О Видову дну
| О Видову дну Писац: Јован Грчић Миленко |
Хеј, Косово, јади наши!
Докле ћеш нам тако спати?
Та докле ће тужно цвеће
На попрсју твоме цвaти?
Докле ће ти кукавица
Тужне песме да попе̑ва?
Зар певала доста није?
Камо јој се песма дева?!
Да, у срца бедних Срба
Што за срећом својом туже,
Што над тобом сузе роне,
Хеј, Косово, јада друже!...
Па докле ће тако живет’
У терету јадовања?
Докле ли ће црна туга
Храбра срца да им гања?!
Оли дoнде док с’ не роди
Обилића коло ново,
Што ће Србу да донесе
Златно доба Душаново?
Донде! Донде! Знам да шапћеш...
Али кад ће ово бити?
Каде ли ће срећа таква
Срба бедног загринти?
Обилићи кад ће с’ родит’,
Да опросте Срба мука?
Хеј, ал’ ако српске мајке
Породе нам — кога Вука?
Шта ће тада с нама бити —
То нам храбру душу плаши...
Та моли се и ти Богу,
Хеј, Косово, јади наши!...
У Сегедину, из »Слоге« 1864.
Извор[уреди]
Јован Грчић Миленко: Целокупна дела, Библиотека српских писаца, Народна просвета, стр 121-122
|