Pase ovce beli Petko po planine,
po doline!
Tuj dođoše loši ljudi aramije,
Te Petnu vrzaše bele ruke,
Trista ovce sabraše, 5
Alajku kućku utepaše,
Stara karamana uraniše!
Otkaraše ovce niz planine,
niz doline!
Tuj zamoli Petko loši ljudi: 10
„Puštite mi desnu ruku,
Da posvirim mojega kafala,
Da pomamim bele ovce sas kafala,
Da idemo lobrgo!
Vi terajte, ja da mamim. 15
Ali Petko ie sviri da mami
ovce,
Nego sviri ženi aber daje!
„Čuješ, Nazo, ime moje,
Ako spiješ, razbudi se, 20
Ako stojiš, obrni se,
Ako sediš, podiži se,
Jer nema' trista ovce,
Arambaše, otkaraše!
Kaži brgo starome tatku, 25
Što znaje, neka čini!"
Tuj se diže stari tatko,
Naoruža se oko sebe i
Sъs dva sina svoja,
Dva brata Petkova! 30
Potrčaše u poteru,
Ufatiše zasedu u planinu,
Puške puknuše i dva aramije
ubiše,
I trista ovce povratiše 35
I Petna oslobodiše!
Celo selo ti zahvali,
Aj, starče stari,
Čvrstu si besu imaja,
Junačko si srce imaja 40
I čvrstu besu si nosija
I obraz si obelija![1]
Pevač i mesto zapisa
Zabeleženo 1955. god. u Gnjilanu od hadži Mijalaća Laćka Lazića, rođenog 1860, umro 1982. god., poznatog gnjilanskog trgovca.
