Пас и његова сен

Пас и његова сен
Писац: Езоп, преводилац: Доситеј Обрадовић

Басну је написао Езоп а Доситеј ју је превео и написао наравоученије.

Пас, носећи парче меса, пролазаше покрај једне реке. Упази у реци сен своју, и помисли да је то други пас с месом. Учини му се они комат мало већи, залети се да га уграби, упусти свој комат, те му га однесе вода, пак остане чудећи се како у један мах оба комада пропадоше.

Наравоученије

„Non si vede quel che si possiede, per che si mira quel che si brama: Не види се оно што се има, зашто се гледа оно што се жели.”

Мудра натура учинила је чловека да с малим може бити задовољан, и ко је паметан да у овом јестеству сљедује, може ласно благополучан бити. А лакомство принуждава све то више желити, и привлачи људе к неправди и к несрећи: „О, да ми је јошт то, јошт оно!” Пак овом „О, да ми је!” нејма ни краја ни конца; подобно је врућичини у којеј колико више ко пије, толико му се већма распаљује жеђа.

Поштено стећи и паметно уживати, себи и другима добро творити, овоје добродјетељ. Боље је и туђину моћи дати неголи и од свога изгледати и просити. Ово је такова истина да јој нико не може противословити. Но на туђе лакомити се, богатијим завидити, с неправдом добивати, од себе и од својих без нужде штедити, у всегдашњем беспокојству живити, — ово је злоба која се овде похуждава, и ово се зове среброљубије, које може бити у малому како год и у многому, у сиромаху како и у богату.

Извори

Антологија српске књижевности [1]

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Езоп, умро -560, пре 2584 године.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Доситеј Обрадовић, умро 1811, пре 213 година.