Knjigu piše paša gospodine,
Iz Travnika grada bijeloga,
Pa je šalje od Zmijana knezu:
„Vaj bogom ti od Zmijana kneže!
„Gradi meni do trideset zgrada: 5
„I gradi mi čardak na stupove;
„I spravljaj mi gospodsku večeru
„Svaku zgradu po jednu djevojku,
„A u čardak kćercu jedinicu
„Jedinicu Milicu djevojku... 10
Knjigu štije od Zmijana kneže,
Knjigu štije a suze proljeva
Gledala ga kćerca jedinica,
Pa ’na pita od Zmijana kneza:
„„Moj babajko od Zmijana kneže! 15
„„Koja ti je golema nevolja,
„„Te ti cv’jeliš i suze proljevaš?
Govori joj od Zmijana kneže:
„„„Oj Milice moje drago djete!
Dođe m’ pismo iz Travnika grada, 20
Od onoga paše gospodina;
Meni piše paša gospodine
Da mu gradim do trideset zgrada,
I da gradim čardak na stupove,
I da spravljam gospodsku večeru 25
Vaj Milice moje djete drago!
Lako bi mu zgrade sagradio,
Lako bi mu čardak sagradio,
Lako bi mu večeru spravio,
,,„„Al neda niko l’jepe djevojke. 30
Govori mu Milica djevojka:
Ne brini se moj babajko dragi!
Ja imadem jednog pobatima,
U planini Mijata ajduka.
Knjigu piše Milica djevojka. 35
U planinu Mijatu ajduku:
Oj Mijate moj po bogu brate!
Ako imaš trideeet momaka
Golobradi kao djevojaka,..
Od’ amo i vodi i’ Mijate. 40
A Mijat je knjigu odnisao:
Oj Milice lijepa djevojko!
Evo imam petnajest momaka
Golobradi kao djevojaka
A petnajest osrednjijeh ljudi; 45
Ti pripravi ustru i sapuna,
Od stara ću načiniti mlada.
Daje roka Mijate ajduče
Daje roka za osam danaka;
A kad prođe osam b’jeli dana 50
Mijat ide do knezove kule,
I sa njime trideset ajduka.
Kad je doša’ Mijate ajduče
Onda svome društvu govorio:
Braćo moja petnajest junaka! 55
Oblačite robu djevojačku;
Brite bradu petnajest junaka
I oblač’te robu djevoJačku.
Obuče se petnajest junaka,
Obukoše robu djevojačku 60
Nebi reka’ vai da su djevojke;...
Obrija se petnajest junaka
Obukoše robu djevojačku
Nebi reka’ van da su djevojke.
A kad stade Mijate ajduče 65
A kad stade on brijati bradu,
Bradu brije a za brk se vata
Zasukao mrka brka svoga:
Oj Milice lijepa djevojko!
Ne b’ ljubio mrk’ odsjecati brk’ 70
Da mi dadeš tri kvarte cekina;
Za tvoju ga volju odsjeć' moram,
Volim mrka ja odsjeći brka
Neg’ da tebe turkesina ljubi!
Kad s’ obrija Mijate ajduče, 75
On oblači robu Miličinu;
On obuče tananu košulju
Pod košuljom do dva samokresa,
Među njima mača poganoga,
Presvijetlu sablju palatinku; 80
Svu obuče robu Miličinu
Nebi reka’ van da je djevojka.
Taman mi se Mijat opravio
Al’ ti eto paša od Travnika,
I sa pašom trideset Turaka, 85
Pa govori paša gospodine:
Vaj bogom ti od Zmijana kneže!
Jesi li mi zgrade sagradio
Jesi li mi čardak sagradio
Jesi li mi večeru spravio? 90
A gdje su mi lijepe djevojke?
Veli njemu od Zmijana kneže:
Ja sam tebi zgrade sagradio
Ja sam tebi čardak sagradio,
I tebi sam večeru spravio 95
Pripravio trijest djevojaka.
Kaži kneže gde su ti djevojke?
Al’ eto ti trideset ajduka
Baš na mesto trid’est djevojaka
Samo osta Mijate ajduče 100
Baš na mjesto Milice djevojke.
Zagleda se paša gospodine
Pa govori paša gospodine:
Oj Milice lijepa djevojko!
Što se jesi tako zažaštrla 105
Kanda s’ roda Mijata ajduka?!
A Mijat mu tio odgovara:
Tako m’ boga paša gospodine!
Ja ga n’jesam čula ni vidila
Kamo l da sam roda njegovoga. 110
Večeraše gospodsku večeru!
Ode brate trideset ajduka
Š njima ode trideset Turaka
Oni odoš’ u trideset zgrada;
Ode Mijat s pašom gospodinom. 115
Sjede paša na meke dušeke,
Pa govori Milici djevojci:
Izujde me Milice djevojko!
A Mijat mu oštro odgovara:
Od otale paša gospodine! 120
Koje o6’o taj će i izuti. —
Govori joj paša gospodine:
Raspaš’de me Milice djevojko!
Mijat njemu oštro odgovara:
Od otale paša gospodine! 125
Ko j’ opasa taj će razpasati.
Al govori paša gospodine:
Vaj Milice lijepa djevojko!
Zaman si se tako zažaštrla
Noćas tebe’ oću obljubiti 130
A ujtru ti babu pogubiti.
Prigrli ga Mijate ajduče
Dok izvadi tanku venediku,
Na glavu mu cijev naslonio
Pa zapali tanku venediku 135
Ode glava na trista komada;
Prileže se u trideset zgrada,
I opali trideset ajduka
I pobiše trideset Turaka
Od ajduka nikva ranjenika, 140
Od Turaka niđe ni glasnika.
Kad svanulo i granulo sunce,
Al govori od Zmijana kneže:
Što bi sade Mijate ajduče
Što b’ Mijate moj po bogu brate? 145
Odgovara Mijate a duče:
Ne budali kneže od Zmijana!
Van ti kupi ma stotinu konja
Uzeću ti kućstvo i pokućstvo,
Uzeću ti žitak i imatak, 150
Prevešću te i Unu i Drinu
Prevešću te vodu Kostajnicu.
Izvešću te u Baniju ravnu;
Pa ti ajde u Baniju ravnu
Ja ću nazad u goricu crnu. 155
Kupi kneže svu stotinu konja;
Uze Mijat kućstvo i pokućstvo,
I uzimlje žitak i imatak,
Preveze ga i Unu i Drinu
I preveze vodu Kostajnicu, 160
Izveze ga u Baniju ravnu.
Uze kneže do kvartu cekina
Pa dade je Mijatu ajduku:
Na Mijate tu kvartu cekina!
Podijeli sebi i svem društvu. 165
Govori mu Mijate ajduče:
Zbogom kneže u Baniju ravnu!
A ja idem u goricu crnu.
Ode kneže u Baniju ravnu
Mijat ode u goricu crnu.170
