O Vidovu dnu

O Vidovu dnu Pisac: Jovan Grčić Milenko

Hej, Kosovo, jadi naši!
Dokle ćeš nam tako spati?
Ta dokle će tužno cveće
Na poprsju tvome cvati?

Dokle će ti kukavica
Tužne pesme da popȇva?
Zar pevala dosta nije?
Kamo joj se pesma deva?!

Da, u srca bednih Srba
Što za srećom svojom tuže,
Što nad tobom suze rone,
Hej, Kosovo, jada druže!...

Pa dokle će tako živet’
U teretu jadovanja?
Dokle li će crna tuga
Hrabra srca da im ganja?!

Oli donde dok s’ ne rodi
Obilića kolo novo,
Što će Srbu da donese
Zlatno doba Dušanovo?

Donde! Donde! Znam da šapćeš...
Ali kad će ovo biti?
Kade li će sreća takva
Srba bednog zagrinti?

Obilići kad će s’ rodit’,
Da oproste Srba muka?
Hej, al’ ako srpske majke
Porode nam — koga Vuka?

Šta će tada s nama biti —
To nam hrabru dušu plaši...
Ta moli se i ti Bogu,
Hej, Kosovo, jadi naši!...


U Segedinu, iz »Sloge« 1864.

Izvor

Jovan Grčić Milenko: Celokupna dela, Biblioteka srpskih pisaca, Narodna prosveta, str 121-122

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Grčić Milenko, umro 1875, pre 149 godina.