PODACI O PESMAMA
Pesme su zapisane 1970. i 1971. godine.
Izvanredno pamti kraljičke pesme Stanica Kostić iz Ljuteža, rođena 1897. godine u Lebedu. Ona je učila ovim pesmama svoje kćeri kad su išle u kraljice, a i unuku Rosku Kostić. Starica je saopštila pesme: „Konja igra Radoje” (br. 36), „Opkladi se Nikola” (br. 41), „Ovde mene kazuju” (br. 44), „Zaspala mi božja majka” (br. 45), „Što ti dvori mirišu” (br. 47) i druge.
Godine 1970. je u Ljutežu na Đurđevdan pevala grupa od šest devojaka, među kojima je bila i Roska Kostić, rođena 1952. godine. Ona je znala čitavu pregrš kraljičkih pesama. Od nje su zabeležene: „Ovoj momče neženjeno” (br. 19), „Siđi dole, ludo mlado” (br. 20), „Pade đače na livače” (br. 22), „Sitna kiša porosuje” (br. 24), „Dobar junak vodu gazi” (br. 28) i „Razvila se bela višnja” (br. 52).
Zapisi iz susednog sela Manjaka skoro su identični pesmama koje su kraljice pevale u Ljutežu, ali se javljaju i varijacije. Pesmu „Zaspao mi neženjen” (br. 18), na primer, Savka Stanković, rođena 1955, godine, završava nešto drugojačije:
Lice mu se blaskaše
kao čaša fildžija
puna ramna rakija.
Svi gu piše, popiše,
a kraljice najviše.
Pojedine su pesme umnogome skraćene:
Nevestice, đuvezlice,
ne tavri se, ne đuzli se.
Od Savke Stanković sam zabeležio: „Mori Milke, Miličice” (br. 6), „Ovce čuva Magdalena” (br. 11), „Vrbica se razviva” (br. 14) i „Dva se mladi ogledaju” (br. 29).
Pesmu „More Petre, perjanine” (br. 38) dao mi je Petronije Tašković iz Vranja, a zapisao ju je od svoje majke Savke Tašković, rođene u Predejanu (selu).
Ostale su pesme pevale kraljice u Ljutežu 1971. godine.
Kraljičke pesme u ovoj zbirci namenjene su: ženskom detetu (1); devojčici (2); devojci (3,4,5,7); dvema devojkama-drugaricama (8,9); sestrama (10); čobanici (11); devojci muzilji (12,13); devojci vezilji (Č); momku 15,16, 17, 18, 19); mladoženji (20,21); đaku (22);ovčaru (23); bratu i sestri (24,25); braći (26); mladencima (27,28,29); nevesti (30,31,32,33); mladom mužu (34,35,36,37,38,39,40,41); starijem muškarcu (42); mladom domaćinu (43); jetrvama (44); starijoj ženi (45,46); svekrvi (47); svekru (48); kmetu, sada odborniku (49); oraču (50); pečalbaru (51); vojniku (52); ovčaru i ovcama (53); ovcama (54).
U radu na terenu najveću pomoć mi je pružio Čedomir Kostić, učitelj iz Džepa. On me je upoznao sa svojom majkom Stanicom Kostić i s kraljicama u Ljutežu. Putovao je sa mnom i u Manjak.
Reference[uredi]
Izvor[uredi]
- Momčilo Zlatanović: Kraljičke pesme, [b. i.], Vranje, 1971., str. 79-81.