Пера Мрконић

Моли бога Мрконићу Пера,
Да се гора у лист преодене,
А ливада у зелену траву,
Да он, јунак, оде у хајдуке,
Да похара три села приморја
И од мајке нејака Јакова.
Што желио, Бог му поклонио,
Те се гора у лист преодену
И ливада у зелену траву,
И он, јунак, оде у хајдуке,
И похара три села приморја
И од мајке нејака Јакова.
Љуто кука Јаковљева мајка:
„Богом брате, Мрконићу Перо,
„Изведи ми нејака Јакова,
„Да му види бело лице мајка."
Ал' се Пера из горе одзива:
„Јеси чула, Јаковљева мајко,
„Нас тридесет, тридесет дуката
„И тридесет завезаних поша,
„Мене, Пери, сребрну челенку,
„Девет пера од дванаест стуба,
„Извешћу ти нејака Јакова."
То је јадна испросила мајка
Кој' од кума, кој' од пријатеља.
Иде мајка гором кукајући:
„Богом брате, Мрконићу Перо,
„Ево теби тридесет дуката
„И тридесет завезаних поша,
„Тебе, Пери, сребрна челенка,
„Девет пера од дванаест стуба.
„Изведи ми нејака Јакова,
„Да му види бело лице мајка.“
Ал' се Пера из горе одзива:
„Јеси чула, Јаковљева мајко,
„Дотерај ми са мора галију.
„У талију девет галијаша.“
То је јадна испросила мајка
Кој' од кума, кој' од пријатеља.
Иде мајка гором кукајући:
„Богом брате, Мрконићу Перо,
„Ево теби са мора галија,
„У галији девет галијаша.
„Изведи ми нејака Јакова,
„Да му види бело лице мајка.“
Кад је Пера саслушао речи,
Брже коље нејака Јакова,
Па испече плеће од Јакова
И наточи крви Јаковљеве:
„Ходи, мајко, мало ужинати,
„Нејак ти се Јаков успавао,
„Како ти се пробудити не ће."
Села мајка мало ужинати,
Ал' повика иза горе вила:
„Зло си села, а горе ти било,
„Какву су ти ужину изнели:
„Испекли ти плеће Јаковљево,
„Место вина крви Јаковљеве."
Кад је мајка саслушала речи,
Ди је пала , ту је и остала,
Ту је старе кости оставила.

Извор

Б.М. 1875. Српске народне песме. Панчево, Наклада и штампарија браће Јовановића. стр. 77-79.