Књигу пише паша господине,
Из Травника града бијелога,
Па је шаље од Змијана кнезу:
„Вај богом ти од Змијана кнеже!
„Гради мени до тридесет зграда: 5
„И гради ми чардак на ступове;
„И справљај ми господску вечеру
„Сваку зграду по једну дјевојку,
„А у чардак кћерцу јединицу
„Јединицу Милицу дјевојку... 10
Књигу штије од Змијана кнеже,
Књигу штије а сузе прољева
Гледала га кћерца јединица,
Па ’на пита од Змијана кнеза:
„„Мој бабајко од Змијана кнеже! 15
„„Која ти је голема невоља,
„„Те ти цв’јелиш и сузе прољеваш?
Говори јој од Змијана кнеже:
„„„Ој Милице моје драго дјете!
Дође м’ писмо из Травника града, 20
Од онога паше господина;
Мени пише паша господине
Да му градим до тридесет зграда,
И да градим чардак на ступове,
И да справљам господску вечеру 25
Вај Милице моје дјете драго!
Лако би му зграде саградио,
Лако би му чардак саградио,
Лако би му вечеру справио,
,,„„Ал неда нико л’јепе дјевојке. 30
Говори му Милица дјевојка:
Не брини се мој бабајко драги!
Ја имадем једног побатима,
У планини Мијата ајдука.
Књигу пише Милица дјевојка. 35
У планину Мијату ајдуку:
Ој Мијате мој по богу брате!
Ако имаш тридееет момака
Голобради као дјевојака,..
Од’ амо и води и’ Мијате. 40
А Мијат је књигу однисао:
Ој Милице лијепа дјевојко!
Ево имам петнајест момака
Голобради као дјевојака
А петнајест осредњијех људи; 45
Ти приправи устру и сапуна,
Од стара ћу начинити млада.
Даје рока Мијате ајдуче
Даје рока за осам данака;
А кад прође осам б’јели дана 50
Мијат иде до кнезове куле,
И са њиме тридесет ајдука.
Кад је доша’ Мијате ајдуче
Онда своме друштву говорио:
Браћо моја петнајест јунака! 55
Облачите робу дјевојачку;
Брите браду петнајест јунака
И облач’те робу дјевоЈачку.
Обуче се петнајест јунака,
Обукоше робу дјевојачку 60
Неби река’ ваи да су дјевојке;...
Обрија се петнајест јунака
Обукоше робу дјевојачку
Неби река’ ван да су дјевојке.
А кад стаде Мијате ајдуче 65
А кад стаде он бријати браду,
Браду брије а за брк се вата
Засукао мрка брка свога:
Ој Милице лијепа дјевојко!
Не б’ љубио мрк’ одсјецати брк’ 70
Да ми дадеш три кварте цекина;
За твоју га вољу одсјећ' морам,
Волим мрка ја одсјећи брка
Нег’ да тебе туркесина љуби!
Кад с’ обрија Мијате ајдуче, 75
Он облачи робу Миличину;
Он обуче танану кошуљу
Под кошуљом до два самокреса,
Међу њима мача поганога,
Пресвијетлу сабљу палатинку; 80
Сву обуче робу Миличину
Неби река’ ван да је дјевојка.
Таман ми се Мијат оправио
Ал’ ти ето паша од Травника,
И са пашом тридесет Турака, 85
Па говори паша господине:
Вај богом ти од Змијана кнеже!
Јеси ли ми зграде саградио
Јеси ли ми чардак саградио
Јеси ли ми вечеру справио? 90
А гдје су ми лијепе дјевојке?
Вели њему од Змијана кнеже:
Ја сам теби зграде саградио
Ја сам теби чардак саградио,
И теби сам вечеру справио 95
Приправио тријест дјевојака.
Кажи кнеже где су ти дјевојке?
Ал’ ето ти тридесет ајдука
Баш на место трид’ест дјевојака
Само оста Мијате ајдуче 100
Баш на мјесто Милице дјевојке.
Загледа се паша господине
Па говори паша господине:
Ој Милице лијепа дјевојко!
Што се јеси тако зажаштрла 105
Канда с’ рода Мијата ајдука?!
А Мијат му тио одговара:
Тако м’ бога паша господине!
Ја га н’јесам чула ни видила
Камо л да сам рода његовога. 110
Вечераше господску вечеру!
Оде брате тридесет ајдука
Ш њима оде тридесет Турака
Они одош’ у тридесет зграда;
Оде Мијат с пашом господином. 115
Сједе паша на меке душеке,
Па говори Милици дјевојци:
Изујде ме Милице дјевојко!
А Мијат му оштро одговара:
Од отале паша господине! 120
Које о6’о тај ће и изути. —
Говори јој паша господине:
Распаш’де ме Милице дјевојко!
Мијат њему оштро одговара:
Од отале паша господине! 125
Ко ј’ опаса тај ће разпасати.
Ал говори паша господине:
Вај Милице лијепа дјевојко!
Заман си се тако зажаштрла
Ноћас тебе’ оћу обљубити 130
А ујтру ти бабу погубити.
Пригрли га Мијате ајдуче
Док извади танку венедику,
На главу му цијев наслонио
Па запали танку венедику 135
Оде глава на триста комада;
Прилеже се у тридесет зграда,
И опали тридесет ајдука
И побише тридесет Турака
Од ајдука никва рањеника, 140
Од Турака ниђе ни гласника.
Кад свануло и грануло сунце,
Ал говори од Змијана кнеже:
Што би саде Мијате ајдуче
Што б’ Мијате мој по богу брате? 145
Одговара Мијате а дуче:
Не будали кнеже од Змијана!
Ван ти купи ма стотину коња
Узећу ти кућство и покућство,
Узећу ти житак и иматак, 150
Превешћу те и Уну и Дрину
Превешћу те воду Костајницу.
Извешћу те у Банију равну;
Па ти ајде у Банију равну
Ја ћу назад у горицу црну. 155
Купи кнеже сву стотину коња;
Узе Мијат кућство и покућство,
И узимље житак и иматак,
Превезе га и Уну и Дрину
И превезе воду Костајницу, 160
Извезе га у Банију равну.
Узе кнеже до кварту цекина
Па даде је Мијату ајдуку:
На Мијате ту кварту цекина!
Подијели себи и свем друштву. 165
Говори му Мијате ајдуче:
Збогом кнеже у Банију равну!
А ја идем у горицу црну.
Оде кнеже у Банију равну
Мијат оде у горицу црну.170
