Паденије Млетака

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

0001 Двије су се круне завадиле
0002 око круне млетачкога дужда:
0003 једно ми је од Беча ћесаре,
0004 а друго је Бонапарте краље.
0005 Књигу пише главом Бонапарта
0006 те је шиље бечкоме ћесару:
0007 "Чујеш ли ме, од Беча ћесаре!
0008 Ти ако ћеш да се не свађамо,
0009 остав’ мени Млетке и Талију;
0010 ако ли ми оставити нећеш,
0011 ево теби моју вјеру дајем,
0012 хоћу дићи сву силну Францију,
0013 на границе твоје ударити,
0014 села палит и примат градове
0015 докле дођем Бечу бијеломе,
0016 узећу ти ја без боја Беча,
0017 у твој диван коње уводити,
0018 од двора ти шпитаље градити,
0019 а нећу те ни на том’ оставит
0020 но те гонит земљом Ђерманијом
0021 док ти дођем и до Прага златна,
0022 златног ћу ти Прага освојити,
0023 пак отале обратити војску
0024 докле дођем до Милана твога,
0025 Милана ћу освојити града;
0026 кад освојим бијела Милана,
0027 кроз Талију проводићу војску,
0028 у Млетке ћу краље починути,
0029 па отале обратићу војску,
0030 све крајине твоје предузети,
0031 сву Истрију и сву Далмацију,
0032 а и славну которску крајину."
0033 Књига дође од Беча ћесару,
0034 сву господу бјеше сакупио
0035 и пред њима књигу проучио.
0036 Кад господа књигу разумјеше,
0037 па ћесару ријеч говораше:
0038 "О ћесаре, наша круно златна!
0039 ти се прођи врага и Млетака,
0040 него брани круну и ћесарство,
0041 љтоно ти је од баба остало."
0042 Аркидука ту се намјерио
0043 па ћесару другу прозборио:
0044 "Талија је твоја поткућница,
0045 Млеци су ти цвијет од градова,
0046 сва Истрија и сва Далмација
0047 ћесаре је твоја бановина,
0048 а кључ ти је Бока од крајине,
0049 то прегори ако можеш како."
0050 Кад је ћесар Дуку разумио,
0051 пак отале ситну књигу пише
0052 те је шиље Бонапарти краљу:
0053 "Чујеш ли ме, Бонапарта краље!
0054 Мош ли знати, јеси л’ упантио,
0055 када веље сеље учинисмо
0056 у мојему Бечу бијеломе
0057 око круне дужда млетачкога
0058 и дуждеву круну раскрунисмо,
0059 ми оваке пате учинисмо.
0060 ти да носиш све дуждево благо,
0061 а за мене земља и градови.
0062 Ти понесе што ти део даде,
0063 мен’ остаде земља и градови,
0064 недам сада што узео тада
0065 док је моја круна и ћесарство,
0066 ни се бојим тебе ни Франције."
0067 Така књига у Паризу дође,
0068 у столицу Бонапарти краљу,
0069 књигу гледа Бонапарте краљу,
0070 књигу гледа, пак се књизи смије
0071 и овако ријеч бесједио:
0072 "Авај, тужни до Беча ћесаре!
0073 И ти ли ћеш с нама ратовати?"
0074 Пак он диже силу и Францију,
0075 на границу удари ћесару,
0076 села пали, а градове прима,
0077 док је ближе Беча доходио,
0078 но тако је срећа изнијела
0079 главитога московског принципа
0080 по имену Кутузова млада,
0081 с Бонапартом боја учинио,
0082 изгуби му неколик’ хиљада,
0083 потјера га преко ћесарије.
0084 Али виче пребијела вила,
0085 баш из војске краља Бонапарта:
0086 "Ал’ не видиш, ал’ не хајеш за се,
0087 о, велики кнеже Кутузове,
0088 ет’ издаше тебе пријатељи,
0089 прије доба мира учинише
0090 и за то те ништа не питаше,
0091 него бјежи да изнесеш главу!"
0092 То кад чуо Кутузове кнеже,
0093 он побјеже главом без обзира,
0094 Бонапарта ћерати га нешће
0095 но с војском се натраг повратио,
0096 докле дође Бечу бијеломе,
0097 без боја је у Беч улазио,
0098 од ћесара бруку начинио,
0099 љто рекао то не порекао;
0100 ни на том га оставио није
0101 но ћера га земљом Ђерманијом
0102 докле дође и до Прага Златна,
0103 Златног му је Прага освојио
0104 па отале обратио војску
0105 докле дође до Милана града,
0106 ту га једно сеље дочекало,
0107 дочека га Филип Вукасовић,
0108 ђенерале од земље славинске,
0109 брани града три бијела дана,
0110 његова га издаше господа.
0111 Бонапарта освоји Милана,
0112 кад Милана б’јела освојио,
0113 војску води кроза сву Талију,
0114 у Млетке је краљу починуо
0115 на престољу дужда млетачкога,
0116 ту му ситне књиге допануше,
0117 а од оне Боке крајишничке,
0118 књиге пишу млади Јаковини,
0119 још у књигам’ овако бесједе:
0120 "Бонапарта, и отац и мајка!
0121 Хитај брже ако знаш за бога,
0122 не би ли нас прије уграбио
0123 од Москова или од Англеза,
0124 пропадосмо без тебе одиста!"
0125 Ал’ то чуше од Боке јунаци,
0126 међу њима Ђуро Кнежевићу,
0127 Србаљ Ђуро ситну књгу пише,
0128 ону шиље Корфу бијеломе
0129 армиранти принцип’ Сењавину:
0130 "Сењавине, руски генерале!
0131 Што не чујеш, што л’ не хајеш за не?
0132 Ево има четир’ стотин’ љета
0133 како Срби цара изгубише
0134 на равноме пољу Косовоме.
0135 Што бијаше у Херцеговини,
0136 у лијепој српској бановини,
0137 што бијаше Србина племића,
0138 све побјеже у жупно Приморје
0139 под заштиту дужда млетачкога.
0140 Дивно иј је дужде прифатио,
0141 отац ђецу боље не пазио,
0142 ал’ ев’ има до девет година
0143 како смо се јадни препродали
0144 те ономе ћесару бечкоме
0145 и он би ни ка отац и мајка,
0146 тек насташе клети Јаковини,
0147 препродаше и нас и ћесара
0148 баш ономе пријатељу своме
0149 Бонапарти од Франције краљу.
0150 Но Сењавин, славни ђенерале!
0151 А тако ти руске вјере тврде,
0152 хитај брже што се боље може,
0153 јер те желе бокешки Србови,
0154 желе тебе кано синци оца!"
0155 Дође књига принцип’ Сењавину,
0156 а кад вили што му она каже,
0157 он истури на море корабље,
0158 право лети у Боку Котроску,
0159 ал’ ет’ отуд и Бонапарт’ краља,
0160 тек’ би срећа боља Сењавина,
0161 уграбио прије њега Боку,
0162 Сад пјевају бокељски ришћани:
0163 "Боже драги, на свем’ теби фала!
0164 Кад добисмо Руса господара,
0165 свој је своме и помоћ и дика,
0166 то је правда и добру прилика,
0167 па што бог да то ће само бити,
0168 опет ће се Србаљ прославити."
0169 Ет’ овако, браћо и дружино,
0170 сваком своје што је своје било,
0171 па и туђе нигде с’ не желило.