0001 Na hiljadu i šest stotina
0002 I pri njima sedamdeset ljeta,
0003 Jedno jutro u proljetni danak,
0004 Kliknu vila s Peraške planine,
0005 Ter dozivlje u mjestu Perastu
0006 I ovako vila klikovaše:
0007 „Starješine od Perasta mjesta,
0008 Da vam kažem čudo i zlamenje
0009 Od jednoga boja pomorskoga
0010 Što činiše dva peraška broda
0011 U portiću kraja Arbanije,
0012 Jedan brod je Ćirkovića St’jepa,
0013 A drugi je Duković’ Grgura.
0014 Evo danas ide peti danak,
0015 Ne bješe se prikazalo sunce,
0016 Kad na portić Barbarezi Turci
0017 Su pet broda skupa dojedriše,
0018 Zašto bjehu oni obaznali
0019 Da peraški tu brodovi bjehu
0020 Za trgovat’ s dosta blaga došli.
0021 Ne mogući u portić uljesti,
0022 Ovi silni Barbarezi Turci
0023 U pet lađa vojske ukrcaše,
0024 S jednim topom svaku oružaše
0025 I poslaše na peraške brode
0026 Da ih budu po sili hvatati.
0027 Spravili se bjehu Peraštani
0028 Kako su ih bili ugledali,
0029 Al’ su prije Boga zavapili
0030 I blaženu od Škarpjela Gospu
0031 Da im oni u pomoći budu,
0032 Koju pomoć jesu održali,
0033 Kako ću vi sada pokazati.
0034 Tada na njih oni udariše
0035 Iz topova ka’ i džeferdara.
0036 Jednu lađu, koja prva bješe,
0037 Utopiše u sinjemu moru
0038 I svu vojsku koja u nju bješe,
0039 Dv Turčina sama uhitiše
0040 Što plivahu i aman prošahu.
0041 Al’ na ovo ne bješe dospjelo,
0042 Zašto oni brodi barbarezi
0043 Nabližnje se k njima primaknuše
0044 Iz topovah oganj prosipljući,
0045 I njihove sve četiri lađe
0046 Sveg naprijed na prišu idu.
0047 Al’ se branu mladi Peraštani
0048 Udarući ognjem nepristavno,
0049 Ne dadu im bližnje pristupiti,
0050 A nekmoli na jurišu doći;
0051 I za cio oni prvi danak
0052 Ne pristaše oni boja biti
0053 Dokle se je danak pomračio,
0054 Tad pristaše b’jeni i umorni.
0055 Opet sutra kad je zora bila,
0056 Ponoviše boja žestokoga,
0057 I zavazdan oni boja biše,
0058 I zaludu praha istratiše,
0059 I Turaka dosta izgubiše
0060 I u noć se opet povrnuše,
0061 Puni straha i sramotna jada.
0062 U dva dana rečenoga boja
0063 Barbareza poginulo bješe
0064 Baš stotina i šezdeset druga.
0065 Ali dosta Turaka bijaše,
0066 Zato oni pristat’ ne mogoše,
0067 Neg’ topove na kraju staviše,
0068 Na Bardasti meteriz uspeše,
0069 Okle sutra, treći danak bješe,
0070 Udarući ognjem bez prestanka,
0071 Utopiše dva peraška broda!”
0072 Ovo vila sve potanko kaza
0073 Klikujući s Peraške planine;
0074 Ne bješe se umorila vila,
0075 Neg’ pristade da počuti može
0076 Kako plaču peraške đevojke,
0077 S njima majke i udove mlade
0078 Na zle glase što od vile čuše.
0079 Al’ se vila ožalosti njima
0080 I preuze njima govoriti:
0081 „Pristanite, peraške đevojke
0082 I ostale majke i ljubovce,
0083 Evo vidim niza sinje more
0084 Dvije lađe put Perasta idu,
0085 Domalo će u Perastu doći —
0086 Svi nijesu vaši poginuli
0087 Koji su se u portiću bili!
0088 Vesel’te se, braćo Peraštani,
0089 Četiri su samo poginuli —
0090 Jedno vi je Ćirkovića St’jepo,
0091 A druga tri od obadva broda;
0092 Junački su oni boja bili
0093 I pošteno jesu poginuli,
0094 To je vama svijema poštenje,
0095 Jer su same brode izgubili
0096 Nakon tri dni boja žestokoga!
0097 Ostali se jesu sačuvali
0098 I pobjegli, kako ih vidite,
0099 I sobom su zlato donijeli
0100 I četiri one mrtve glave
0101 Da biste ih ljepo ukopali,
0102 Jer junački jesu poginuli!”
Izvor
SANU IV - Srpske narodne pjesme iz neobjavljenih rukopisa Vuka Stef. Karadžića, Srpska akademija nauka i umetnosti, Odeljenje jezika i književnosti, Beograd 1974.
