ПОДАЦИ О ПЕСМАМА
Песме су записане 1970. и 1971. године.
Изванредно памти краљичке песме Станица Костић из Љутежа, рођена 1897. године у Лебеду. Она је учила овим песмама своје кћери кад су ишле у краљице, а и унуку Роску Костић. Старица је саопштила песме: „Коња игра Радоје” (бр. 36), „Опклади се Никола” (бр. 41), „Овде мене казују” (бр. 44), „Заспала ми божја мајка” (бр. 45), „Што ти двори миришу” (бр. 47) и друге.
Године 1970. је у Љутежу на Ђурђевдан певала група од шест девојака, међу којима је била и Роска Костић, рођена 1952. године. Она је знала читаву прегрш краљичких песама. Од ње су забележене: „Овој момче нежењено” (бр. 19), „Сиђи доле, лудо младо” (бр. 20), „Паде ђаче на ливаче” (бр. 22), „Ситна киша поросује” (бр. 24), „Добар јунак воду гази” (бр. 28) и „Развила се бела вишња” (бр. 52).
Записи из суседног села Мањака скоро су идентични песмама које су краљице певале у Љутежу, али се јављају и варијације. Песму „Заспао ми нежењен” (бр. 18), на пример, Савка Станковић, рођена 1955, године, завршава нешто другојачије:
Лице му се бласкаше
као чаша филџија
пуна рамна ракија.
Сви гу пише, попише,
а краљице највише.
Поједине су песме умногоме скраћене:
Невестице, ђувезлице,
не таври се, не ђузли се.
Од Савке Станковић сам забележио: „Мори Милке, Миличице” (бр. 6), „Овце чува Магдалена” (бр. 11), „Врбица се развива” (бр. 14) и „Два се млади огледају” (бр. 29).
Песму „Море Петре, перјанине” (бр. 38) дао ми је Петроније Ташковић из Врања, а записао ју је од своје мајке Савке Ташковић, рођене у Предејану (селу).
Остале су песме певале краљице у Љутежу 1971. године.
Краљичке песме у овој збирци намењене су: женском детету (1); девојчици (2); девојци (3,4,5,7); двема девојкама-другарицама (8,9); сестрама (10); чобаници (11); девојци музиљи (12,13); девојци везиљи (Ч); момку 15,16, 17, 18, 19); младожењи (20,21); ђаку (22);овчару (23); брату и сестри (24,25); браћи (26); младенцима (27,28,29); невести (30,31,32,33); младом мужу (34,35,36,37,38,39,40,41); старијем мушкарцу (42); младом домаћину (43); јетрвама (44); старијој жени (45,46); свекрви (47); свекру (48); кмету, сада одборнику (49); орачу (50); печалбару (51); војнику (52); овчару и овцама (53); овцама (54).
У раду на терену највећу помоћ ми је пружио Чедомир Костић, учитељ из Џепа. Он ме је упознао са својом мајком Станицом Костић и с краљицама у Љутежу. Путовао је са мном и у Мањак.
Референце[уреди]
Извор[уреди]
- Момчило Златановић: Краљичке песме, [б. и.], Врање, 1971., стр. 79-81.