0001 На хиљаду и шест стотина
0002 И при њима седамдесет љета,
0003 Једно јутро у прољетни данак,
0004 Кликну вила с Перашке планине,
0005 Тер дозивље у мјесту Перасту
0006 И овако вила кликоваше:
0007 „Старјешине од Пераста мјеста,
0008 Да вам кажем чудо и зламење
0009 Од једнога боја поморскога
0010 Што чинише два перашка брода
0011 У портићу краја Арбаније,
0012 Један брод је Ћирковића Ст’јепа,
0013 А други је Дуковић’ Гргура.
0014 Ево данас иде пети данак,
0015 Не бјеше се приказало сунце,
0016 Кад на портић Барбарези Турци
0017 Су пет брода скупа доједрише,
0018 Зашто бјеху они обазнали
0019 Да перашки ту бродови бјеху
0020 За трговат’ с доста блага дошли.
0021 Не могући у портић уљести,
0022 Ови силни Барбарези Турци
0023 У пет лађа војске укрцаше,
0024 С једним топом сваку оружаше
0025 И послаше на перашке броде
0026 Да их буду по сили хватати.
0027 Справили се бјеху Пераштани
0028 Како су их били угледали,
0029 Ал’ су прије Бога завапили
0030 И блажену од Шкарпјела Госпу
0031 Да им они у помоћи буду,
0032 Коју помоћ јесу одржали,
0033 Како ћу ви сада показати.
0034 Тада на њих они ударише
0035 Из топова ка’ и џефердара.
0036 Једну лађу, која прва бјеше,
0037 Утопише у сињему мору
0038 И сву војску која у њу бјеше,
0039 Дв Турчина сама ухитише
0040 Што пливаху и аман прошаху.
0041 Ал’ на ово не бјеше доспјело,
0042 Зашто они броди барбарези
0043 Наближње се к њима примакнуше
0044 Из топовах огањ просипљући,
0045 И њихове све четири лађе
0046 Свег напријед на пришу иду.
0047 Ал’ се брану млади Пераштани
0048 Ударући огњем неприставно,
0049 Не даду им ближње приступити,
0050 А некмоли на јуришу доћи;
0051 И за цио они први данак
0052 Не присташе они боја бити
0053 Докле се је данак помрачио,
0054 Тад присташе б’јени и уморни.
0055 Опет сутра кад је зора била,
0056 Поновише боја жестокога,
0057 И заваздан они боја бише,
0058 И залуду праха истратише,
0059 И Турака доста изгубише
0060 И у ноћ се опет поврнуше,
0061 Пуни страха и срамотна јада.
0062 У два дана реченога боја
0063 Барбареза погинуло бјеше
0064 Баш стотина и шездесет друга.
0065 Али доста Турака бијаше,
0066 Зато они пристат’ не могоше,
0067 Нег’ топове на крају ставише,
0068 На Бардасти метериз успеше,
0069 Окле сутра, трећи данак бјеше,
0070 Ударући огњем без престанка,
0071 Утопише два перашка брода!”
0072 Ово вила све потанко каза
0073 Кликујући с Перашке планине;
0074 Не бјеше се уморила вила,
0075 Нег’ пристаде да почути може
0076 Како плачу перашке ђевојке,
0077 С њима мајке и удове младе
0078 На зле гласе што од виле чуше.
0079 Ал’ се вила ожалости њима
0080 И преузе њима говорити:
0081 „Пристаните, перашке ђевојке
0082 И остале мајке и љубовце,
0083 Ево видим низа сиње море
0084 Двије лађе пут Пераста иду,
0085 Домало ће у Перасту доћи —
0086 Сви нијесу ваши погинули
0087 Који су се у портићу били!
0088 Весел’те се, браћо Пераштани,
0089 Четири су само погинули —
0090 Једно ви је Ћирковића Ст’јепо,
0091 А друга три од обадва брода;
0092 Јуначки су они боја били
0093 И поштено јесу погинули,
0094 То је вама свијема поштење,
0095 Јер су саме броде изгубили
0096 Након три дни боја жестокога!
0097 Остали се јесу сачували
0098 И побјегли, како их видите,
0099 И собом су злато донијели
0100 И четири оне мртве главе
0101 Да бисте их љепо укопали,
0102 Јер јуначки јесу погинули!”
САНУ IV - Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.
