Паша Подгорица и Ђуро чобан-баша

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

0001 Синоћ паша на језера паде,
0002 На Језера под Брда камена;
0003 Кад у јутру јутро освануло,
0004 Себи зове Брђанске кнезове.
0005 К њему дође тридесет кнезова.
0006 Њима паша стаде говорити:
0007 „Јесте л’ чули, Брђански кнезови!
0008 „Нема л’ овђе у вашим Брдима
0009 „Ја ђевојка, јали удовица,
0010 „Да која би била пашиница?
0011 „Ја невјеста скоро доведена,
0012 „Да је љубим, док сам у Брдима?”
0013 Сви кнезови ништа не говоре,
0014 Сам говори кнеже Владисаве,
0015 Зло говори, да га Бог убије!
0016 „Јеси л’ чуо, пашо господине!
0017 „Овђе нема у нашим Брдима
0018 „Ни ђевојке нити удовице,
0019 „Да која би била пашиница;
0020 „Веће има танана невјеста,
0021 „Баш невјеста скоро доведена
0022 „У Војводе Ватрице Стјепана,
0023 „Ја је јесам просио за сина,
0024 „Па препроси Ватрица Стјепане;
0025 „Љепоте јој у приморју нема,
0026 „Чини ми се, би за тебе била.”
0027 Кад то чуо паша Подгорица,
0028 Он дозивље делибашу Ибра:
0029 „Јеси л’ чуо, делибаша Ибро!
0030 „Хајде узми тридесет делија,
0031 „Вод’ их кули Ватрице Стјепана,
0032 „Бијелу му кулу оборите,
0033 „И његову љубу заробите,
0034 „Довед’те је мени под шатора;
0035 „Ак’ Стјепана дома застанете,
0036 „Русу њему одс’јеците главу,
0037 „Да ми курва после не досади.”
0038 Опет вели кнеже Владисаве:
0039 „Јеси л’ чуо, пашо господине!
0040 „Ког т’ је жао, не шаљи га онђе,
0041 „Јер је курвић Ватрица Стјепане,
0042 „Хоће онђе млоги останути.”
0043 А то паша ни да слуша не ће.
0044 Узе Ибро тридесет делија,
0045 Одведе их Стјепановој кули;
0046 У Стјепана лоша срећа била:
0047 Те ђетића дома не бијаше
0048 Ни код куле момка ни једнога.
0049 Отиш’о је ђетић у тазбину,
0050 У пунице у кршно приморје;
0051 Па му Турци кулу оборише,
0052 И вјерну му љубу заробише,
0053 Одведоше паши под шатора.―
0054 Ал’ повика вила са планине,
0055 Довикује чобан-башу Ђура
0056 А баш брата Ватрице Стјепана:
0057 „Јеси л’ чуо, чобан-баша Ђуро!
0058 „Б’јела ти је кула оборена,
0059 „Твоја мила снаха заробљена,
0060 „Одведена паши под шатора,
0061 „Нема дома твог брата Стјепана.”
0062 Кад то чуо чобан-баша Ђуро,
0063 Он потеже двије пушке мале
0064 Кад пукоше двије Даничкиње,
0065 Слегоше се брда у долине;
0066 То зачуло тридесет чобана,
0067 У мах они Ђуру долећеше,
0068 Али стоји пред овцама Ђуро,
0069 На танку се брешу одбочио
0070 И он сузе од образа лије.
0071 Вели њему тридесет чобана:
0072 „Да ти Ђуро, наша поглавицо!
0073 „Што измећеш пушке без невоље?
0074 „Кад ти није стадо оћерано.”
0075 Онда им је Ђуро говорио:
0076 „Браћо моја, тридесет чобана!
0077 „Да је моје стадо оћерано,
0078 „Ја бих стадо лако намакнуо,
0079 „Већ је мени горе учињено:
0080 „Б’јела ми је кула оборена,
0081 „Мила моја снаха заробљена,
0082 „Одведена паши под шатора,
0083 „Нема дома мог брата Стјепана,
0084 „Отиш’о је Стјепан у тазбину,
0085 „У пунице у кршно приморје,
0086 „Отиш’о је, да би не дошао!
0087 „Хај’те, браћо, ако Бога знате!
0088 „Да ми моју снаху одмолимо,
0089 „Одмолимо, ја да откупимо,
0090 „Ја да, браћо, на пушке отмемо.”
0091 А чобани, ка’ и б’јесни вуци,
0092 То сви они једва дочекаше,
0093 Па истекар пушке подасуше,
0094 Отидоше к паши на Језера.
0095 А кад пашин шатор угледаше,
0096 Онда им је Ђуро говорио:
0097 „Ој дружино, тридесет чобана!
0098 „Попадајте по зеленој трави,
0099 „А по земљи Бреше положите,
0100 „Ја сам идем паши под шатора,
0101 „Да се молим паши код кољена,
0102 „Не бих л’ мог’о снаху одмолити,
0103 „Одмолити, јали откупити;
0104 „Ако л’, браћо, вајде ми не буде,
0105 „Доиста ћу заметнути кавгу;
0106 „А кад пукне моја танка Бреша,
0107 „Ви скочите из зелене траве.
0108 „Међу Турке ватру оборите,
0109 „Иза ватре Турак’ што остане,
0110 „За оштро се гвожђе приватите,
0111 „Па у Турке јуриш учините,
0112 „Ако бих ја онђе погинуо,
0113 „Не би л’ мене, браћо, осветили.”
0114 То изрече чобан-баша Ђуро,
0115 Па он оде к пашину шатору.
0116 Мудар био, мудро се водио,
0117 Провуче се паши под шатора,
0118 Па се моли паши код кољена,
0119 Љуби пашу у скут и у руку,
0120 И серџаду паши под кољеном:
0121 „Молим ти се, пашо господине!
0122 „Дај ти мени моју милу снашу,
0123 „Ево теби хиљаду дуката,
0124 „И ево ти хиљада оваца.”
0125 Онда стаде паша бесједити:
0126 „Гледај курве, једног чобанина!
0127 „Ђе је дош’о, да изгуби главу!
0128 „Да откупи роба од јунака!
0129 „А на ноге, делибаша Ибро!
0130 „Устан’, курви осијеци главу.”
0131 Кад то чуо чобан-баша Ђуро,
0132 Измаче се мало пред шатора,
0133 Нави Брешу на лијеву руку,
0134 Десном руком живу ватру даје,
0135 На пашу је ватру оборио,
0136 Но је пашу Ибро заклонио;
0137 Он је Ибра добро обранио,
0138 Баш под калпак у чело бијело,
0139 Њему чело на четверо пуче,
0140 Чело пуче, очи му скочише,
0141 Мртав Ибро испред паше паде.
0142 Кад то зачу тридесет чобана,
0143 А скочише на ноге из траве,
0144 Међу Турке ватру оборише,
0145 За оштро се гвођже приватише,
0146 Међу Турке јуриш учинише,
0147 Исјекоше пашине делије,
0148 И ту пашу жива уватише,
0149 Свезаше му руке наопако,
0150 Одведоше Стјепановој кули.
0151 Истом Стјепан из тазбине дође,
0152 Па је брату Ђури бесједио:
0153 „Да мој брате, чобанине Ђуро!
0154 „Да нијеси погубио друштва?”
0155 А њему је Ђуро бесједио:
0156 „Н’јесам, брате, друштва погубио,
0157 „Већ једнога више задобио,
0158 „Задобио пашу Подгорицу.”
0159 То Стјепану врло мило било.
0160 Кад он више пашу Подгорицу,
0161 Прореза му зелену доламу,
0162 Па га узја, како и парипа,
0163 Одјаха га граду Дубровнику,
0164 Па продаде њега у Латине,
0165 У Латине, за меке рушпије,
0166 Нека вуче по мору галије!