Паган
| Паган (1918) Писац: Џорџ Орвел |
| Написано 1918, Орвел се потписао својим именом као "Ерик Блер". |
ПА ЕВО тебе, а ево и мене,
Где можемо захвалити нашим боговима што смо;
Изнад земље, испод неба,
Душе голе живе и слободне.
Јесењи ветар шушти
И узбурка стрниште пред нашим ногама;
Са запада шапуће ударце,
Престаје да милује и иде даље,
Доносећи своје земљане мирисе слатке.
Види са каквим поносом залазеће сунце
Као краљ у злату и пурпуру умире,
И као хаљина дуге преде
Боји земљу божанским нијансама.
Та мистична светлост је у твојим очима
И заувек ће у твом срцу сијати.
На енглеском језику[уреди]
SO HERE are you, and here am I,
Where we may thank our gods to be;
Above the earth, beneath the sky,
Naked souls alive and free.
The autumn wind goes rustling by
And stirs the stubble at our feet;
Out of the west it whispering blows,
Stops to caress and onward goes,
Bringing its earthy odours sweet.
See with what pride the setting sun
Kinglike in gold and purple dies,
And like a robe of rainbow spun
Tinges the earth with shades divine.
That mystic light is in your eyes
And ever in your heart will shine.