno, ali strah me za oko,
jer ja okom kuće smatram gospodara prisutnost.
Kad je tako, Persijanci, staro moje uzdanje,
savetujte me u onom što ću vama otkriti!
Za sve brige moje brižljiv savet leži u vama.
HOROVOĆA
Dobro znaj mi, zemljo ove carice, ne spominji
dvaput reči a ni dela što u našoj snazi je!
Zato nas i zoveš: mi smo savetnici odani.
ATOSA
U svakoj noći mene snovi pohode
moj sinak otkad silnu vojsku sakupi
i otide da jonsku zemlju pohara.
Al' nikad još ne usnih sanak tako živ
ko noći minule. Saopštiću ti ga.
U lepu ruhu pojave se ženska lika dva —
u persijskome jedna beše peplosu,
u dorskom ruhu druga — stale meni pred oči.
Uzrastom nadmašahu žene današnje,
lepota im bez mane; sestre behu to
od istog roda; ovoj kockom dopade
Helada za dom, onoj zemlja varvarska.
I kavgu neku, u snu mi se učini,
zapodenu. A sin moj kad to primeti,
zaustavlja ih, miri, preže u kola,
u jaram težak hvata, šiju steže im.
I jedna ukrasom ponosila se tim
i pokorno u svoja usta primi đem,
a druga bacala se, sersan otrgne,
bez uzda silom ga povuče sa sobom
i jaram ona po sredini prekine.
Moj sin se sruši, Darije mu priskoči
i sažali se. Kad ga Kserkse ugleda,
oh ruho svoje oko tela razdere.
I to vam, eto, noćas usnih, kažem vam.
Kad ustadoh i lepe vode zahitih
sa izvora, oltaru priđoh sa žrtvom
jer htedoh kolač žrtvovati bozima
što od zla brane, ta im žrtva pripada.
Tad vidim kako Febu beži orao
na oltar: od stra, dragi, ja zanemeh sva.
A potom vidim jastreba gde krilima
na nj udara i glavu čupa kancama,
a on se od stra samo sagnu, šćućuri.
Strahota beše meni sve to videti,
a vama slušati. Ta znajte sinak moj,
nasmeje li se sreća, biće junak čudesan,
doživi l' poraz, račun on ne polaže,
no spasen opet ovom zemljom vladaće.
HOROVOĐA
Nećemo te, majko, rečima ni plašit suviše
ni junačit, nego stani bozima na molitvu
ako nešto ružno usni, moli zlo da otklone,
a da dobro tebi, sinu tvome, gradu našemu,
svima milim ispuni se! Zatim zemlji, mrtvima
izlij žrtvu livenicu! Moli muža Darija,
koga u snu noćas vide, neka milostivo on
tebi, sinu iz dubine sreću na svet pošalje,
a nesreću da pod zemljom stegne, tamom pokrije!
To te veran savetujem ja — iz svoga srca vrač.
A mislimo, to će ti se sasvim dobro svršiti.
ATOSA
Ti mi prvi sklona srca onaj tolkovaše san,
sinu mom i kući mojoj svoju miso iskaza.
Da se srećno svrši! A sve što si savetovao
odmah bogovima daćemo i dragim senkama
kada u dvor uđemo. Al' želim, dragi, doznati
gde se, kažu, na tom svetu grad Atina nahodi?
HOROVOĐA
Čak daleko na zapadu gde se sunce smiruje.
ATOSA
Ali opet sin mi žudi varoš tu da osvoji.
HOROVOĐA
Sva Helada onda postala bi caru podložna.
ATOSA
Zar toliki svet, toliku vojsku oni imaju?
HOROVOĐA
I te kakvu, mnoge jade Međanima zadade.
ATOSA
Šta još ima u njih? Da li blaga dosta imaju?
HOROVOĐA
Neki izvor srebra, blago što im zemlja daruje.
ATOSA
Šta je ponos ruku njinih? Da li luk il' strelica?
HOROVOĐA
Ne, izbliza biju kopljem, štitom se zaštićuju.
ATOSA
Ko je vođa, ko gospodar silni tome narodu?
HOROVOĐA
Roblje nisu nikome i nikom nisu podložni!
ATOSA
Kako li će dočekati napad svojih dušmana?
HOROVOĐA
Ko što Darijevu silnu, lepu vojsku smrviše.
ATOSA
Kuku majci onih što na razbojište odoše!
(Trkom se približuje iasnik.)
HOROVOĆA
Ali, čini mi se, sve đeš tačno brzo doznati, —
ta po trku onom poznaje se glasnik persijski,
i on vesti nosi pouzdane, dobre ili zle.
TREĆA POJAVA
Atosa, Glasnik, Hor.
GLASNIK
0 gradovi i zemlje cele Azije,
o Persijo i luko silna bogatstva,
tolika sreća kako jednim udarcem
sad propade i persijski se slomi cvet!
Ah, zlo je biti prvi glasnik nesreće,
al' opet, Persijanci, moram otkriti
svu bedu: naša vojska cela izginu!
TUŽALjKA
HOR
Prva strofa
Strašnih, strašnih muka, novih, teških!
Avaj, Persijanci, suze ronite,
čujući nevolju takvu!
GLASNIK
Jest, sve to dogodi se, sve već propade,
sam preko nade videh danak povratka.
HOR
Prva antistrofa
Ovaj život trajao nam duto,
i mi, starci, zato sada moramo
neslućen slušati čemer.
GLASNIK
Ko svedok bejah onde, ne čuh od drugog,
i mogu, Persijanci, da vam kažem sve.
HOR
Druga strofa
Kuku! Lele! Zalud
sa sviju strana azijskih
silnih strela se sruči oblak
na dušmansku Heladu!
GLASNIK
Mrtvaca samih pun je salaminski žal
i bliska mesta, jadno izginuše svi!
HOR
Druga antistrofa
Kuku! Lele! More
leš, veliš, nosi naduo,
silni talasi valjaju ga
međ olupcima lađa!
GLASNIK
Luk ništa ne pomože, vojska strada sva,
kljun helenskijeh lađa svu je rasturi.
HOR
Treća strofa
Sad kobno kukaj, zapevaj
nad bednim Persijancima!
Sve nesrećno se svršilo,
lele, vojsku more proguta nam!
GLASNIK
Oh, Salamino, mrsko ime duhu mom!
Ah, kako stenjem kad Atine setim se!
HOR
Treća antistrofa
Atino mrska dušmanu,
moram se tebe sećati,
kolikim Persijankama
ote decu, bračnu slomi sreću!
(Kratka pausa; muk.)
ATOSA
Odavno jadna, prestravljena nesrećom,
ja ćutim, ovoj bedi nema prebola;
ne mogu ni da zborim ni da pitam što.
Al' ipak treba nevolju podnositi
kad bogovi je daju! Otkrij bedu svu
i kaži mirno, mada stenješ poražen: —
Ko živi? Koga kneza treba žaliti
što hrabro pogibe sa žezlom vojvodskim
i svoju vojsku ostavi bez vojvode?
GLASNIK
Sam Kserkse živi, gleda svetlost sunčevu.
ATOSA
Ti mome domu svetlost reče veliku,
iz crne noći beo dan mi osvanu!
GLASNIK
Artembar, vođa mirijade konjika,
na tvrdu Silenijsku Stenu bačen bi.
A Dadak tisućnik bi kopljem pogođen
pa s broda laka skoka skoči u more.
Tenagon, Baktranima prvak domaći,
na Ajantovu hučnu leži ostrvu.
I Lilej, Arsam i Argeste treći još,
kraj ostrva što padoše golubinjeg,
o tvrde stene biju čelom junačkim.
Od suseda i vrela Nila misirskog —
Adeue, Arktej i još Farnuh, štitu vešt,
ko treći s broda jednog se strovališe.
Iz Hrise Matal pade, mirijada vođ;
s tri krenu mirijade crnih konjika;
on gustoj plavoj bradi boju izmeni
rumenim je zamenjujući grimizom.
Mag Arab pade i s njim Artem Baktranin,
u tvrdoj zemlji onde raku nađoše.
Amistar i Amfistrej silni konjanik,
i plemeniti Ariomard, junak naš,
za kojim plače Sard, i Sisam Mišanin,
i Tarib, krasan junak, rodom Lirnjanin,
vođ dveju stotina pedeset brodova,
sad mrtav leži ne na odru mekanu.
Sijenes, vitez od svih najsmeoniji,
Kiličanima vođa, muke bezbrojne
sam dušmanima zada, slavno pogibe.
E, takve behu pomenute vojvode, —
od mnogog jada samo malo javih ti.
ATOSA
0 lele, nesreću mi otkri najveću,
sramotu Persijancu, silno ridanje!
Al' natrag udari, te ovo kaži mi:
koliko mnoštvo beše lađa helenskih,
sa silom persijskom da one smedoše
u borbu ući, kljunom na brod napasti?
GLASNIK
Po broju svome persijska mornarica
pobedila bi. U Helena brodova
u svemu beše deset put po trideset.
Uz ove odabranih deset lađa još,
a Kserkse vodio je' lađa hiljadu,
to znam, a beše bržih ispred ostalih
dve stotine i sedam. Toliko ih bi.
Da l' misliš da smo ovde bili slabiji?
Ne, našu vojsku neki demon uništi,
ne metnuv kob u kantarnice jednake.
Grad boginje Palade spasli bogovi.
ATOSA
Zar još Atina stoji, nije srušena?
GLASNIK
Dok ljudi ima, njeni stoje zidovi.
ATOSA
A kako poče sudar lađa, kaži mi!
Ko poče borbu? Behu li Heleni to?
Il' sin moj, dičeći se mnoštvom brodova?
GLASNIK
Toj celoj bedi, gospo, beše začetnik
duh osvetnik il' demon zao odnekud.
Iz vojske njine Helen stiže nekakav
i Kserksu, sinu tvome, ovo saopštč:
mrak crne noći kad se spusti na zemlju,
Heleni neće ostati, no skočiće
na palube, svak svojim putem hitaće
da život sebi tajnim spase bežanjem.
A on kovarstvo helensko ne uvide
ni božju zavist, nego kako čuje to,
starešinama svima ovo prozbori:
čim sunce zemlju zrakom žeći prestane
i nebeskog se svoda tama uhvati,
nek u tri reda brodovi se postave
da izlaze i morske staze čuvaju,
a druge Ajantovo skole ostrvo;
pa kobi zloj Heleni ako umaknu
i nađu negde tajni put za bežanje,
tad svaki vođa mora glavom platiti.
Toliko reče srca vrlo ponosna,
a nije znao što mu snuju bogovi.
A oni ne bez reda, srca poslušna
pripremat stanu večeru, i mornar svak
o klinac veslo čvrsto veza kajišem.
A zraci sunčevi kad sjati prestali,
i nojca omrknula, svi na brodove
što veslaju i svi što nose oružje;
i brodu brod, i redu klicao je red,
pa plovljahu ko kuda dobi naredbu.
I celu noć starešine mornarice
tesnacem uskim sve mornare vrstahu.
I prolažaše noć, a vojska helenska
ma nigde ne pokuša tajno pobeći.
A danak beo kad na belim hatima
svu zemlju jasnom osu svetlošću,
tad najpre od Helena ču se urnebes,
ko neka pesma radosna, a s ostrva
od stena onih glasna jeka odjeknu.
Strah osvoji ti celu vojsku persijsku,
jer prevari se: ta Heleni svečan tad
ne zapevaše pean ko za bežanje,
već na boj spremahu se srca smeona.
Zvuk trubin kod njih svugde se razlegao.
Po taktu hučna vesla odmah pljasnuše
i stanu seći sinje more debelo.
I za čas eto svih pred našim očima.
U lepu redu desno krilo najpre ti
pomaljaše se, — za njim vojska ostala.
U isti mah se graja silna orila:
„Sad u boj krenite, o deco helenska,
domaju bran'te, spasavajte dečicu
i žene i krov bogovima očinskim
i dedovima grob! Sad za sve bijmo boj!"
Iz grla persijskoga jeknu odgovor,
oklevanju ne beše više vremena.
Brod o brod odmah kljunom tresnu bronzanim,
a napad prva poče lađa helenska
a ceo korman slomi lađi feničkoj,
svak brodom svojim na drugoga nasrnu.
Isprva ne uzmače vojska persijska,
al' kad se u tesnacu lađe sabiše,
ne mogosmo pomoći jedan drugome.
Bronzanim kljunom sami sebe bodosmo
i red vesala jedan drugom lomismo.
Zaokretanjem veštim lađe helenske
odasvud pritisle nas. Trup se preturi
za trupom, — celo more pokriveno bi:
sve same razlupine, ljudski leševi,
mrtvaca pune obale i grebeni.
Bez reda svaka lađa naže bežati,
koliko osta još iz vojske persijske.
Ko tunu ili drugu ribu tukli nas
vesala komađem i olupinama
od brodova, komadali, te kuknjava
i plač po svoj razlegali se pučini,
dok lice mrke noći ne učini kraj.
A silni jad, ni kad bih deset dana ti
kazivo, ne bih dokraja iskazao.
Ta znaj da nikada u jedan samo dan
toliko mnoštvo ljudi ne izginu još!
ATOSA
O lele! Celo more jada sruči se
na Persijance i na celu Aziju!
GLASNIK
Al' dobro znaj: još ni po zla ne rekoh ti,
tolika na njih sručila se nesreća,
težinom svojom dvaput onu nadmaša!
A koji udes bio bi svirepiJI?
Izreci: koja vojsku stiže nesreća
za koju veliš da je bedom teža još?
GLASNIK
Ah, Persijanci, svi što sjahu mladošću,
junaci prvi, sjajni kolenovići,
a samom caru svagda najodaniji,
svi smrću izginuše najneslavnijom.
ATOSA
Ah, jadne mene! To je, dragi, težak jad!
A kakvom smrću, kažeš, oni padoše?
GLASNIK
Pred Salaminom nalazi se ostrvo,
maleno, slabo pristanište lađama,
tu žalom Pan se šeće horoljubivi.
Car onamo ih posla, da, čim dušmanin
sa brodova se izbavi na ostrvo,
da lako tu saseku vojsku helensku,
a drage izbave iz morskih talasa.
Al' slabo vide šta će biti. Jer čim bog
u boju dade slavu brodu helenskom,
dan isti još u svetlom ruhu od medi
sa lađa oni skoče, celo ostrvo
svud naokolo ošsole, a naši ti
ne znadu kuda bi. Helene mnogi kam
iz ruku smrska, strela mnoga i mnoga
s tetive zazuja i smrt im donese.
Heleni najzad zajednički nasrnu,
pa tuci, seci ude jadnim našima
dok svikolici glave ne izgubiše.
A car kad sav taj užas vide, zarida,
jer sa svog trona svu je vojsku gledao
sa uzvišice blizu morske obale.
On kidajući ruho glasno zakuka
i odmah uzmak naredi pešadiji,
te ona bez reda u bekstvo udari.
Uz onu i tu još oplakuj nesreću.
ATOSA
O mrski bože! Kako Persijancima
ti srce prevari! A gorka odmazda
mog sina kod Atine slavne sustiže!
Zar dosta naših ne uništi Maraton?
Moj sin taj poraz pokajati naumi,
al' nevolje tolike na se naprti!
A reci koji brodovi se spasoše?
Gde ostavi ih? Znaš li tačno kazati?
GLASNIK
Od lađa nešto osta, vođe njihove
po vetru ti u brzo bekstvo nagoše.
Ostatak izgibe u zemlji beotskoj:
kraj hladna jadni poskapaše izvora
od žeđi, a mi drugi, jedva dišući,
dokopamo se Fokide i Doride
i Maliskog se dohvatimo zaliva,
gde Sperhej polja blagim plavi kapljama.
A kad nam nesta hrane, ravan ahejska
i tesalski nas dočekaše gradovi;
tu mnogi, mnogi od nas žeđi podlegnu
i gladi. Obadvoje tu nas morilo.
A odavde u Magnesiju stignemo,
pa u Makedoniju na brod Aksiju,
pa Bolbi, punoj trske, kosi Pangejskoj,
u zemlju edonsku. A one noći baš
bog pošlje ranu zimu, sav se zaledi
tok svetom Strimonu, ko nikad u boga
pre ne verova, stane činit molitve
i zemlji i nebesima se klanjati.
Kad vojska presta bogove da priziva,
tad stade prelaziti putem ledenim.
Ko god je pošo, dok se zraci božiji
ne prosuše po zemlji, svak se spasao.
Jer sunčev krug čim vrele zrake razasu,
put po sredini žarom svojim rastopi,
i jedni na druge se sruše. Srećan bi
ko dah života svoga odmah ispusti.
Ko osta još i glavu živu iznese,
uz mnogu muku jedva pređe Trakiju
i stiže spasen — al' je takvih malen broj —
svom ognjištu, i tako persijski nam grad
u čežnji uzdiše za cvetom najdražim.
To istina je. Mnogi jad prećutah ti
na Persijance što ga bog navalio.
(Odlazi.)
ČETVRTA POJAVA
Atosa, Hor.
HOROVOĐA
O mukotrpni bože, kako preteškom
ti nogom skoči na sve pleme persijsko!
ATOSA
Ah, jadne mene! Vojska naša smrvljena!
O sanče noćni, — razgovetno viđenje,
ti svu mi sasvim jasno otkri nesreću!
A vi mi sasvim loše tolkovaste to.
Al' opet, vi me tako savetovaste,
pre svega želim da prizovem bogove,
a potom kolač zemlji ko i mrtvima
iz dvora moga da donesem za žrtvu.
Doduše, znam da više nema pomoći,
al' to će možda za budućnost valjati.
A svoje verne treba vi da savetom
u ovoj bedi verno savetujete.
Mog sina, ako stigne amo pre no ja,
vi tešite i u kuću ga pratite,
da nesreći ne doda novu nesreću!
(Odlazi s pratnjom.)
PETA POJAVA
Hor.
HOROVOĆA
Prvi sistem
O gospode Dive, naš ponos i diku,
mnogoljudnu ti nam persijsku vojsku
sad slomi i pobi;
grad Susu i s njim Agbatanu ti nam
u tešku i ljutu obrnu žalost!
Drugi sistem
I mnoga nam majka rukama nežnim
sad koprenu trga
i suzama groznim poliva nedra,
i bolovi ljuti srce joj lome.
Treći sistem
U plaču se guši persijska neva
i čezne za dragim venčana skoro, —
pa prazan joj bračni raskošni odar
i gorka joj radost mladosti cvetne,
pa suze sve lije, sita ih nije,
a od srca i ja plačem nad sudbom
svih koji su na ljutu krenuli vojnu.
PRVA STAJAĆA PESMA
HOR
Prka strofa
PRVI POLUHOR
Sad cela zemlja Azija
bez ljudi prazna uzdiše:
PRVA TREĆINA POLUHORA
„Nju Kserkse — kuku! — odvede!
DRUGA TREĆINA
Nju Kserkse — lele! — uništi!
TREĆA TREĆINA
To Kserkse i na moru brodovi
sve jade ludo skriviše!
PRVI POLUHOR
Zašto ono Darije,
dragi vođa Suside,
smotren vladar strelcima,
srećno zemljom vladaše?"
Prva antistrofa
DRUGI POLUHOR
Pešadiju, mornaricu
sa lanenijem krilima
PRVA TREĆINA
crn brod nam — kuku! — odveze!
DRUGA TREĆINA
crn brod nam — lele! — uništi!
TREĆA TREĆINA
crn brod nas kljunom smrvi užasnim
i s njime jonske mišice!
DRUGI POLUHOR
Jedva — kako čujemo —
krenu ravnom Trakijom
burnim praćen vremenom.
Druga strofa
PRVI POLUHOR
One što stradaše prvi — avaj!
što ih sustiže sudba — kuku! —
pored Kihrejskog Žala — lele! —
talas baca. Stenji, razjedaj se,
bolno vrisni, neka jad se
sve do neba digne — jao!
Zavijaj mi, kukaj, ridaj,
iza glasa jad oplakuj!
Druga antistrofa
DRUGI POLUHOR
Grozno ih motaju vali — avaj!
neme deru ih ribe — kuku!
deca čistoga mora — lele! —
Pusta kuća žali gospodara,
i bez dece roditelji.
Sedi starci ridaju nam
velju bedu slušajući.
Treća strofa
PRVI POLUHOR
Zemlji ti Aziji više
Persija nije gospodar;
danka joj više ne daje
vladarskom stegnuta vlašću;
ničice padati neće
niti će pokorna biti, —
carska se ugasi snaga.
Treća antistrofa
DRUGI POLUHOR
Odsada neće ti ljudi
metati jezik pod stražu, —
narodi slobodno zbore,
čim se polomio jaram.
Krvlju se omasti zemlja,
Ajanta ostrvo slavno
grobnica Persije posta.
(Atosa se vraća bez carskoš ukrasa, praćena dvorkinjaia, koje nose žrtveno vino i ostalo.)
DRUGI ČIN[uredi]
DRUGI ČIN
Ašosa, Hor
ATOSA
Ko, prijatelji, jednom jada okusi,
taj zna, kad hukne bura nesreće,
da ljudi onda od sveg lako strahuju;
no duva l' vetar blago, tad se uzdaju
ta ista sreća da će svagda duvati.
Ta meni sad se čini straha puno sve,
pred očima mi kobna božja znamenja,
u uhu graja, a ne pesma pobedna.
Sad poraz u srce mi takav lije strah.
I zato iz kuće se vratih ovamo
bez nosila i pređašnjega ukrasa
sinovljem ocu blagu žrtvu noseći
što za ispokoj duše ide mrtvima:
od zdrave krave bela mleka, prijatna,
od pčele meda, blistava samotoka,
i bistre vode s devičanskog izvora,
i još od majke zemlje piće doiosim
nepomešano, s loze stare okrepu,
i plod mirisav sjajne, tamne masline
što svagda se zeleni, buja mladošću,
i vence cveća, rodne zemlje dečicu!
Al' dragi, ovu žrtvu pokojnicima
sad pesmom popratite, Darijevu sen
pozovite, a ja ću ove darove,
napitak zemlji, donjim liti bozima.
(Dok Atosa prinosi žrtve, hoc njen posao prati pevanjem.)
Prvi sistem
HOROVOĆA
O carice, prva persijska gospo,
ti izlivaj žrtvu zemlji u krilo,
a mi ćemo pesmom moliti one
u Hadu što pokojnim vladaju svetom
da svoju nam iskažu milost.
Drugi sistem
HOR
Vi bogovi donji, časni i sveti,
o Zemljo i Hermo, vladaru mrtvih.
odozdo na svetlost pošljite dušu!
Jer znade li kakav jadima ustuk,
od smrtnijeh on će jedino reći.
Prva strofa
PRVI POLUHOR
Čuje li me sen blažena,
bogoliki naš gospodar?
Čuje li mi reči razne,
govor jasni, varvarski,
naricanje gorko, prebolno?
Il' da jade jače jadam?
Čuje li me on pod zemljom?
Prva antistrofa
DRUGI POLUHOR
Čuj me, Zemljo, i vi drugi
donjeg sveta gospodari,
iz svog dvora amo nama
slavnu senku pustite,
boga, sina Suse persijske!
Šaljite ga na svet! Takmaca mu
grob persijski još ne pokri.
Druga strofa
PRVI POLUHOR
Mila glavo! Mili grobe,
što nam srce kriješ milo!
Care Hada pusti gore,
pošlji nama, care Hada,
Darija nam gospodara! Jao!
Druga antistrofa
DRUGI POLUHOR
Ta on nikad ratnom bedom -
junake nam ne uništi;
umom božjim n>ega zvahu
Persijanci, um i beše,
vrstan vojsci beše vođa. Jao!
Treća strofa
PRVI POLUHOR
Ustaj, dođi, care, stari care!
Grobnoj humci stani na vrhunac!
U obući kroči šafranastoj,
i pokaži trake carske čalme,
o Darije, amo dobri oče! Ah!
Trsća antistrofa
DRUGI POLUHOR
Gospodaru gospodara, svani,
sveže, nove da nam čuješ jade!
Stiška sve nas pritisnula tama, —
mladost već nam izginula cela.
0 Darije, amo, dobri oče! Ah!
Epoda
HOR
Avaj, avaj!
Kad si umro gospodaru,
svi te tvoji oplakaše dragi,
zašto
(tekst u rukopisu sasvim osakaćen)
potonuše troveslice,
lađe nelađe?
(Iz groba se pojavljuje duh Darijek, hor poda ničice.)
TREĆI ČIN[uredi]
TREĆI ČIN
PRVA POJAVA
Atosa, Darije, Hor.
DARIJE
Od vernih verni, druzi moje mladosti,
persijski starci, kakva briga mori grad?
On stenje, busa se, i zemlja tutnji sva.
Sa zebnjom tu do groba gledam druga mog
al' njeni meni svideli se darovi.
A vi kraj rake stojite i plačete
i dušu moju zaklinjete ridanjem
i prizivate, al' put amo nije lak,
jer podzemaljski svagda vole bogovi
da uzmu ljude, a ne da ih puštaju.
Al' opet i njih sklonih ja, i evo me!
Požur' se, začamam li, da ne kore me!
Ta kakvi novi jadi more Persiju?
(Hor ustaje)
HOROVOĐA
Strofa
Zazor mi je u te pogledati,
zazor mi je tebi prozboriti,
starom plašnjom još se plašim.
DARIJE
Al' kad ozdo na svet dođoh, tvojim dirnut lelekom,
nemoj govor svoj oduljiti, no kratko reci mi!
Sve mi kraju svedi, nemoj stideti se preda mnom!
HOROVOĐA
Antistrofa
Ipak zebem tebi ugoditi,
zebem tebi u lice kazati
što je teško dragima otkriti.
DARIJE
Al' kad tebi stara zebnja ne da srcu zboriti,
a ti, plemenita ženo, stara drugo odra mog,
prestani od plača, ridanja i jasno reci mi!
Ljudske nevolje stvorenja smrtna lako snahode.
Mnoga beda na moru, a mnoga i na suvu zna
smrtne ljude stići, ako vek se njima otegne.
ATOSA
Ti što sreću sviju smrtnih dobrom srećom nadmaši
dokle god si gledo zrake sunca, život blažen tvoj
slavili su Persijanci, živeo si kao bog;
zavidim ti sad što umre, pre no vide ponor zla.
Svu ćeš, Darije, za jedan trenut saslušati vest:
oborena leži persijska nam snaga, znadeš sve!
DARIJE
Kako? Da li čuma ili buna grad nam obori?
ATOSA
Nikako! No kod Atine sva nam vojska izgibe.
DARIJE
Reci ko je od sinova mojih tamo odvede?
ATOSA
Kserkse: smela srca svu nam suvu zemlju isprazni.
DARIJE
Da l' tu ludost jadan kopnom ili morem pokuša?
ATOSA
Jednim i drugim: dve vojske dvostruk imađahu lik.
DARIJE
Kako li tolika vojska može preći pešice?
ATOSA
Spravama ti Helin tesnac ujarmi te stvori put.
DARIJE
To zar učini? I silni Bospor tako savlada?
ATOSA
Tako je. A neki demon takvu pamet uli mu.
DARIJE
Avaj! Silan demon banu pa mu pamet uzmuti.
ATOSA
Po svršetku možeš videti koliko stvori zlo.
DARIJE
Kakva nesreća ih snađe da ovako žalite?
ATOSA
Poraz mornarice gurnu u propast pešadiju.
DARIJE
Tako, dakle, narod sav od koplja sasvim propade?
ATOSA
Zato ceo grad nam Susa uzdiše opusteo.
DARIJE
Avaj! Verna vojska pade, zemlji stub i odbrana!
ATOSA
Baktrija nam ode cela, niko živ se ne vrati!
DARIJE
Jao jadan, kakvu mladost, kakav cvet on uništi!
ATOSA
Kserkse, kažu, jedini bez vojske, s malim brojem njih —
DARIJE
Kako i gde poginuo? Može li se spasti još?
ATOSA
Veseo mi pređe mostom dva što kopna sastavlja.
DARIJE
I na kopno naše spasen stupi? Je li istina?
ATOSA
Tako tvrde tačne vesti, nema sumnje nikakve.
DARIJE
Avaj! Baš se brzo evo ispunilo proroštvo,
na mom sinu Dive smiso božjih reči izvrši.
Tek u pozno vreme, mišljah, bog će to izvršiti,
al' kad neko sam požuruje, tu i bog pomaže.
Izvor beda izbi sada svima prijateljima.
Sin to ne znađaše, skrivi sve u besu mladićkom.
On Helespont sveti — ponada se — lancem vezaće
kao roba, ustaviti Bospor, struju božiju;
more preobrazi, kovanim ga veza sponama,
svojoj neizmernoj vojsci golem most on načini.
Mišljaše, ne mudro, bogove će sve savladati,
pa i samog Posidona! Nije l' bolest sinu mom
pamet smela? Silno blago moje, trudom sticano,
strah me, biće plenom onom ko ga prvi dohvati.
ATOSA
Družeći se s lošim ljudima, to Kserkse smeoni
od njih nauči. Govorili mu da si deci ti
silno blago borbom stekao, a on nejunački
Vodi borbu u kući, ne množi bl&go očevo.
Takve fdnje često slušaše od ljudi rđavih,
pa taj put i ratni pohod na Helene zasnova.
DARIJE
I zato delo svršili su džinovsko
za večan spomen, — Susa grad još nikada
ovako ne pade i pusta ostade,
Div gospod otkad ovu slavu dade nam
da jedan celom Azijom stadovitom
gospodari i žezlo drži vladarsko.
I Medo prvi beše vođa narodu,
i on što poče, njegov sin to dovrši,
jer pamet upravljaše srcem njegovim.
Kir dođe kao treći srećan štićenik,
i on ko vladar svima dragim stvori mir.
Pod svoju vlast on stavi Lidiju i Frigiju,
i silom celu Joniju ti pokori;
bi razuman i bog se ne naljuti na nj.
Sin Kirov četvrti je vojsci bio vođ.
Mard peti zavlada, sramota zemlji nam
i starom našem prestolu, iz prevare
u dvoru pogubi ga vrli Artafren
sa društvom svojim, kome dužnost beše to.
Ja potom kockom dobih presto žuđeni
i s mnogom vojskom mnogo puta ratovah,
al' nikad na grad tolik ne navalih jad.
A Kserkse, sin moj, mladić, misli mladićki
i opomena mojih on se ne seća.
Ta dobro znate, druzi moje mladosti,
da svi mi koji ovu imađasmo vlast
tolike jade ne bismo učinili.
HOROVOĆA
Šta sad i kuda smeraš, care Darije,
kud rečju svojom gađaš? Kako će se sad
iz ove bede spasti narod persijski?
DARIJE
Ne polazite više zemlju helensku,
pa bila mnogo veća vojska medijska!
Ta samo zemljište uz one bije boj.
HOROVOĐA
Šta reče to? Uz one kako bije boj?
DARIJE
Uništava ti glađu vojsku premnogu.
HOROVOĐA
Al' poslaćemo vojsku jaku, biranu.
DARIJE
Ni ona što vam osta još u Heladi
već neće dočekati danak povratka.
HOROVOĐA
Šta reče to? Zar cela vojska persijska
uzinu otud neće preći Helinu?
DARIJE
Od mnogih malo, sme l' se vera božijim
poklonit reč'ma, a njih delo potvrdi;
ta ne vrši se jedno tek, a drugo ne.
Pa kad je tako, mnogu vojsku biranu
on ostavlja, zaveden pustim nadama,
gde reka Asop vodom polje natapa
blagodat milu zemlji lijuć beotskoj.
Tu najveća ih sada čeka nesreća,
ko odmazda za oholost i bezbožnost.
Ne stiđahu se božje slike pleniti
u Heladi i hramove spaljivati;
oltara nesta, sveta mesta božija
stubokom stradaše, sve ode strmoglav.
Za takvo delo sad će merom jednakom
da plate; izvor jada njima suđenih
još ne presuši, svagda novi izviru.
Tolike žrtve u krv zaplivaće još
od koplja dorskoga u zemlji platejskoj!
I pre mrtvih još će ljudskim očima
u trećem pasu bezglasno svedočiti
da smrtnom stvoru oholost ne priliči.
Kad cveta obest, osuće je bede klas,
i žeće žetvu punu suza, čemera.
Kad vidite da takvu platu stiče bes,
Atine vi se i Helade sećajte,
da niko, prezrev svoje sreće miloštu,
ne žudi tuđe, blago svoje ne raspe!
Div strogo kažnjava samosionu ćud,
1nad svima nama on je oštar sudija.
I zato Kserksa savetima pametnim
upućujte i k pameti dozovite,
da drskost ostavi i bogu ne greši.
A ti mi, stara, mila majko Kserksova,
sad u dvor idi, uzmi ukras dostojan,
pa u sretanje sinu! On je ritav sav,
sa sjajnog ruha rite mu se razvlače
u nesreći kad od bola ga razdera.
Al' ti ga teši svojim blagim rečima,
jer znadem: samo tebe hteće slušati.
Ja odlazim u tamu dole pod zemlju,
a vi, o starci, zbogom! I u nesreći,
dok ima dana, srcu vam ugodite,
jer kad ste mrtvi, blago vam ne koristi.
(Duha Darijeka nestane u grobu.)
DRUGA POJAVA
Atosa, Hor.
HOR
Sa bolom saznah mnoge jade sadašnje
i buduće što prete našem narodu.
ATOSA
Oh, bože, kakve ljute muke more me,
a najjače me ova grize nesreća
što čujem za sramotu — ruho sina mog,
što telo bednim pokriva mu prnjama!
Al' idem sad, u dvoru nakit uzeću,
i sina svoga pokušaću susresti,
najdraže neću ostavit u nevolji.
(Ošide u dvor.)
TREĆA POJAVA
Hor.
DRUGA STAJAĆA PESMA
Prva strofa
PRVI POLUHOR
Ej, kako sjajan i prekrasan bio nam
život u negdašnjoj državi našoj,
dok je stari Darije,
dobri, svemoćni, jaki, bogoliki car
zemljama našim
mudri vladar bio!
Prva antistrofa
DRUGI POLUHOR
Pređe na vojištu slavom su blistali
naši vojnici, a zakoni sveti
svud ko kule vladahu.
S polja bojnoga bez jada, bez bola svi
kućama svojim
srećno vraćali se.
Druga strofa
PRVI POLUHOR
A kolike li gradove uze on,
ali ne pređe ti Halis,
ne ostavi ognjište!
Sva na Strimonskom Jezeru naselja
što domove na kolju grade
blizu mesta tračkih,
Druga antistrofa
DRUGI POLUHOR
i na suvu kraj jezera gradovi,
kulama branjeni svugde,
toga cara slušahu,
a i oni do Helina prelaza,
i propontidski zaliv ga sluša,
ko i ušće Ponta;
Treća strofa
PRVI POLUHOR
pa i ostrva pljuskana valima bučnim,
pored naše obale,
Lezbos, maslinom obrasli Samos i Hijos,
i još Paros, Naksos, Mikon
i do ostrva Tena
Andros, sused bližnji.
Treća antistrofa
DRUGI POLUHOR
Čarom beše i onima od žala dalje:
Lemnu, grobu Ikara,
Rodu, Knidu i mestima ostrva Kipra,
Pafu, Solima, Salamini,
ćerci majke što nam
izvor jada posta.
Epoda
CEO HOR
Jonski gradovi behu mu podložni,
bogati, naroda puni.
Svojom pameću mnogim Helenima vladaše.
Neumornu imaše snagu
oružanih ljudi,
pomoć naroda raznih.
A sad božja nas pogodi ruka,
moramo trpeti bedu,
strašan na moru udar
sad nas grozno sruši.
(Pojavljuje se Kserkse u šatoru na kolima, sav u ritama.)
ČETVRTI ČIN[uredi]
ČETVRTI ČIN
EKSODA
PRVI DEO: UZAJAMNI POZDRAV
Kserkse, Hor.
KSERKSE
Lele meni!
Ah, nesrećna mene! Kivna se sudba
oborila na me, nisam se nado!
Ah, kako se demon svirepo sruši
na persijsko pleme! Što ću sad jadan?
Ta noge mi klecaju, snaga mi klonu
kad ugledah ovde građane stare!
Ej, da je i mene, Dive, sa vojskom
što na vojnu pođe,
sudbina večitom pokrila tamom!
HOROVOĐA
O lele, o care, hrabre nam nestade vojske,
i velike slave persijske sile,
i cveta junaka,
što demon ga pokosi sada!
DRUGI DEO: TREN
UVODNA PESMA
HOR
A zemlja nam plače za porodom svojim,
za mladošću što je uništi Kserkse
i Hadove njome ispuni dvore;
sav cvet nam sa zemlje zaputi dole,
veštaci nam strelci, hiljade silne
po izbor junaka proguta borba!
Ej — junačke snage!
(Kserkse siđe i stane pred hor.)
Al' Azija zemlja, carstva nam care,
na kolena tužno, tužno se spušta.
Prva strofa
KSERKSE
Ah! Evo vam mene! Lelečem, kukam,
što jadan se rodu i zemlji otaca
na nesreću rodih!
HOR
Na povratku pozdrav učiniću tebi
naricaljkom tužnom, zapevkom bolnom
ko marijadinsko pleme što kuka,
lelekanjem, krikom, rekama suza.
Prva antistrofa
KSERKSE
Rastegnite krik i ridanje gorko
i u sav plačite mah! Ta bog se
okrenuo na me.
HOR
Naricaću plačem žalosnog roda
zbog narodnog jada, s poraza teška,
što more ga zada brodu i gradu,
oblivaću lice suzama silnim!
Druga strofa
Jonjani ih uništiše,
jonski Arej, brodom branjen,
dušmanima snagu dade,
po pučini vrzeći se
i po žalu smrti crne.
HOR
Kuku lele! Viči i sve pitaj,
gde ostade verna četa,
gde su ratni drugovi,
kakav beše Farandak,
Susan, Pelagon,
Dotam pa Agdabat, Psamis
i Susiskan
iz Agbatane?
Druga antistrofa
KSERKSE
Mrtvi onde ostadoše,
s tirske lađe potonuše,
salaminska obala ih
ljubi sada, telom svojim
njene tvrde biju hridi.
HOR
Kuku lele! Kud ti Farnuh ode,
i smeoni Ariomard?
Kud Seualko, vitez tvoj,
Lilej, slavne loze sin,
Memfis i Tarib?
Kud Masistar i Artembar
i Histehma?
Za njih pitam te.
Treća strofa
KSERKSE
Avaj, avaj meni!
Starodrevnu ugledaše
mrsku Atinu,
jedan udar sve ih sruši.
Lele, lele!
Sad se na žalu praćakaju jadni!
HOR
Zar i onaj Persijanac,
verno oko, neizmerne
mirijade što je brojao,
Batanohov sinak mili,
kome Sesam ded je bio,
a Megabat praded, — onde osta nam?
Pa i Parta, golemoga Ebara
onde pusti, pusti? Teška udesa!
Zlo na zlo gordim javljaš Persijancima.
Treća antistrofa
KSERKSE
Podstičeš mi čežnju
za smeonim drugovima,
grozan li, grozan,
mrzak, strašan jad mi zboriš!
Vrišti mi srce u grudima, vrišti.
HOR
Čeznem i za ostalima:
za vojvodom mardskih četa —
Ksantom, hrabrim Anharom,
za Dijeksom i Arsakom,
vojvodama konjaničkim,
i za Kegdadatom, i za Litimnom,
i za Tolmom, kopljanikom nesitim.
Čudno mi je, čudno što te ne prate
za šatorom, tvojim carskim kolima!
TREĆI DEO:IJALEM
Četvrta strofa
KSERKSE
Izginuše vojske moje vojvode.
HOR
Izginuše bez slave!
KSERKSE
Avaj, avaj! Kuku lele!
HOR
Kuku lele, bogovi!
Jasno nenadanim zlom
oštar Bedin otkriste nam vid!
Četvrta antistrofa
KSERKSE
Udari nas nesreća vekovita!
HOR
Udari nas, jasno je.
KSERKSE
Sveže, sveže rane, rane!
HOR
Na mornare jonske nas
ne povede srećan čas.
Ratne sreće ne bi za rod persijski!
Peta strofa
KSERKSE
Kako ne? Tolika moć, a poraz stiže me!
HOR
Šta osta, jadniče, od Persijanaca?
KSERKSE
(pokazujući na se)
Ostatak vojske sve da l' vidiš pred sobom?
HOR
Ta vidim! Vidim.
KSERKSE
Za strele samo ovaj tul —
HOR
To samo veliš sačuva?
KSERKSE
Tu za strele riznicu.
HOR
Od sveg blaga mrvicu!
KSERKSE
Sva mi pomoć propade!
HOR
Narod jonski boja se ne boji.
Peta antistrofa
KSERKSE
Hrabar narod! Jade neslućene dočekah.
HOR
Ti misliš na potučenu mornaricu?
KSERKSE
Zbog nesreće razderah ruho na sebi!
HOR
Ah! Lele, lele!
KSERKSE
Još ljući bol no lelek taj!
HOR
To dvostruk je i trostruk bol.
KSERKSE
Jad, — al' radost dušmanu.
HOR
Sva nam snaga slomljena!
KSERKSE
Sam sam, — pratnja pade sva!
HOR
Sve mi drage progutali vali.
Šesta strofa
KSERKSE
Oplakuj jad, oplakuj! Hajde u dvor mi!
HOR
0 ljute muke, preljute.
KSERKSE
Ja plačem, ti otplakuj mi!
HOR
Sad kukat moram, gospodaru.
KSERKSE
Pa kukaj, pesmu za mnom poj!
HOR - KSERKSE
Lele meni! Lele meni!
Pritiskuje nas teška nesreća!
I ljuti bol nas grize!
Šesta antistrofa
KSERKSE
Ah! Bij se, bij se, stenji meni za volju!
HOR
To bolnu za bol bolan dar.
KSERKSE
Ja plačem, ti otplakuj mi!
HOR
O jao! Muke, muke moje!
KSERKSE
Moj lelek prati lelekom!
HOR - KSERKSE
Lele meni! Lele meni!
Ko pratnja crno, bolno busanje
pridružuje se plaču mom.
Sedma strofa
KSERKSE
I grudi bij i ridaj misijski!
HOR
Bolno, bolno!
KSERKSE
I dlake srebrne iz brade čupaj mi!
HOR
Svom snagom čupaću je od muke.
KSERKSE
Svim vriskom vrišti mi!
HOR
Hoću i to!
Sedma antistrofa
KSERKSE
Sa grudi ruho kidaj prstima!
HOR
Svom snagom čupaću je od muke.
KSERKSE
I suze prolivaj!
HOR
Obliše me!
Epoda
KSERKSE
Ja plačem, ti otplakuj mi!
HOR
Ah! Lele, lele!
KSERKSE
Hajde u dvor s lelekom!
HOR
Avaj, avaj!
KSERKSE
Jao, jao, strašni pute, zemljo persijska!
HOR
...................................
KSERKSE
U gradu vrisak svugde.
HOR
Da, vrisak razleže se!
KSERKSE
Plači, tiho krači!
HOR
Jao, jao, strašni pute, zemljo persijska!
KSERKSE
Avaj, avaj! Troveslice —
avaj, avaj! — lađe spremiše im grob.
HOR
Gorkim pratiću te ridanjem.
(Hor ide za Kserksom.)