Paša Podgorica i Đuro čoban-baša

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu

0001 Sinoć paša na jezera pade,
0002 Na Jezera pod Brda kamena;
0003 Kad u jutru jutro osvanulo,
0004 Sebi zove Brđanske knezove.
0005 K njemu dođe trideset knezova.
0006 Njima paša stade govoriti:
0007 „Jeste l’ čuli, Brđanski knezovi!
0008 „Nema l’ ovđe u vašim Brdima
0009 „Ja đevojka, jali udovica,
0010 „Da koja bi bila pašinica?
0011 „Ja nevjesta skoro dovedena,
0012 „Da je ljubim, dok sam u Brdima?”
0013 Svi knezovi ništa ne govore,
0014 Sam govori kneže Vladisave,
0015 Zlo govori, da ga Bog ubije!
0016 „Jesi l’ čuo, pašo gospodine!
0017 „Ovđe nema u našim Brdima
0018 „Ni đevojke niti udovice,
0019 „Da koja bi bila pašinica;
0020 „Veće ima tanana nevjesta,
0021 „Baš nevjesta skoro dovedena
0022 „U Vojvode Vatrice Stjepana,
0023 „Ja je jesam prosio za sina,
0024 „Pa preprosi Vatrica Stjepane;
0025 „Ljepote joj u primorju nema,
0026 „Čini mi se, bi za tebe bila.”
0027 Kad to čuo paša Podgorica,
0028 On dozivlje delibašu Ibra:
0029 „Jesi l’ čuo, delibaša Ibro!
0030 „Hajde uzmi trideset delija,
0031 „Vod’ ih kuli Vatrice Stjepana,
0032 „Bijelu mu kulu oborite,
0033 „I njegovu ljubu zarobite,
0034 „Doved’te je meni pod šatora;
0035 „Ak’ Stjepana doma zastanete,
0036 „Rusu njemu ods’jecite glavu,
0037 „Da mi kurva posle ne dosadi.”
0038 Opet veli kneže Vladisave:
0039 „Jesi l’ čuo, pašo gospodine!
0040 „Kog t’ je žao, ne šalji ga onđe,
0041 „Jer je kurvić Vatrica Stjepane,
0042 „Hoće onđe mlogi ostanuti.”
0043 A to paša ni da sluša ne će.
0044 Uze Ibro trideset delija,
0045 Odvede ih Stjepanovoj kuli;
0046 U Stjepana loša sreća bila:
0047 Te đetića doma ne bijaše
0048 Ni kod kule momka ni jednoga.
0049 Otiš’o je đetić u tazbinu,
0050 U punice u kršno primorje;
0051 Pa mu Turci kulu oboriše,
0052 I vjernu mu ljubu zarobiše,
0053 Odvedoše paši pod šatora.―
0054 Al’ povika vila sa planine,
0055 Dovikuje čoban-bašu Đura
0056 A baš brata Vatrice Stjepana:
0057 „Jesi l’ čuo, čoban-baša Đuro!
0058 „B’jela ti je kula oborena,
0059 „Tvoja mila snaha zarobljena,
0060 „Odvedena paši pod šatora,
0061 „Nema doma tvog brata Stjepana.”
0062 Kad to čuo čoban-baša Đuro,
0063 On poteže dvije puške male
0064 Kad pukoše dvije Daničkinje,
0065 Slegoše se brda u doline;
0066 To začulo trideset čobana,
0067 U mah oni Đuru dolećeše,
0068 Ali stoji pred ovcama Đuro,
0069 Na tanku se brešu odbočio
0070 I on suze od obraza lije.
0071 Veli njemu trideset čobana:
0072 „Da ti Đuro, naša poglavico!
0073 „Što izmećeš puške bez nevolje?
0074 „Kad ti nije stado oćerano.”
0075 Onda im je Đuro govorio:
0076 „Braćo moja, trideset čobana!
0077 „Da je moje stado oćerano,
0078 „Ja bih stado lako namaknuo,
0079 „Već je meni gore učinjeno:
0080 „B’jela mi je kula oborena,
0081 „Mila moja snaha zarobljena,
0082 „Odvedena paši pod šatora,
0083 „Nema doma mog brata Stjepana,
0084 „Otiš’o je Stjepan u tazbinu,
0085 „U punice u kršno primorje,
0086 „Otiš’o je, da bi ne došao!
0087 „Haj’te, braćo, ako Boga znate!
0088 „Da mi moju snahu odmolimo,
0089 „Odmolimo, ja da otkupimo,
0090 „Ja da, braćo, na puške otmemo.”
0091 A čobani, ka’ i b’jesni vuci,
0092 To svi oni jedva dočekaše,
0093 Pa istekar puške podasuše,
0094 Otidoše k paši na Jezera.
0095 A kad pašin šator ugledaše,
0096 Onda im je Đuro govorio:
0097 „Oj družino, trideset čobana!
0098 „Popadajte po zelenoj travi,
0099 „A po zemlji Breše položite,
0100 „Ja sam idem paši pod šatora,
0101 „Da se molim paši kod koljena,
0102 „Ne bih l’ mog’o snahu odmoliti,
0103 „Odmoliti, jali otkupiti;
0104 „Ako l’, braćo, vajde mi ne bude,
0105 „Doista ću zametnuti kavgu;
0106 „A kad pukne moja tanka Breša,
0107 „Vi skočite iz zelene trave.
0108 „Među Turke vatru oborite,
0109 „Iza vatre Turak’ što ostane,
0110 „Za oštro se gvožđe privatite,
0111 „Pa u Turke juriš učinite,
0112 „Ako bih ja onđe poginuo,
0113 „Ne bi l’ mene, braćo, osvetili.”
0114 To izreče čoban-baša Đuro,
0115 Pa on ode k pašinu šatoru.
0116 Mudar bio, mudro se vodio,
0117 Provuče se paši pod šatora,
0118 Pa se moli paši kod koljena,
0119 Ljubi pašu u skut i u ruku,
0120 I serdžadu paši pod koljenom:
0121 „Molim ti se, pašo gospodine!
0122 „Daj ti meni moju milu snašu,
0123 „Evo tebi hiljadu dukata,
0124 „I evo ti hiljada ovaca.”
0125 Onda stade paša besjediti:
0126 „Gledaj kurve, jednog čobanina!
0127 „Đe je doš’o, da izgubi glavu!
0128 „Da otkupi roba od junaka!
0129 „A na noge, delibaša Ibro!
0130 „Ustan’, kurvi osijeci glavu.”
0131 Kad to čuo čoban-baša Đuro,
0132 Izmače se malo pred šatora,
0133 Navi Brešu na lijevu ruku,
0134 Desnom rukom živu vatru daje,
0135 Na pašu je vatru oborio,
0136 No je pašu Ibro zaklonio;
0137 On je Ibra dobro obranio,
0138 Baš pod kalpak u čelo bijelo,
0139 Njemu čelo na četvero puče,
0140 Čelo puče, oči mu skočiše,
0141 Mrtav Ibro ispred paše pade.
0142 Kad to začu trideset čobana,
0143 A skočiše na noge iz trave,
0144 Među Turke vatru oboriše,
0145 Za oštro se gvođže privatiše,
0146 Među Turke juriš učiniše,
0147 Isjekoše pašine delije,
0148 I tu pašu živa uvatiše,
0149 Svezaše mu ruke naopako,
0150 Odvedoše Stjepanovoj kuli.
0151 Istom Stjepan iz tazbine dođe,
0152 Pa je bratu Đuri besjedio:
0153 „Da moj brate, čobanine Đuro!
0154 „Da nijesi pogubio društva?”
0155 A njemu je Đuro besjedio:
0156 „N’jesam, brate, društva pogubio,
0157 „Već jednoga više zadobio,
0158 „Zadobio pašu Podgoricu.”
0159 To Stjepanu vrlo milo bilo.
0160 Kad on više pašu Podgoricu,
0161 Proreza mu zelenu dolamu,
0162 Pa ga uzja, kako i paripa,
0163 Odjaha ga gradu Dubrovniku,
0164 Pa prodade njega u Latine,
0165 U Latine, za meke rušpije,
0166 Neka vuče po moru galije!

Izbor[uredi]

  • Sabrana dela Vuka Karadžića, Srpske narodne pjesme, izdanje o stogodišnjici smrti Vuka Stefanovića Karadžića 1864-1964 i dvestogodišnjici njegova rođenja 1787-1987, Prosveta. Pjesme junačke srednjijeh vremena, knjiga treća 1846, Beograd, 1988., str. 69-73.