Padenije Mletaka

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu

0001 Dvije su se krune zavadile
0002 oko krune mletačkoga dužda:
0003 jedno mi je od Beča ćesare,
0004 a drugo je Bonaparte kralje.
0005 Knjigu piše glavom Bonaparta
0006 te je šilje bečkome ćesaru:
0007 "Čuješ li me, od Beča ćesare!
0008 Ti ako ćeš da se ne svađamo,
0009 ostav’ meni Mletke i Taliju;
0010 ako li mi ostaviti nećeš,
0011 evo tebi moju vjeru dajem,
0012 hoću dići svu silnu Franciju,
0013 na granice tvoje udariti,
0014 sela palit i primat gradove
0015 dokle dođem Beču bijelome,
0016 uzeću ti ja bez boja Beča,
0017 u tvoj divan konje uvoditi,
0018 od dvora ti špitalje graditi,
0019 a neću te ni na tom’ ostavit
0020 no te gonit zemljom Đermanijom
0021 dok ti dođem i do Praga zlatna,
0022 zlatnog ću ti Praga osvojiti,
0023 pak otale obratiti vojsku
0024 dokle dođem do Milana tvoga,
0025 Milana ću osvojiti grada;
0026 kad osvojim bijela Milana,
0027 kroz Taliju provodiću vojsku,
0028 u Mletke ću kralje počinuti,
0029 pa otale obratiću vojsku,
0030 sve krajine tvoje preduzeti,
0031 svu Istriju i svu Dalmaciju,
0032 a i slavnu kotorsku krajinu."
0033 Knjiga dođe od Beča ćesaru,
0034 svu gospodu bješe sakupio
0035 i pred njima knjigu proučio.
0036 Kad gospoda knjigu razumješe,
0037 pa ćesaru riječ govoraše:
0038 "O ćesare, naša kruno zlatna!
0039 ti se prođi vraga i Mletaka,
0040 nego brani krunu i ćesarstvo,
0041 ljtono ti je od baba ostalo."
0042 Arkiduka tu se namjerio
0043 pa ćesaru drugu prozborio:
0044 "Talija je tvoja potkućnica,
0045 Mleci su ti cvijet od gradova,
0046 sva Istrija i sva Dalmacija
0047 ćesare je tvoja banovina,
0048 a ključ ti je Boka od krajine,
0049 to pregori ako možeš kako."
0050 Kad je ćesar Duku razumio,
0051 pak otale sitnu knjigu piše
0052 te je šilje Bonaparti kralju:
0053 "Čuješ li me, Bonaparta kralje!
0054 Moš li znati, jesi l’ upantio,
0055 kada velje selje učinismo
0056 u mojemu Beču bijelome
0057 oko krune dužda mletačkoga
0058 i duždevu krunu raskrunismo,
0059 mi ovake pate učinismo.
0060 ti da nosiš sve duždevo blago,
0061 a za mene zemlja i gradovi.
0062 Ti ponese što ti deo dade,
0063 men’ ostade zemlja i gradovi,
0064 nedam sada što uzeo tada
0065 dok je moja kruna i ćesarstvo,
0066 ni se bojim tebe ni Francije."
0067 Taka knjiga u Parizu dođe,
0068 u stolicu Bonaparti kralju,
0069 knjigu gleda Bonaparte kralju,
0070 knjigu gleda, pak se knjizi smije
0071 i ovako riječ besjedio:
0072 "Avaj, tužni do Beča ćesare!
0073 I ti li ćeš s nama ratovati?"
0074 Pak on diže silu i Franciju,
0075 na granicu udari ćesaru,
0076 sela pali, a gradove prima,
0077 dok je bliže Beča dohodio,
0078 no tako je sreća iznijela
0079 glavitoga moskovskog principa
0080 po imenu Kutuzova mlada,
0081 s Bonapartom boja učinio,
0082 izgubi mu nekolik’ hiljada,
0083 potjera ga preko ćesarije.
0084 Ali viče prebijela vila,
0085 baš iz vojske kralja Bonaparta:
0086 "Al’ ne vidiš, al’ ne haješ za se,
0087 o, veliki kneže Kutuzove,
0088 et’ izdaše tebe prijatelji,
0089 prije doba mira učiniše
0090 i za to te ništa ne pitaše,
0091 nego bježi da izneseš glavu!"
0092 To kad čuo Kutuzove kneže,
0093 on pobježe glavom bez obzira,
0094 Bonaparta ćerati ga nešće
0095 no s vojskom se natrag povratio,
0096 dokle dođe Beču bijelome,
0097 bez boja je u Beč ulazio,
0098 od ćesara bruku načinio,
0099 ljto rekao to ne porekao;
0100 ni na tom ga ostavio nije
0101 no ćera ga zemljom Đermanijom
0102 dokle dođe i do Praga Zlatna,
0103 Zlatnog mu je Praga osvojio
0104 pa otale obratio vojsku
0105 dokle dođe do Milana grada,
0106 tu ga jedno selje dočekalo,
0107 dočeka ga Filip Vukasović,
0108 đenerale od zemlje slavinske,
0109 brani grada tri bijela dana,
0110 njegova ga izdaše gospoda.
0111 Bonaparta osvoji Milana,
0112 kad Milana b’jela osvojio,
0113 vojsku vodi kroza svu Taliju,
0114 u Mletke je kralju počinuo
0115 na prestolju dužda mletačkoga,
0116 tu mu sitne knjige dopanuše,
0117 a od one Boke krajišničke,
0118 knjige pišu mladi Jakovini,
0119 još u knjigam’ ovako besjede:
0120 "Bonaparta, i otac i majka!
0121 Hitaj brže ako znaš za boga,
0122 ne bi li nas prije ugrabio
0123 od Moskova ili od Angleza,
0124 propadosmo bez tebe odista!"
0125 Al’ to čuše od Boke junaci,
0126 među njima Đuro Kneževiću,
0127 Srbalj Đuro sitnu knjgu piše,
0128 onu šilje Korfu bijelome
0129 armiranti princip’ Senjavinu:
0130 "Senjavine, ruski generale!
0131 Što ne čuješ, što l’ ne haješ za ne?
0132 Evo ima četir’ stotin’ ljeta
0133 kako Srbi cara izgubiše
0134 na ravnome polju Kosovome.
0135 Što bijaše u Hercegovini,
0136 u lijepoj srpskoj banovini,
0137 što bijaše Srbina plemića,
0138 sve pobježe u župno Primorje
0139 pod zaštitu dužda mletačkoga.
0140 Divno ij je dužde prifatio,
0141 otac đecu bolje ne pazio,
0142 al’ ev’ ima do devet godina
0143 kako smo se jadni preprodali
0144 te onome ćesaru bečkome
0145 i on bi ni ka otac i majka,
0146 tek nastaše kleti Jakovini,
0147 preprodaše i nas i ćesara
0148 baš onome prijatelju svome
0149 Bonaparti od Francije kralju.
0150 No Senjavin, slavni đenerale!
0151 A tako ti ruske vjere tvrde,
0152 hitaj brže što se bolje može,
0153 jer te žele bokeški Srbovi,
0154 žele tebe kano sinci oca!"
0155 Dođe knjiga princip’ Senjavinu,
0156 a kad vili što mu ona kaže,
0157 on isturi na more korablje,
0158 pravo leti u Boku Kotrosku,
0159 al’ et’ otud i Bonapart’ kralja,
0160 tek’ bi sreća bolja Senjavina,
0161 ugrabio prije njega Boku,
0162 Sad pjevaju bokeljski rišćani:
0163 "Bože dragi, na svem’ tebi fala!
0164 Kad dobismo Rusa gospodara,
0165 svoj je svome i pomoć i dika,
0166 to je pravda i dobru prilika,
0167 pa što bog da to će samo biti,
0168 opet će se Srbalj proslaviti."
0169 Et’ ovako, braćo i družino,
0170 svakom svoje što je svoje bilo,
0171 pa i tuđe nigde s’ ne želilo.