Пасе овце бели Петко по планине,
по долине!
Туј дођоше лоши људи арамије,
Те Петну врзаше беле руке,
Триста овце сабраше, 5
Алајку кућку утепаше,
Стара карамана уранише!
Откараше овце низ планине,
низ долине!
Туј замоли Петко лоши људи: 10
„Пуштите ми десну руку,
Да посвирим мојега кафала,
Да помамим беле овце сас кафала,
Да идемо лобрго!
Ви терајте, ја да мамим. 15
Али Петко ие свири да мами
овце,
Него свири жени абер даје!
„Чујеш, Назо, име моје,
Ако спијеш, разбуди се, 20
Ако стојиш, обрни се,
Ако седиш, подижи се,
Јер нема' триста овце,
Арамбаше, откараше!
Кажи брго староме татку, 25
Што знаје, нека чини!"
Туј се диже стари татко,
Наоружа се око себе и
Със два сина своја,
Два брата Петкова! 30
Потрчаше у потеру,
Уфатише заседу у планину,
Пушке пукнуше и два арамије
убише,
И триста овце повратише 35
И Петна ослободише!
Цело село ти захвали,
Ај, старче стари,
Чврсту си бесу имаја,
Јуначко си срце имаја 40
И чврсту бесу си носија
И образ си обелија![1]
