Pera Mrkonić

Moli boga Mrkoniću Pera,
Da se gora u list preodene,
A livada u zelenu travu,
Da on, junak, ode u hajduke,
Da pohara tri sela primorja
I od majke nejaka Jakova.
Što želio, Bog mu poklonio,
Te se gora u list preodenu
I livada u zelenu travu,
I on, junak, ode u hajduke,
I pohara tri sela primorja
I od majke nejaka Jakova.
Ljuto kuka Jakovljeva majka:
„Bogom brate, Mrkoniću Pero,
„Izvedi mi nejaka Jakova,
„Da mu vidi belo lice majka."
Al' se Pera iz gore odziva:
„Jesi čula, Jakovljeva majko,
„Nas trideset, trideset dukata
„I trideset zavezanih poša,
„Mene, Peri, srebrnu čelenku,
„Devet pera od dvanaest stuba,
„Izvešću ti nejaka Jakova."
To je jadna isprosila majka
Koj' od kuma, koj' od prijatelja.
Ide majka gorom kukajući:
„Bogom brate, Mrkoniću Pero,
„Evo tebi trideset dukata
„I trideset zavezanih poša,
„Tebe, Peri, srebrna čelenka,
„Devet pera od dvanaest stuba.
„Izvedi mi nejaka Jakova,
„Da mu vidi belo lice majka.“
Al' se Pera iz gore odziva:
„Jesi čula, Jakovljeva majko,
„Doteraj mi sa mora galiju.
„U taliju devet galijaša.“
To je jadna isprosila majka
Koj' od kuma, koj' od prijatelja.
Ide majka gorom kukajući:
„Bogom brate, Mrkoniću Pero,
„Evo tebi sa mora galija,
„U galiji devet galijaša.
„Izvedi mi nejaka Jakova,
„Da mu vidi belo lice majka.“
Kad je Pera saslušao reči,
Brže kolje nejaka Jakova,
Pa ispeče pleće od Jakova
I natoči krvi Jakovljeve:
„Hodi, majko, malo užinati,
„Nejak ti se Jakov uspavao,
„Kako ti se probuditi ne će."
Sela majka malo užinati,
Al' povika iza gore vila:
„Zlo si sela, a gore ti bilo,
„Kakvu su ti užinu izneli:
„Ispekli ti pleće Jakovljevo,
„Mesto vina krvi Jakovljeve."
Kad je majka saslušala reči,
Di je pala , tu je i ostala,
Tu je stare kosti ostavila.

Izvor

B.M. 1875. Srpske narodne pesme. Pančevo, Naklada i štamparija braće Jovanovića. str. 77-79.