О зидању Никшића

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

0001 Грађу гради силан Адај-паша,
0002 на Никшићу града бијелога.
0003 Градио га годину данаках,
0004 куцало му стоина чекићах,
0005 још утроје ђеце шегрчади.
0006 Кад је паша града оградио,
0007 па отле б’јелу књигу пише
0008 а шиље је у племе Дробњаке
0009 по имену војводи Илији:
0010 "О чули ме, војвода Илија!
0011 Брже да си мене на Никшиће
0012 да ми фермаш града Оногошта."
0013 Па отоле другу књигу пише,
0014 и шиље је у то поље Горње
0015 по имену попу Јушковићу!
0016 Да ми сретну фермаш грађевину."
0017 Па отоле трећу ситну пише,
0018 а шаље је у Требјесу варош
0019 по имену Каламић Тодору:
0020 "Оди к мене, Каламић Тодоре!
0021 Да ми гледаш море грађевину."
0022 Адај-паша и четврту пише,
0023 пак је шаље селу Озринићу,
0024 Николићу и Лалатовићу:
0025 "Ајте к мене, двије моје раје!
0026 Да видите, море, грађевину."
0027 Кад Илији ситна књига дође
0028 и погледа што му књига пише,
0029 он скочио на ноге лагахне,
0030 те изведе дора дебелога;
0031 дорату се тури на рамена,
0032 оћера га гором и планином,
0033 док Илија у Никшићу дође
0034 пред чадора силна Адај-паше.
0035 Ту је свога коња одсједнуо,
0036 пак улази паши под чадора,
0037 госпоску му пољубио руку.
0038 Кахву пију од Никшићах Турци,
0039 кахву пију, тутун припаљују,
0040 у еглену о свачем говоре,
0041 а највише о добру јунаштву:
0042 које добру посјекао главу,
0043 ко је шићар богат шићарио,
0044 ко ли бољег роба доводио
0045 од камене ломне Горе Црне.
0046 Но да вели силни Адај-паша:
0047 "Ој Илија, војводо дробњачка!
0048 Не би ли се по чем потурчио?
0049 Даћу тебе сву варош Требјешу,
0050 па да ти је, море, у државу."
0051 Но говори војвод Илија:
0052 "Фала тебе, пашо господаре!
0053 Тебе фала на дару твојему,
0054 ал’ не фала на такој бесједи!
0055 Заисто се не бих потурчио
0056 да ми даваш на Босну везирство.
0057 Већ не би л’ се, пашо, покрстио?
0058 А даћу ти хиљаду овацах
0059 и Волујак зелену планину,
0060 и даћу ти моје војеводство."
0061 Би то паши жао на свијету,
0062 оком макну на својег џелата,
0063 џелат махну, осјече му главу. -
0064 Али пође земан по земану,
0065 у Илије ј’ једно чедо лудо,
0066 чедо лудо, војвода Томашу.
0067 Расте чедо до двадест годинах,
0068 довати се коња и оружја.
0069 То зачуо силан Адај-паша,
0070 на кољену ситну књигу пише,
0071 а шиље је у племе Дроњаке,
0072 а на име војводи Томашу!
0073 "О мој синко, војвода Томашу!
0074 Брже да си мене на Никшиће!"
0075 Кад Томашу танка књига дође,
0076 књигу учи, а од ње се мучи,
0077 и све мисли што ће и како ће.
0078 Све мисло на једну смислио,
0079 па Дробњаке браћу покликнуо,
0080 и окупи три стотин’ Дробњаках,
0081 на три стотин’ коњах големијех.
0082 Отоле се Томаш подигнуо,
0083 право гором и ћенаром пође,
0084 докле дође у то поље Горње,
0085 Дробњацима браћи говорио:
0086 "О Дробњаци, моја браћо драга!
0087 Послушајте и мене вјерујте!
0088 Чини ми се да ће бити гвере,
0089 но ви ваше коње разиграјте
0090 по широку пољу Лајковини,
0091 ја ћу поћи паши под чадора.
0092 Браћо моја, ако буде боја,
0093 будите ми, браћо, у невољу."
0094 Како рече дијете Томашу,
0095 то Дробњаци њега послушаше,
0096 за његову ријеч прионуље.
0097 Отоле се били подигнули,
0098 док дођоше под Никшића града.
0099 Сви Дробњаци коње разиграше,
0100 али неће војводић Томашу,
0101 но он паши пред чадора иде;
0102 ту је свога одсједнуо вранца,
0103 пак уљезе паши под чадора.
0104 Широко му мјесто направише,
0105 Шећерли му кахву прикучише,
0106 а бојали чибук запалише.
0107 Ондај рече силан Адај-паша:
0108 "О Томашу, моје д’јете лудо!
0109 Збори мудро, не погини лудо
0110 ка што ти је бабо погинуо!
0111 Не би ли се, синко, потурчио?
0112 А даћу ти сву варош Требјешу,
0113 нек’ си од ње, синко, сахибија."
0114 Но говори дијете Томашу:
0115 "О честити, силни Адај-паша!
0116 Ко ти вели баба ми помињат?
0117 А што велиш, пашо, за турчење,
0118 доисто се не бих потурчио
0119 да ми дадеш на Босну везирство.
0120 Но не би л’ се ти, пашо, крстио?
0121 Даћу тебе хиљаду овацах
0122 и Волујак зелену планину,
0123 и даћу ти Дробњак у државу,
0124 што је мене бабо оставио."
0125 И то паши жао на свијету,
0126 па обрну оком на џелата,
0127 одиста га изгубити ћаше,
0128 ал’ се не да војвода Томашу,
0129 дијете је срца јуначкога,
0130 иза паса пушку вади малу,
0131 пушци малој даде ватру живу,
0132 те погоди код паше џелата;
0133 пак истрже мача пламенога,
0134 у аге је јуриш учинио,
0135 седам-осам агах изгубио,
0136 па потрча вранцу дебеломе,
0137 а кад Томаш довати се вранца,
0138 скочио је коњу на рамена,
0139 па Дробњаке браћу покликнуо:
0140 "Ај Дробњаци, моја браћо драга!
0141 Да ми пасју вјеру ископамо
0142 и Никшића града разоримо!"
0143 А да ти се нагледати , друже,
0144 као Србљи коње разиграше,
0145 а пламене маче повадише,
0146 и у Турке јуриш учинише,
0147 разагнаше по Никшићу Турке,
0148 како вуци бијеле јагањце.
0149 Млого јада од њих учинише,
0150 и турскије’ с’ главах накидаше.
0151 Још оћаху разградити града,
0152 но бог убиј Калабић Тодора,
0153 не даде им разорити града.
0154 Како Никшић тада остануо,
0155 како таде, тако и данаске,
0156 тек што баба сине осветио
0157 и здраво се дома повратио.