O zidanju Nikšića

0001 Građu gradi silan Adaj-paša,
0002 na Nikšiću grada bijeloga.
0003 Gradio ga godinu danakah,
0004 kucalo mu stoina čekićah,
0005 još utroje đece šegrčadi.
0006 Kad je paša grada ogradio,
0007 pa otle b’jelu knjigu piše
0008 a šilje je u pleme Drobnjake
0009 po imenu vojvodi Iliji:
0010 "O čuli me, vojvoda Ilija!
0011 Brže da si mene na Nikšiće
0012 da mi fermaš grada Onogošta."
0013 Pa otole drugu knjigu piše,
0014 i šilje je u to polje Gornje
0015 po imenu popu Juškoviću!
0016 Da mi sretnu fermaš građevinu."
0017 Pa otole treću sitnu piše,
0018 a šalje je u Trebjesu varoš
0019 po imenu Kalamić Todoru:
0020 "Odi k mene, Kalamić Todore!
0021 Da mi gledaš more građevinu."
0022 Adaj-paša i četvrtu piše,
0023 pak je šalje selu Ozriniću,
0024 Nikoliću i Lalatoviću:
0025 "Ajte k mene, dvije moje raje!
0026 Da vidite, more, građevinu."
0027 Kad Iliji sitna knjiga dođe
0028 i pogleda što mu knjiga piše,
0029 on skočio na noge lagahne,
0030 te izvede dora debeloga;
0031 doratu se turi na ramena,
0032 oćera ga gorom i planinom,
0033 dok Ilija u Nikšiću dođe
0034 pred čadora silna Adaj-paše.
0035 Tu je svoga konja odsjednuo,
0036 pak ulazi paši pod čadora,
0037 gosposku mu poljubio ruku.
0038 Kahvu piju od Nikšićah Turci,
0039 kahvu piju, tutun pripaljuju,
0040 u eglenu o svačem govore,
0041 a najviše o dobru junaštvu:
0042 koje dobru posjekao glavu,
0043 ko je šićar bogat šićario,
0044 ko li boljeg roba dovodio
0045 od kamene lomne Gore Crne.
0046 No da veli silni Adaj-paša:
0047 "Oj Ilija, vojvodo drobnjačka!
0048 Ne bi li se po čem poturčio?
0049 Daću tebe svu varoš Trebješu,
0050 pa da ti je, more, u državu."
0051 No govori vojvod Ilija:
0052 "Fala tebe, pašo gospodare!
0053 Tebe fala na daru tvojemu,
0054 al’ ne fala na takoj besjedi!
0055 Zaisto se ne bih poturčio
0056 da mi davaš na Bosnu vezirstvo.
0057 Već ne bi l’ se, pašo, pokrstio?
0058 A daću ti hiljadu ovacah
0059 i Volujak zelenu planinu,
0060 i daću ti moje vojevodstvo."
0061 Bi to paši žao na svijetu,
0062 okom maknu na svojeg dželata,
0063 dželat mahnu, osječe mu glavu. -
0064 Ali pođe zeman po zemanu,
0065 u Ilije j’ jedno čedo ludo,
0066 čedo ludo, vojvoda Tomašu.
0067 Raste čedo do dvadest godinah,
0068 dovati se konja i oružja.
0069 To začuo silan Adaj-paša,
0070 na koljenu sitnu knjigu piše,
0071 a šilje je u pleme Dronjake,
0072 a na ime vojvodi Tomašu!
0073 "O moj sinko, vojvoda Tomašu!
0074 Brže da si mene na Nikšiće!"
0075 Kad Tomašu tanka knjiga dođe,
0076 knjigu uči, a od nje se muči,
0077 i sve misli što će i kako će.
0078 Sve mislo na jednu smislio,
0079 pa Drobnjake braću pokliknuo,
0080 i okupi tri stotin’ Drobnjakah,
0081 na tri stotin’ konjah golemijeh.
0082 Otole se Tomaš podignuo,
0083 pravo gorom i ćenarom pođe,
0084 dokle dođe u to polje Gornje,
0085 Drobnjacima braći govorio:
0086 "O Drobnjaci, moja braćo draga!
0087 Poslušajte i mene vjerujte!
0088 Čini mi se da će biti gvere,
0089 no vi vaše konje razigrajte
0090 po široku polju Lajkovini,
0091 ja ću poći paši pod čadora.
0092 Braćo moja, ako bude boja,
0093 budite mi, braćo, u nevolju."
0094 Kako reče dijete Tomašu,
0095 to Drobnjaci njega poslušaše,
0096 za njegovu riječ prionulje.
0097 Otole se bili podignuli,
0098 dok dođoše pod Nikšića grada.
0099 Svi Drobnjaci konje razigraše,
0100 ali neće vojvodić Tomašu,
0101 no on paši pred čadora ide;
0102 tu je svoga odsjednuo vranca,
0103 pak uljeze paši pod čadora.
0104 Široko mu mjesto napraviše,
0105 Šećerli mu kahvu prikučiše,
0106 a bojali čibuk zapališe.
0107 Ondaj reče silan Adaj-paša:
0108 "O Tomašu, moje d’jete ludo!
0109 Zbori mudro, ne pogini ludo
0110 ka što ti je babo poginuo!
0111 Ne bi li se, sinko, poturčio?
0112 A daću ti svu varoš Trebješu,
0113 nek’ si od nje, sinko, sahibija."
0114 No govori dijete Tomašu:
0115 "O čestiti, silni Adaj-paša!
0116 Ko ti veli baba mi pominjat?
0117 A što veliš, pašo, za turčenje,
0118 doisto se ne bih poturčio
0119 da mi dadeš na Bosnu vezirstvo.
0120 No ne bi l’ se ti, pašo, krstio?
0121 Daću tebe hiljadu ovacah
0122 i Volujak zelenu planinu,
0123 i daću ti Drobnjak u državu,
0124 što je mene babo ostavio."
0125 I to paši žao na svijetu,
0126 pa obrnu okom na dželata,
0127 odista ga izgubiti ćaše,
0128 al’ se ne da vojvoda Tomašu,
0129 dijete je srca junačkoga,
0130 iza pasa pušku vadi malu,
0131 pušci maloj dade vatru živu,
0132 te pogodi kod paše dželata;
0133 pak istrže mača plamenoga,
0134 u age je juriš učinio,
0135 sedam-osam agah izgubio,
0136 pa potrča vrancu debelome,
0137 a kad Tomaš dovati se vranca,
0138 skočio je konju na ramena,
0139 pa Drobnjake braću pokliknuo:
0140 "Aj Drobnjaci, moja braćo draga!
0141 Da mi pasju vjeru iskopamo
0142 i Nikšića grada razorimo!"
0143 A da ti se nagledati , druže,
0144 kao Srblji konje razigraše,
0145 a plamene mače povadiše,
0146 i u Turke juriš učiniše,
0147 razagnaše po Nikšiću Turke,
0148 kako vuci bijele jaganjce.
0149 Mlogo jada od njih učiniše,
0150 i turskije’ s’ glavah nakidaše.
0151 Još oćahu razgraditi grada,
0152 no bog ubij Kalabić Todora,
0153 ne dade im razoriti grada.
0154 Kako Nikšić tada ostanuo,
0155 kako tade, tako i danaske,
0156 tek što baba sine osvetio
0157 i zdravo se doma povratio.